13.11.2013 Beograd

Miša Brkić: Promena koncepta

Miša Brkić: Promena koncepta
Gasi se Fond za razvoj, Gasi se SIEPA (Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza). Gasi se institucija 'ekonomski ambasador'. Ne treba biti mnogo vidovit pa prognozirati da će se narednih dana gasiti još državnih institucija i nadleštava svojevremeno formiranih da pomognu privredu i njen razvoj.

Akcijama oko Fonda, Agencije i „ambasadora“ novi ministar privrede poslao je javnosti najavu rešenosti da promeni dosadašnji koncept ekonomske politike koji se pokazao neefikasnim i neučinkovitim. Godinama su osnivane razne agencije i fondovi u koje je država, i pored skromnih mogućnosti, ulagala značajna sredstva. Efekti nisu očekivani, reklo bi se da su više nego skromni, a u mnogo slučajeva i – nepoznati.

Godinama su te agencije i fondovi bili partijski zabrani. Priroda koalicionih sporazuma pri formiranju vlada omogućavala je im je da posluju van javne kontrole i polaganja računa poreskih obveznicima i da služe za promociju ministara, predizbornu kampanju partija i kupovinu glasova birača. Uredbe i propisi kojima je regulisan njihov rad kao da su bili namerno nedorečeni i ostavljali su mnogo prostora za neodgovornost onih koji njima upravljaju, a kontrola se svodila na vertikalu državnih organa kojima je i bilo povereno upravljanje tim institucijama. Otprilike, kao u priči o zecu kome je uredbom propisano da čuva kupus. Poneki podatak koji ovih dana procuri u javnost iz istraga o trošenju novca poreskih obveznika pokazuje da se godinama u mnogim slučajevima raspolagalo i arbitrarno i voluntaristički.

Većina tih propisa i uredbi usvajana je bez prethodnog „testa izdržljivosti“ na korupciju, što je jedan od bazičnih postulata u borbi protiv korupcije. Tako je Vlada, usvajanjem uredbi o osnivanju i delokrugu rada pojedinih državnih finansijera privrednog razvoja, omogućavala sistemsku korupciju. U tome se i krije deo odgovora na pitanje kako to da su se srpski političari toliko borili protiv korupcije, a ona je bila sve masivnija.

Rđavo i neodgovorno upravljanje ne očituje se samo nejasnim i nepoznatim efektima uloženog državnog novca u podršku privrednom razvoju. Javnost se sablaznila nad nedavno objavljenim podatkom o kontaminiranim plasmanima i nenaplativim kreditima Fonda za razvoj od milijardu evra. Da li su svi ti krediti odobravani na telefonski poziv, a prateća dokumentacija služila samo kao ukras?

Ako se vode krivične istrage protiv direktora nekih državnih banaka koje su zatvorene zbog odobravanja kredita na politički telefonski poziv i mućkama s hipotekama i u kojima je proćerdano oko pola milijarde evra, zašto bi, recimo, svi odgovorni u hijerarhiji odobravanja kredita Fonda za razvoj – od direktora, preko predsednika kreditnog, upravnog i nadzornog odbora i resornog ministra – bili amnestirani od slične istrage.

Gašenje paradržavnih finansijskih institucija moglo bi biti najava značajne promene koncepta razvoja privrede „Alajbegovom slamom“ poreskih obveznika i „na državne mišiće“. Novi ministar privrede javno se za sada založio za drugačiji koncept nenovčanog učešća države u tom poslu kroz stvaranje ambijenta da drugi investitori ulažu svoj novac u razvoj srpske privrede po modelu „na svaki uloženi dinar zaradićete dva dinara“.

autor: Miša Brkić izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (2) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 10.01.2014, 18:39h Đorđe Bugarin

    Zaboravljate da tužilaštvo radi samo ako ''ima političke volje'' a zna se ko kaže kad su ispunjeni politički uslovi da tužilaštvo pokrene neki postupak.

  • 13.11.2013, 18:21h olga (5)

    Sve su to izumi asistenta Dinkića.Njega je podržavala svaka vlada i pitanje je zašto?Ja još ne pročita da je bilo koji ugledan ekonomista pohvalio njegove ideje.Hvala bogu kada ga je Vučić odstranio iz vlade.Poslovanje svih tih agencija i fondova treba vrlo temeljno proveriti.Biće tu posla i za tužilaštvo.

Pročitajte i...
  • Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet

    Predstojeći izbori biće referendum o njemu. On je lider koji je okupirao javni prostor, pa kao da ne postoji nijedna tema koja se masovnije i sudbinskije tretira od podržavanja i osporavanja njegovog lika i dela. Da li je dotični zaista borac protiv elite zarad prosperiteta zapostavljenih slojeva, kako se diči, ili samo vulgarni narcis koji ne poštuje vladavinu zakona i institucije?

  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka

    Ako pogledate udarne privredne vesti ono malo preostalih medija koji nisu pod kontrolom vladajuće koalicije, objavljenih u poslednjih desetak dana, videćete da su računi koje građanima Srbije ispostavljaju republička javna preduzeća i velike kompanije u većinskom državnom vlasništvu sve papreniji: Srbijagasu otpisana dugovanja prema državi u ukupnom iznosu od 141 milijardu dinara; prošlogodišnje državne subvencije Kompaniji Fijat Krajsler automobili u Kragujevcu iznosile su 2,75 milijardi dinara; slovenačka avio-firma Adrija ervejz prijavila je beogradskog avio-prevoznika Er Srbija nadležnoj evropskoj komisiji zbog velikog nedozvoljenog subvencioniranja firme u kojoj je većinski vlasnik; Elektroprivreda Srbije (EPS), prema nedavno objavljenom finansijskom izveštaju, prošle godine je zabeležila gubitak od 1,3 milijarde dinara.

  • Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku? Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku?

    Ovo bi bilo pitanje od milion dolara, i to ne samo za 21. već i za prethodne vekove i istorijske okolnosti, da kultura iole nešto vredi u Srbiji.

  • Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija

    Ovo ne mora da bude od neposrednog interesa, ali je svakako zanimljivo, posebno sada kada se raspravlja o merama monetarne politike u Vašingtonu i Frankfurtu. I u svim drugim centralnim bankama, ali ove dve su najvažnije.

  • Mijat Lakićević: Makron ili mikron Mijat Lakićević: Makron ili mikron

    Potpuno je razumljivo da neko, kad vidi, tj. čuje Dačića, jednostavno zažmuri i kaže: ma daleko im lepa kuća. Ali nije u tome poenta; to je lako, to Dačić i hoće.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side