31.08.2016 Beograd

Miša Brkić: Trese se Italija, podrhtava Balkan.

Miša Brkić: Trese se Italija, podrhtava Balkan. Foto: Z. Raš
Igle na Rihterovoj i Galupovoj skali iscrtavaju tektonske poremećaje koji imaju dramatične posledice na površini zemlje. Prirodni zemljotres u Italiji i politički na Balkanu uništili su ono što su se ljudi u tim regionima trudili da kako-tako zaštite i sačuvaju

U Amatričeu, Arkvati i Akumoli stradali su ljudi, kuće su sravnjene sa zemljom, devastirana je infrastruktura... Na Balkanu je politički zemljotres ozbiljno zaljuljao mostove poverenja stvarajući nove naprsline i napravio nove široke pukotine u odnosima među građanima i na tržištima bar tri države. Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom i Srbijom proteže se balkanski “San Andreas”, čija sanacija ne može biti rutinska ako se žele sprečiti politički zemljotresi s razornim dejstvom.

“Povećana napetost”, najčešće je korišćen politički termin da bi se opisalo stanje na Balkanu posle zemljotresa čiji je epicentar (u zavisnosti od mesta posmatrača i neuobičajeno za klasične zemljotrese) bio u Zagrebu/Sarajevu/Beogradu. Neuspeh vladajućih elita da za većinu građana stvore uslove prosperitetnog života indukovao je tektonsko trvenje tri političke “ploče” – hrvatske, bosanskohercegovačke i srpske – i doveo do opasnog širenja balkanskog “San Andreas” raseda.

U Italiji se svi nadaju (i mole bogu) da se zemlja umiri, na Balkanu se podrhtavanje sporo smiruje jer još ima onih kojima je bilo malo rušenja i sravnjivanja sa zemljom.

I Italiji i na Balkanu posle ovakvih katastrofa potrebna je izgradnja, odnosno oporavak. Svaka vrsta oporavka – od izgradnje običnih ćuprija preko potoka, do mostova (međuljudskog i poslovnog) poverenja.

Ali, nije svejedno kakav će biti kvalitet tog oporavka i ko će njime upravljati. Jedna od ključnih institucija italijanskog društva – specijalni tužilac za borbu protiv mafije – javno je upozorio da mafija nikako ne treba da se bavi oporavkom zemljotresom pogođenog područja. Tužilac je zaključio da bi prepuštanje poslova mafiji ozbiljno deformisalo poslovni ambijent i poslalo očajno lošu poruku poslovnim i političkim partnerima italijanskih kompanija i države da se u Italiji ama baš ništa nije promenilo i da je Italija ostala zarobljenik prošlosti.

Balkan, nažalost, nema takvu “domaću” instituciju. Zato je EU morala da upozori na razornost uzroka političkog zemljotresa koji dovode do suspendovanja normalnih uslova poslovanja i povećavaju šanse povratka regiona u prošlost.

Nije nevažno ni pitanje ko će rukovoditi oporavkom i ko će biti “graditelji”.

To su važne teme. Jer, Balkan ni dosad nije bio previše primamljiv region oko kojeg su su otimale velike svetske poslovne “zverke”. Posle najnovijeg političkog zemljotresa Balkan tek neće biti mesto na koje hrli svetski kapital u potrazi za sigurnim profitom. Zato je važno što pre sanirati epicentre balkanskog zemljotresa.

“Politička napetost” čije postojanje niko u regionu ne negira čita se u svetskim poslovnim krugovima kao poruka – “beži”.

A bez kapitala, novih poslova i radnih mesta Balkan se ponovo pretvara u ruševinu koju će popravljati razni “graditelji” u borbi za dominaciju na političkom tržištu i kontrolu novostvorene vrednosti.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Paradigma Požega Mijat Lakićević: Paradigma Požega

    Kao što se pre tri decenije Srbija nije branila (ni odbranila) u Kninu, tako se ni danas ne brani na Cetinju nego, da izvinete, u Požegi.

  • Vladimir Gligorov: Trideset godina Vladimir Gligorov: Trideset godina

    Pre trideset godina osnovana je Demokratska stranka. Prošlo je dovoljno vremena za valjanu istoriju nastanka i početnog delanja stranke. S moje tačke gledišta, stranka je ispunila zadatak 10 godina kasnije, kada je padao Miloševićev režim. Kada je nastala, vlast je bila u usponu, a opozicija je bila razjedinjena. Tako da je valjalo čekati da se režim i ne mali deo opozicije polako uruše da bi došlo vreme za demokrate.

  • Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora

    Nemam nameru da pišem o političkim odnosima, a ni o crkvenim. Ne ovde, u svakom slučaju. Već o tome kako je ko prošao posle osamostaljivanja Crne Gore. Mislim da nije nerazumno pretpostaviti da bi se Crna Gora razvijala, privredno, otprilike kao i Srbija da su ostali u istoj državi. To, naravno, ne možemo znati jer je to protivčinjenična tvrdnja. Tako da je to više pretpostavka o tome koja su bila očekivanja, ako su bila, crnogorskih glasača kada su se izjašnjavali na referendumu. U svakom slučaju, očekivanja su bila da će proći bolje ako povrate sopstvenu državnost. Da li su?

  • Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti

    Paradoksalno je da strateška dokumenta u oblasti odbrane i bezbednosti ne definišu neposredne izazove, rizike i pretnje po naciju, ali nosilac izrade tih dokumenata ipak je predložio, a Vlada usvojila, primenu koncepta totalne odbrane

  • Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli

    Vidim Čarlsa Simića kao klinca u ulici Majke Jevrosime, kome je svaki čas neko govorio: – Ej, poručio ti Pera da će da te prebije.

  • Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse

    Evo, i čuveni Forum u Davosu počeo je pre neki dan najviše u znaku zahteva da se spreči “klimatska apokalipsa”, a ta svetska briga napokon je počela bolje da se shvata i u Srbiji nakon protekle sedmice – kada su Beograd i još neki naši gradovi bili pod takvom mešavinom magle i smoga, da su se probili među najzagađenije u svetu.

  • Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte

    Otkako se Kina suočila sa epidemijom koju izaziva još nedovoljno proučeni korona virus, zbog čega su “u karantinu” i neki milionski gradovi, a čitav saobraćajni protok kroz ovu ogromnu zemlju samo u desetak dana skoro je prepolovljen, cene sirove nafte na svetskim tržištima konstantno padaju.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side