31.08.2016 Beograd

Miša Brkić: Trese se Italija, podrhtava Balkan.

Miša Brkić: Trese se Italija, podrhtava Balkan. Foto: Z. Raš
Igle na Rihterovoj i Galupovoj skali iscrtavaju tektonske poremećaje koji imaju dramatične posledice na površini zemlje. Prirodni zemljotres u Italiji i politički na Balkanu uništili su ono što su se ljudi u tim regionima trudili da kako-tako zaštite i sačuvaju

U Amatričeu, Arkvati i Akumoli stradali su ljudi, kuće su sravnjene sa zemljom, devastirana je infrastruktura... Na Balkanu je politički zemljotres ozbiljno zaljuljao mostove poverenja stvarajući nove naprsline i napravio nove široke pukotine u odnosima među građanima i na tržištima bar tri države. Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom i Srbijom proteže se balkanski “San Andreas”, čija sanacija ne može biti rutinska ako se žele sprečiti politički zemljotresi s razornim dejstvom.

“Povećana napetost”, najčešće je korišćen politički termin da bi se opisalo stanje na Balkanu posle zemljotresa čiji je epicentar (u zavisnosti od mesta posmatrača i neuobičajeno za klasične zemljotrese) bio u Zagrebu/Sarajevu/Beogradu. Neuspeh vladajućih elita da za većinu građana stvore uslove prosperitetnog života indukovao je tektonsko trvenje tri političke “ploče” – hrvatske, bosanskohercegovačke i srpske – i doveo do opasnog širenja balkanskog “San Andreas” raseda.

U Italiji se svi nadaju (i mole bogu) da se zemlja umiri, na Balkanu se podrhtavanje sporo smiruje jer još ima onih kojima je bilo malo rušenja i sravnjivanja sa zemljom.

I Italiji i na Balkanu posle ovakvih katastrofa potrebna je izgradnja, odnosno oporavak. Svaka vrsta oporavka – od izgradnje običnih ćuprija preko potoka, do mostova (međuljudskog i poslovnog) poverenja.

Ali, nije svejedno kakav će biti kvalitet tog oporavka i ko će njime upravljati. Jedna od ključnih institucija italijanskog društva – specijalni tužilac za borbu protiv mafije – javno je upozorio da mafija nikako ne treba da se bavi oporavkom zemljotresom pogođenog područja. Tužilac je zaključio da bi prepuštanje poslova mafiji ozbiljno deformisalo poslovni ambijent i poslalo očajno lošu poruku poslovnim i političkim partnerima italijanskih kompanija i države da se u Italiji ama baš ništa nije promenilo i da je Italija ostala zarobljenik prošlosti.

Balkan, nažalost, nema takvu “domaću” instituciju. Zato je EU morala da upozori na razornost uzroka političkog zemljotresa koji dovode do suspendovanja normalnih uslova poslovanja i povećavaju šanse povratka regiona u prošlost.

Nije nevažno ni pitanje ko će rukovoditi oporavkom i ko će biti “graditelji”.

To su važne teme. Jer, Balkan ni dosad nije bio previše primamljiv region oko kojeg su su otimale velike svetske poslovne “zverke”. Posle najnovijeg političkog zemljotresa Balkan tek neće biti mesto na koje hrli svetski kapital u potrazi za sigurnim profitom. Zato je važno što pre sanirati epicentre balkanskog zemljotresa.

“Politička napetost” čije postojanje niko u regionu ne negira čita se u svetskim poslovnim krugovima kao poruka – “beži”.

A bez kapitala, novih poslova i radnih mesta Balkan se ponovo pretvara u ruševinu koju će popravljati razni “graditelji” u borbi za dominaciju na političkom tržištu i kontrolu novostvorene vrednosti.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta

    Otkako je posle prvog kvartala ove godine objavljeno da je Srbija u tom kratkom razdoblju povećala bruto domaći proizvod za samo 2,5 odsto, počelo je procenjivanje da li se uopšte 2019. može ostvariti projektovani privredni rast od 3,5 odsto i da li je realno očekivati povećanje te stope u narednim godinama bar do tempa od oko četiri odsto godišnje.

  • Dimitrije Boarov: Strah od recesije Dimitrije Boarov: Strah od recesije

    U proteklih nekoliko dana, sa ekonomske tačke gledišta, pojavile su se dve važnije vesti: ona o odluci Narodne banke Srbije da posle samo mesec dana ponovo snizi svoju referentnu kamatnu stopu (na 2,5 odsto) i ponovna najava predsednika države Aleksandra Vučića da će u naredne četiri godine Srbija pokrenuti novi “investicioni ciklus” sa oko 12 milijardi evra javnih ulaganja (ovoga puta sa okvirnom specifikacijom područja investiranja).

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Vladimir Gligorov: Opozicija Vladimir Gligorov: Opozicija

    U načelu bi trebalo da stranke, bilo da su na vlasti ili u opoziciji, nude programe na osnovu kojih se glasači odlučuju za koga će da glasaju.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side