01.12.2011 Beograd

Moja Evropa

Moja Evropa
Donese mi poštar jutros časopis Sarsansar koji izlazi u Nju Delhiju. Brzo otvaram koverat i žurim da se malo pravim važan pred prvim koga budem sreo. Nema tu šta mnogo da se priča. Otvoriš časopis i pokažeš svoj tekst na hindu jeziku i kažeš, onako usput: „Ne mogu ni da zamislim koliko ljudi govori tim jezikom“, kao da si rekao „čita me pola sveta“. Prilika za dodatno hvalisanje je i napomena u fusnoti da će časopis u nastavcima objaviti celu knjigu.

Onda shvatim kako ne mogu da protumačim ni jedan jedini znak tog prastarog pisma, nisam čak siguran ni da li se piše zdesna nalevo ili obrnuto. Nema šanse da pronađem ni svoje ime, niti bilo šta što bi ukazivalo na moje prisustvo u Sarsansaru i, naravno, odustanem od toga da ga bilo kome pokazujem. Ostade fascinantna indijska kultura i dalje milenijumima iza mene i ja se vratim u svoju Evropu s kojom se, evo, globalizujem otkako znam za sebe. E, sad, taj proces se baš otegao i nikako da se i formalno okonča, a vidim da i ovih dana prilično škripi, kao da nam Evropska unija nije baš nadohvat ruke. Što je najgore, mnogima to ne smeta, naprotiv.

Ono što hoću da kažem već je sasvim lepo formulisao Vargas Ljosa u svom eseju „Kultura slobode“: “Oni koji su za odbrambeno zatvaranje svojim postojanjem kažu mnogo o kulturi, ali oni su u većini slučajeva neznalice; oni prikrivaju svoju pravu vokaciju, a to je nacionalizam. Ništa nije toliko u raskoraku sa univerzalizmom kulture kao ta lokalistička, isključiteljska, zbrkana vizija koju nacionalisti, nastupajući iz svojih perspektiva, pokušavaju nametnuti kulturnom životu. Najlepša lekcija koju od kultura možemo naučiti jeste ona koja kaže da njima samim, kulturama, nije potrebno da ih štite ni birokrati ni komesari, ni gvozdene rešetke, ni carinska izolacija, da bi ostale žive i bujne; naprotiv, od takvih pokušaja zaštite kultura se samo sparuši ili čak trivijalizuje. Kulture moraju živeti slobodno, u stalnom tiskanju i rvanju sa drugim kulturama. To ih renovira i podmlađuje, to im dopušta da evoluiraju i da se prilagođavaju neprestanom toku života.”

Eto, dakle, šta će nam se dogoditi ako pustimo Evropu da se udaljava od nas. ‘Ajde da baš ne kažem kao Vargas Ljosa da ćemo se “sparušiti”, ali da ćemo ostati zapuštena kultura to je izvesno. S kim će, recimo, da se “rve” srpska književnost ako ostanemo izvan Evrope i kompeticije i upoređivanja s njom. Vidim da ima i pisaca i pesnika koji se ponose svojim nazadnim političkim stavovima, a koliko imaju čitalaca to mogu samo da zamišljam. Ako zaboravim na pisca i njegove lične stavove, onda samo mogu da se pitam: ima li u Srbiji književnog dela koje je bar jednom svom čitaocu prenelo neku važnu duhovnu informaciju? Da li je neka budala i bitanga posle čitanja postala pristojan čovek? Da li je neki bigotni nacionalista uvideo u kakvom blatu stoji? Da li je neki neostvareni ratni zločinac postao ljudsko biće? Ima li knjiga koje te učine nekako posebnim, kao kad slušaš Satija ili Kit Džereta ili, recimo, „Radiohead“?

Ima, naravno, takvih dela u savremenoj srpskoj književnosti jer, srećom, pisanje je mnogo starije i neizbežnije od bilo kakve ideologije, politike ili države i zavisi prvenstveno od individualnog talenta, ali bojim se da će bez  evropskog civilizacijskog filtera onih nazadnih biti sve više. Ali da se na kraju opet vratim na Istok, tamo negde oko Indije. Kaže dalaj lama: „Kada shvatite da ste počinili pogrešku, odmah je počnite ispravljati.

Kada gubite, nemojte izgubiti pouku”. Nije loše ni ovo: “U ljubavi i kuvanju budite nesputani i potpuno predani”, ali to se već ipak ne može direktno primeniti na našu trapavost sa Evropom. A možda i može.

autor: Dušan Veličković izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu

    Dok na plaži u prelepoj Istri čitam hrvatske novine, vidim da i njihove “visoke dužnosnike” opterećuje pitanje može li se Hrvatska suprotstaviti novoj krizi?

  • Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri? Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri?

    "Velika je laž njihove nauke da se čovek rađa sa tim sklonostima, to uopšte nije tačno. Rođenje deteta se već vrši u utrobi majke. Čim je začeto, ono je rođeno. Ono se već tada vaspitava. Međutim, majke su sad zaposlene u fiminističkim pokretima, pa nemaju vremena kad da vaspitavaju svoju decu", ovim rečima je jedan od učesnika protesta protiv održavanja Prajda u Beogradu, otac Antonije, obrazložio razloge zbog kojih je protiv ove manifestacije i šta je to što on zamera "onim drugima".

  • Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike

    Obrni-okreni, naša politika se vrti oko medija. Opozicija poteže ponašanje nacionalnih televizija i nacionalnih dnevnih novina – navijanje, neravnopravnost … I vlast ima primedbe na medije – pre svega na nedeljnike, jedan dnevni list, nekoliko kablovskih i lokalnih TV stanica, ali i na RTS. Sa druge strane, direktor RTS se pre neki dan osvrnuo i na činjenicu da RTS uživa najveće poverenje.

  • Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu

    Poslednjih dana došlo je do novog uzbuđenja na svetskom tržištu sirove nafte jer je u proteklu subotu izvršen vrlo efikasan teroristički napad na glavno saudijsko postrojenje za “preradu” nafte za izvoz Abkoik, u vlasništvu čuvene kompanije Saudi Aramko.

  • Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija

    To je do juče stvarno delovalo neverovatno – u svetu se za relativno kratko vreme nakupilo 17 biliona državnih i korporativnih obveznica s negativnim prinosima. Uprošćeno, poverioci masovno ulažu pare u takve vrednosne papire, a dužnici obećavaju da će im vratiti manje nego što su pozajmili jer “moderni zelenaši” prihvataju “negativne kamate”.

  • Vladimir Gligorov: Dolaze izbori i pare Vladimir Gligorov: Dolaze izbori i pare

    Jedan problem jeste bojkot. Drugi – pregovori s Kosovom. A onda su tu i privredna kretanja, koja nisu ohrabrujuća. Očekivani odgovor vlasti jesu najave da će se povećavati plate i penzije, a tu je i najavljeni plan o javnim ulaganjima u preporod. Za nove četiri godine, deset, dvanaest, a možda i više milijardi evra u – sve. Zašto sve to? Ostavljam po strani Kosovo jer ni vlast niti opozicija ne mogu da očekuju mnogo glasova na tome.

  • Vladimir Gligorov: Suverenisti Vladimir Gligorov: Suverenisti

    Šta je ekonomska suverenost? Ovo je donekle pitanje za socijalne demokrate, danas posebno jer gube podršku među radnicima koji se pridružuju populistima, a to će reći nacionalistima. Zašto je to socijaldemokratski problem?

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side