12.01.2014 Beograd

Moma Pantelić: Kalendar puniji od džepa

Moma Pantelić: Kalendar puniji od džepa
Ova godina bi mogla da bude upamćena više po nizu impozantnih političkih događaja za pojačavanje internacionalnih integracija i stabilizacija, nego po uverljivim programima za smanjivanje nacionalnih dezintegracija i destabilizacija...

Već početak ove godine ponudio nam je sijaset razloga da je dobro upamtimo. Častio nas je neuobičajeno prijatnim vremenskim prilikama, dodatno nas zagrejao najavom početka pregovora za priključivanje Evropskoj uniji, ali nas i prožeo žmarcima zbog niza poskupljenja u okviru bolne terapije za zalečivanje svekolikih trauma u državnim finansijama, kao i zbog naznaka da Srbiju po negde nastoje da optuže za izazivanje katastrofalnog Prvog svetskog rata (čija će se stogodišnjica obeležiti širom sveta) iako je bila njegova prva žrtva a potom i među državama koje su ga pobedonosno okončale...

Rezultat 2:2 (lagodnosti i nelagodnosti) uvršćuje nas u globalne tokove, gde takođe još nije jasno da li će u 2014. prevagu odneti priželjkivano ili neželjeno. Dok jedni, na primer, tvrde da je svet izašao, ili da bar uverljivo izlazi, iz ekonomske krize, drugi upozoravaju da ona ne odstupa, nego samo menja vidove svoje istrajnosti.

Posle više stotina iščitanih analitičkih stranica sa raznih strana sveta, stekao sam utisak da bi ova godina mogla da bude upamćena više po nizu impozantnih političkih događaja za pojačavanje internacionalnih integracija i stabilizacija nego po uverljivim programima za smanjivanje nacionalnih dezintegracija i destabilizacija. Očiglednijim se čini da su, ilustracije radi, velike sile znatno delotvornije, uprkos suprotstavljenim interesima, u nastojanjima da oružani front u Siriji ne poremeti njihove uzajamno prioritetne odnose i zajedničku posvećenost borbi protiv islamskog ekstremizma, terorizma i tuđih arsenala za masovno uništavanje, nego tamo neposredno zaraćene strane koje se svaka računajući na prevagu internacionalne podrške sebi istrebljuju zarad različitih verzija “nacionalne samobitnosti”.

Pažnju su mi posebno privukla učestala poređenja sadašnjih okolnosti sa situacijom koja je dovela do Prvog svetskog rata, uz oživljavanje slutnji da se iz velike globalne ekonomske krize (kakva je bila 1930-ih, s kojom se poredi današnja) ne može izaći bez globalnog oružanog sukoba (pustošan i u periodu 1939.-45.). Pojavile su se i teze da smo na pragu trećeg svetskog rata zbog oskudice vode, drugih vitalnih elemenata, prenaseljenosti, pomanjkanja ekonomski upotrebljivog prostora, preraspodele moći (“koja nikad nije prošla mirno”) od jedne dominantne sile (još uvek SAD) ka mnoštvu kooperanata za usklađivanje pristupa u donošenju globalnih odluka...

Prebrojavanje svetskih ratova podleže opsežnim polemikama. Lično sam još pre više od 30 godina pisao da je u toku “treći svetski rat”, kome je front lokalni niz bojišta razuđenih po “trećem svetu”, s globalnom pozadinom (snabdevača oružjem, mahom za prepucavanje ideološki konkurentskih blokova na čelu sa SAD i SSSR). Otad dosad se, donekle po doktrini Semjuela Hantingtona o sukobu civilizacija, rasplamsalo tušte i tma svakojakih bojišta, izvan iščezlih blokovskih podela, čak toliko da ih je teško i prebrojati a još teže kategorisati. Izgleda da se taj trend nastavlja, osporavajući svako brzo zaključivanje o događajima kojima smo bili, makar posredno, svedoci.

Osporena je, tako, popularna krilatica Alberta Ajnštajna da “ne zna kakvo će oružje biti upotrebljeno u trećem svetskom ratu”, ali da je siguran da će se sledeći takav sukob “voditi motkama i kamenjem”. Asocirao je, jasno, na pogubnost upotrebe nuklearnog oružja, među čijim “ocevima” je bio.

Najveća opasnost po svet, kako se sada tvrdi, ne proizlazi iz tehnoloških sredstava za masovno uništavanje, već iz društvenih odnosa koji proizvode masovne pobune. Drastične socijalne neuravnoteženosti prete da izazovu socijalne nemire i u SAD, nedavno je upozorio i nobelovac Džozef Stiglic. Među zemljama kojima neposredno prete veliki društveni nemiri, kako je opsežna istraživanja preneo londonski Ekonomist, nema Srbije, što je nalaz o kome bi još moglo da se razglaba...

Izvesno je jedno: kalendar će svima, ovde i druge, biti ispunjeniji od džepa. Gotovo svakodnevno će se pričati o sastancima na visokom nivou za strateški i diplomatski napredak, kao preduslovima za egzistencijalni opstanak nacije koji treba da se podupre povećanim ličnim odricanjima.

Bodri istovremeno, i naizgled paradoksalno, činjenica da sada čelnici širom sveta govore da nam predstoji teška godina. Uoči izbijanja Prvog svetskog rata, njihovi prethodnici su pričali da je to doba koje - “nikad nije bilo bezbrižnije”... 

autor: Momčilo Pantelić izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta

    Otkako je posle prvog kvartala ove godine objavljeno da je Srbija u tom kratkom razdoblju povećala bruto domaći proizvod za samo 2,5 odsto, počelo je procenjivanje da li se uopšte 2019. može ostvariti projektovani privredni rast od 3,5 odsto i da li je realno očekivati povećanje te stope u narednim godinama bar do tempa od oko četiri odsto godišnje.

  • Dimitrije Boarov: Strah od recesije Dimitrije Boarov: Strah od recesije

    U proteklih nekoliko dana, sa ekonomske tačke gledišta, pojavile su se dve važnije vesti: ona o odluci Narodne banke Srbije da posle samo mesec dana ponovo snizi svoju referentnu kamatnu stopu (na 2,5 odsto) i ponovna najava predsednika države Aleksandra Vučića da će u naredne četiri godine Srbija pokrenuti novi “investicioni ciklus” sa oko 12 milijardi evra javnih ulaganja (ovoga puta sa okvirnom specifikacijom područja investiranja).

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Vladimir Gligorov: Opozicija Vladimir Gligorov: Opozicija

    U načelu bi trebalo da stranke, bilo da su na vlasti ili u opoziciji, nude programe na osnovu kojih se glasači odlučuju za koga će da glasaju.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side