12.01.2014 Beograd

Moma Pantelić: Kalendar puniji od džepa

Moma Pantelić: Kalendar puniji od džepa
Ova godina bi mogla da bude upamćena više po nizu impozantnih političkih događaja za pojačavanje internacionalnih integracija i stabilizacija, nego po uverljivim programima za smanjivanje nacionalnih dezintegracija i destabilizacija...

Već početak ove godine ponudio nam je sijaset razloga da je dobro upamtimo. Častio nas je neuobičajeno prijatnim vremenskim prilikama, dodatno nas zagrejao najavom početka pregovora za priključivanje Evropskoj uniji, ali nas i prožeo žmarcima zbog niza poskupljenja u okviru bolne terapije za zalečivanje svekolikih trauma u državnim finansijama, kao i zbog naznaka da Srbiju po negde nastoje da optuže za izazivanje katastrofalnog Prvog svetskog rata (čija će se stogodišnjica obeležiti širom sveta) iako je bila njegova prva žrtva a potom i među državama koje su ga pobedonosno okončale...

Rezultat 2:2 (lagodnosti i nelagodnosti) uvršćuje nas u globalne tokove, gde takođe još nije jasno da li će u 2014. prevagu odneti priželjkivano ili neželjeno. Dok jedni, na primer, tvrde da je svet izašao, ili da bar uverljivo izlazi, iz ekonomske krize, drugi upozoravaju da ona ne odstupa, nego samo menja vidove svoje istrajnosti.

Posle više stotina iščitanih analitičkih stranica sa raznih strana sveta, stekao sam utisak da bi ova godina mogla da bude upamćena više po nizu impozantnih političkih događaja za pojačavanje internacionalnih integracija i stabilizacija nego po uverljivim programima za smanjivanje nacionalnih dezintegracija i destabilizacija. Očiglednijim se čini da su, ilustracije radi, velike sile znatno delotvornije, uprkos suprotstavljenim interesima, u nastojanjima da oružani front u Siriji ne poremeti njihove uzajamno prioritetne odnose i zajedničku posvećenost borbi protiv islamskog ekstremizma, terorizma i tuđih arsenala za masovno uništavanje, nego tamo neposredno zaraćene strane koje se svaka računajući na prevagu internacionalne podrške sebi istrebljuju zarad različitih verzija “nacionalne samobitnosti”.

Pažnju su mi posebno privukla učestala poređenja sadašnjih okolnosti sa situacijom koja je dovela do Prvog svetskog rata, uz oživljavanje slutnji da se iz velike globalne ekonomske krize (kakva je bila 1930-ih, s kojom se poredi današnja) ne može izaći bez globalnog oružanog sukoba (pustošan i u periodu 1939.-45.). Pojavile su se i teze da smo na pragu trećeg svetskog rata zbog oskudice vode, drugih vitalnih elemenata, prenaseljenosti, pomanjkanja ekonomski upotrebljivog prostora, preraspodele moći (“koja nikad nije prošla mirno”) od jedne dominantne sile (još uvek SAD) ka mnoštvu kooperanata za usklađivanje pristupa u donošenju globalnih odluka...

Prebrojavanje svetskih ratova podleže opsežnim polemikama. Lično sam još pre više od 30 godina pisao da je u toku “treći svetski rat”, kome je front lokalni niz bojišta razuđenih po “trećem svetu”, s globalnom pozadinom (snabdevača oružjem, mahom za prepucavanje ideološki konkurentskih blokova na čelu sa SAD i SSSR). Otad dosad se, donekle po doktrini Semjuela Hantingtona o sukobu civilizacija, rasplamsalo tušte i tma svakojakih bojišta, izvan iščezlih blokovskih podela, čak toliko da ih je teško i prebrojati a još teže kategorisati. Izgleda da se taj trend nastavlja, osporavajući svako brzo zaključivanje o događajima kojima smo bili, makar posredno, svedoci.

Osporena je, tako, popularna krilatica Alberta Ajnštajna da “ne zna kakvo će oružje biti upotrebljeno u trećem svetskom ratu”, ali da je siguran da će se sledeći takav sukob “voditi motkama i kamenjem”. Asocirao je, jasno, na pogubnost upotrebe nuklearnog oružja, među čijim “ocevima” je bio.

Najveća opasnost po svet, kako se sada tvrdi, ne proizlazi iz tehnoloških sredstava za masovno uništavanje, već iz društvenih odnosa koji proizvode masovne pobune. Drastične socijalne neuravnoteženosti prete da izazovu socijalne nemire i u SAD, nedavno je upozorio i nobelovac Džozef Stiglic. Među zemljama kojima neposredno prete veliki društveni nemiri, kako je opsežna istraživanja preneo londonski Ekonomist, nema Srbije, što je nalaz o kome bi još moglo da se razglaba...

Izvesno je jedno: kalendar će svima, ovde i druge, biti ispunjeniji od džepa. Gotovo svakodnevno će se pričati o sastancima na visokom nivou za strateški i diplomatski napredak, kao preduslovima za egzistencijalni opstanak nacije koji treba da se podupre povećanim ličnim odricanjima.

Bodri istovremeno, i naizgled paradoksalno, činjenica da sada čelnici širom sveta govore da nam predstoji teška godina. Uoči izbijanja Prvog svetskog rata, njihovi prethodnici su pričali da je to doba koje - “nikad nije bilo bezbrižnije”... 

autor: Momčilo Pantelić izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve

    Tri izgubljena ljudska života tragičan su epilog katastrofalnog požara u Novom Pazaru. Pred očima nemoćnih komšija, brojnih građana i samih vatrogasaca, na terasi na trećem spratu nesrećnim ženama je očajnički trebala pomoć. Iako su svi isto tako očajnički želeli da pomognu – nisu mogli. Nisu mogli jer nisu imali čime.

  • Mijat Lakićević: Na granici Mijat Lakićević: Na granici

    Vrednoća predsednika Srbije već je postala legendarna. To što on sam može da obiđe za jedan dan, ne mogu desetorica drugih. Čovek prosto ruši zakone fizike. Ali sad će se izgleda naći pred istinskim iskušenjem.

  • Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra

    Samo naizgled deluje paradoksalno da u zemlji kakva je Srbija ima toliko zagovornika širenja javne svojine, mada nas stalno sustižu vesti kako se bezočno ne samo zloupotrebljavaju nego i bukvalno kradu, pa i uništavaju mnoga javna dobra “pod zaštitom države”.

  • Vladimir Gligorov: Kineske investicije Vladimir Gligorov: Kineske investicije

    O tome sam pisao više puta. Ali kako raste interes da se razumeju kineske namere na Balkanu i u Evropi, možda da sažmem kako ih ja vidim

  • Dimitrije Boarov: Radničko akcionarstvo Dimitrije Boarov: Radničko akcionarstvo

    Kriza u pulskom brodogradilištu Uljanik, koje nije u stanju da isplati julske plate za oko 4.500 zaposlenih u svom “škveru” i u riječkom brodogradilištu “3. maj” (koje je pre koju godinu “kupilo” hrvatskim državnim parama, to jest preko kojeg je dokapitalizovano državnim parama u jednoj zamaskiranoj dotacionoj operaciji), ima niz klasičnih karakteristika finansijskog sloma jednog velikog preduzeća, ali i nekoliko specifičnosti koje zaslužuju pažnju i srpske javnosti.

  • Vladimir Gligorov: Međunarodna konferencija Vladimir Gligorov: Međunarodna konferencija

    Ne mogu da kažem da razumem gospodu Vučića i Dačića, već ovaj drugi sada najavljuje međunarodnu konferenciju o Kosovu, drugi Dejton takoreći. Na njoj će, ako sam to dobro razumeo, da se dogovori razgraničenje Srbije od Kosova.

  • Dimitrije Boarov: Šta nas čeka Dimitrije Boarov: Šta nas čeka

    Ovih dana naglo je zahladilo i u Srbiji, što samo po sebi ne mora biti loše, ukoliko ovaj neprijatni meteorološki talas bar malo ohladi i preterana ekonomska očekivanja koja šire naši zvaničnici, a koja su sintetizovana u političkoj poruci da dolazi “zlatno doba” za građane i penzionere.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side