12.01.2014 Beograd

Moma Pantelić: Kalendar puniji od džepa

Moma Pantelić: Kalendar puniji od džepa
Ova godina bi mogla da bude upamćena više po nizu impozantnih političkih događaja za pojačavanje internacionalnih integracija i stabilizacija, nego po uverljivim programima za smanjivanje nacionalnih dezintegracija i destabilizacija...

Već početak ove godine ponudio nam je sijaset razloga da je dobro upamtimo. Častio nas je neuobičajeno prijatnim vremenskim prilikama, dodatno nas zagrejao najavom početka pregovora za priključivanje Evropskoj uniji, ali nas i prožeo žmarcima zbog niza poskupljenja u okviru bolne terapije za zalečivanje svekolikih trauma u državnim finansijama, kao i zbog naznaka da Srbiju po negde nastoje da optuže za izazivanje katastrofalnog Prvog svetskog rata (čija će se stogodišnjica obeležiti širom sveta) iako je bila njegova prva žrtva a potom i među državama koje su ga pobedonosno okončale...

Rezultat 2:2 (lagodnosti i nelagodnosti) uvršćuje nas u globalne tokove, gde takođe još nije jasno da li će u 2014. prevagu odneti priželjkivano ili neželjeno. Dok jedni, na primer, tvrde da je svet izašao, ili da bar uverljivo izlazi, iz ekonomske krize, drugi upozoravaju da ona ne odstupa, nego samo menja vidove svoje istrajnosti.

Posle više stotina iščitanih analitičkih stranica sa raznih strana sveta, stekao sam utisak da bi ova godina mogla da bude upamćena više po nizu impozantnih političkih događaja za pojačavanje internacionalnih integracija i stabilizacija nego po uverljivim programima za smanjivanje nacionalnih dezintegracija i destabilizacija. Očiglednijim se čini da su, ilustracije radi, velike sile znatno delotvornije, uprkos suprotstavljenim interesima, u nastojanjima da oružani front u Siriji ne poremeti njihove uzajamno prioritetne odnose i zajedničku posvećenost borbi protiv islamskog ekstremizma, terorizma i tuđih arsenala za masovno uništavanje, nego tamo neposredno zaraćene strane koje se svaka računajući na prevagu internacionalne podrške sebi istrebljuju zarad različitih verzija “nacionalne samobitnosti”.

Pažnju su mi posebno privukla učestala poređenja sadašnjih okolnosti sa situacijom koja je dovela do Prvog svetskog rata, uz oživljavanje slutnji da se iz velike globalne ekonomske krize (kakva je bila 1930-ih, s kojom se poredi današnja) ne može izaći bez globalnog oružanog sukoba (pustošan i u periodu 1939.-45.). Pojavile su se i teze da smo na pragu trećeg svetskog rata zbog oskudice vode, drugih vitalnih elemenata, prenaseljenosti, pomanjkanja ekonomski upotrebljivog prostora, preraspodele moći (“koja nikad nije prošla mirno”) od jedne dominantne sile (još uvek SAD) ka mnoštvu kooperanata za usklađivanje pristupa u donošenju globalnih odluka...

Prebrojavanje svetskih ratova podleže opsežnim polemikama. Lično sam još pre više od 30 godina pisao da je u toku “treći svetski rat”, kome je front lokalni niz bojišta razuđenih po “trećem svetu”, s globalnom pozadinom (snabdevača oružjem, mahom za prepucavanje ideološki konkurentskih blokova na čelu sa SAD i SSSR). Otad dosad se, donekle po doktrini Semjuela Hantingtona o sukobu civilizacija, rasplamsalo tušte i tma svakojakih bojišta, izvan iščezlih blokovskih podela, čak toliko da ih je teško i prebrojati a još teže kategorisati. Izgleda da se taj trend nastavlja, osporavajući svako brzo zaključivanje o događajima kojima smo bili, makar posredno, svedoci.

Osporena je, tako, popularna krilatica Alberta Ajnštajna da “ne zna kakvo će oružje biti upotrebljeno u trećem svetskom ratu”, ali da je siguran da će se sledeći takav sukob “voditi motkama i kamenjem”. Asocirao je, jasno, na pogubnost upotrebe nuklearnog oružja, među čijim “ocevima” je bio.

Najveća opasnost po svet, kako se sada tvrdi, ne proizlazi iz tehnoloških sredstava za masovno uništavanje, već iz društvenih odnosa koji proizvode masovne pobune. Drastične socijalne neuravnoteženosti prete da izazovu socijalne nemire i u SAD, nedavno je upozorio i nobelovac Džozef Stiglic. Među zemljama kojima neposredno prete veliki društveni nemiri, kako je opsežna istraživanja preneo londonski Ekonomist, nema Srbije, što je nalaz o kome bi još moglo da se razglaba...

Izvesno je jedno: kalendar će svima, ovde i druge, biti ispunjeniji od džepa. Gotovo svakodnevno će se pričati o sastancima na visokom nivou za strateški i diplomatski napredak, kao preduslovima za egzistencijalni opstanak nacije koji treba da se podupre povećanim ličnim odricanjima.

Bodri istovremeno, i naizgled paradoksalno, činjenica da sada čelnici širom sveta govore da nam predstoji teška godina. Uoči izbijanja Prvog svetskog rata, njihovi prethodnici su pričali da je to doba koje - “nikad nije bilo bezbrižnije”... 

autor: Momčilo Pantelić izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama

    Nakon što je fudbalski klub “Crvena zvezda”, uz pomoć Fudbalskog saveza Srbije i još ko zna koga drugog, dobio priliku da u proteklu subotu, a ne u četvrtak, kada su svi drugi ligaši igrali poslednje takmičarsko kolo, pompezno u Beogradu proslavi zvanično 28. titulu prvaka (nezvanično 29. titulu), došlo je do očekivane “demonstracije navijačke sile”, sa bakljadom i paljenjem autobusa u kojem su likovali fudbaleri našeg šampiona.

  • Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije

    Vulin ima pravo na svoje mišljenje, ali državna politika je nešto drugo. To je rekla Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije, povodom jedne izjave “ministra vojnog”. U ovom kontekstu nevažno je šta je “Aleksandar drugi” rekao – važna je premijerkina “percepcija” – ali, u najkraćem, iz (polu)rečenice Sema Fabricija, šefa evropskog predstavništva u Beogradu, da je “Kosovo ključno za EU”, Vulin je izvukao zaključak da u tom slučaju “Srbija treba da nastavi svojim putem”.

  • Dimitrije Boarov: Malinari i oružari Dimitrije Boarov: Malinari i oružari

    Mada nemam preciznu statistiku, mislim da za poslednjih dvadeset godina nije prošla nijedna, a da “malinari” i “oružari” Srbije nisu organizovali javne proteste i štrajkove.

  • Vladimir Gligorov: Tranzicija u Koreji Vladimir Gligorov: Tranzicija u Koreji

    Tramp je Kimu pustio futuristički film o Koreji, Severnoj, ako prihvati mir, odrekne se nuklearnog naoružanja i posveti se, uz pomoć SAD, privrednom razvoju.

  • Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna

    Ovih dana počela je žetva pšenice, koja je u Srbiji zasejana na (poslednje dve decenije) rekordnih 675.000 hektara. Seljaci očekuju dobar, natprosečan rod, u Vojvodini prosečno oko šest tona po hektaru, a u Šumadiji nešto preko pet tona po hektaru. To bi značilo da će se u narednim sedmicama u Srbiji ovršiti oko 3,3 miliona tona pšenice, što dalje upućuje na zaključak da bi se ove sezone moglo izvesti oko 1,7 miliona tona hlebnog žita.

  • Momčilo Pantelić: Par, raspar Momčilo Pantelić: Par, raspar

    Najzad smo doživeli da svetska vest dana bude događaj koji nas ne zabrinjava i podseća na vremena kad smo rasli uz bajke.

  • Andrej Zarević: Kandidati i zamajavanje Andrej Zarević: Kandidati i zamajavanje

    Parlamentarni izbori u Italiji održani su 4. marta, kada i izbori u Beogradu za gradsku vlast. Izbori u Italiji, za razliku od beogradskih, nisu imali jasnog pobednika. Najveći broj glasova i poslanika dobile su populističke stranke koje nemaju mnogo zajedničkog, pa je s rascepkanim parlamentom bilo teško doći do saglasja kako bi vlada mogla izgledati i ko bi je mogao voditi.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side