Moma Pantelić: Kalendar puniji od džepa
12.01.2014 Beograd

Moma Pantelić: Kalendar puniji od džepa

Moma Pantelić: Kalendar puniji od džepa
Ova godina bi mogla da bude upamćena više po nizu impozantnih političkih događaja za pojačavanje internacionalnih integracija i stabilizacija, nego po uverljivim programima za smanjivanje nacionalnih dezintegracija i destabilizacija...

Već početak ove godine ponudio nam je sijaset razloga da je dobro upamtimo. Častio nas je neuobičajeno prijatnim vremenskim prilikama, dodatno nas zagrejao najavom početka pregovora za priključivanje Evropskoj uniji, ali nas i prožeo žmarcima zbog niza poskupljenja u okviru bolne terapije za zalečivanje svekolikih trauma u državnim finansijama, kao i zbog naznaka da Srbiju po negde nastoje da optuže za izazivanje katastrofalnog Prvog svetskog rata (čija će se stogodišnjica obeležiti širom sveta) iako je bila njegova prva žrtva a potom i među državama koje su ga pobedonosno okončale...

Rezultat 2:2 (lagodnosti i nelagodnosti) uvršćuje nas u globalne tokove, gde takođe još nije jasno da li će u 2014. prevagu odneti priželjkivano ili neželjeno. Dok jedni, na primer, tvrde da je svet izašao, ili da bar uverljivo izlazi, iz ekonomske krize, drugi upozoravaju da ona ne odstupa, nego samo menja vidove svoje istrajnosti.

Posle više stotina iščitanih analitičkih stranica sa raznih strana sveta, stekao sam utisak da bi ova godina mogla da bude upamćena više po nizu impozantnih političkih događaja za pojačavanje internacionalnih integracija i stabilizacija nego po uverljivim programima za smanjivanje nacionalnih dezintegracija i destabilizacija. Očiglednijim se čini da su, ilustracije radi, velike sile znatno delotvornije, uprkos suprotstavljenim interesima, u nastojanjima da oružani front u Siriji ne poremeti njihove uzajamno prioritetne odnose i zajedničku posvećenost borbi protiv islamskog ekstremizma, terorizma i tuđih arsenala za masovno uništavanje, nego tamo neposredno zaraćene strane koje se svaka računajući na prevagu internacionalne podrške sebi istrebljuju zarad različitih verzija “nacionalne samobitnosti”.

Pažnju su mi posebno privukla učestala poređenja sadašnjih okolnosti sa situacijom koja je dovela do Prvog svetskog rata, uz oživljavanje slutnji da se iz velike globalne ekonomske krize (kakva je bila 1930-ih, s kojom se poredi današnja) ne može izaći bez globalnog oružanog sukoba (pustošan i u periodu 1939.-45.). Pojavile su se i teze da smo na pragu trećeg svetskog rata zbog oskudice vode, drugih vitalnih elemenata, prenaseljenosti, pomanjkanja ekonomski upotrebljivog prostora, preraspodele moći (“koja nikad nije prošla mirno”) od jedne dominantne sile (još uvek SAD) ka mnoštvu kooperanata za usklađivanje pristupa u donošenju globalnih odluka...

Prebrojavanje svetskih ratova podleže opsežnim polemikama. Lično sam još pre više od 30 godina pisao da je u toku “treći svetski rat”, kome je front lokalni niz bojišta razuđenih po “trećem svetu”, s globalnom pozadinom (snabdevača oružjem, mahom za prepucavanje ideološki konkurentskih blokova na čelu sa SAD i SSSR). Otad dosad se, donekle po doktrini Semjuela Hantingtona o sukobu civilizacija, rasplamsalo tušte i tma svakojakih bojišta, izvan iščezlih blokovskih podela, čak toliko da ih je teško i prebrojati a još teže kategorisati. Izgleda da se taj trend nastavlja, osporavajući svako brzo zaključivanje o događajima kojima smo bili, makar posredno, svedoci.

Osporena je, tako, popularna krilatica Alberta Ajnštajna da “ne zna kakvo će oružje biti upotrebljeno u trećem svetskom ratu”, ali da je siguran da će se sledeći takav sukob “voditi motkama i kamenjem”. Asocirao je, jasno, na pogubnost upotrebe nuklearnog oružja, među čijim “ocevima” je bio.

Najveća opasnost po svet, kako se sada tvrdi, ne proizlazi iz tehnoloških sredstava za masovno uništavanje, već iz društvenih odnosa koji proizvode masovne pobune. Drastične socijalne neuravnoteženosti prete da izazovu socijalne nemire i u SAD, nedavno je upozorio i nobelovac Džozef Stiglic. Među zemljama kojima neposredno prete veliki društveni nemiri, kako je opsežna istraživanja preneo londonski Ekonomist, nema Srbije, što je nalaz o kome bi još moglo da se razglaba...

Izvesno je jedno: kalendar će svima, ovde i druge, biti ispunjeniji od džepa. Gotovo svakodnevno će se pričati o sastancima na visokom nivou za strateški i diplomatski napredak, kao preduslovima za egzistencijalni opstanak nacije koji treba da se podupre povećanim ličnim odricanjima.

Bodri istovremeno, i naizgled paradoksalno, činjenica da sada čelnici širom sveta govore da nam predstoji teška godina. Uoči izbijanja Prvog svetskog rata, njihovi prethodnici su pričali da je to doba koje - “nikad nije bilo bezbrižnije”... 

autor: Momčilo Pantelić izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
enovina
Pročitajte i...
  • Momčilo Pantelić: Sedam veličanstvenih Momčilo Pantelić: Sedam veličanstvenih

    Kad je teško, onda žene. Pandemiji i manje podležu i više je obuzdavaju nego muškarci.

  • Vladimir Gligorov: Tri napomene Vladimir Gligorov: Tri napomene

    Prva je donekle akademska, mada su posledice po privrednu politiku, zapravo, značajne.

  • Dževad Sabljaković: Nestrpljenje će ponovo zamračiti nebo Dževad Sabljaković: Nestrpljenje će ponovo zamračiti nebo

    Smanjuje se Grenland, a nivo morske površine raste. Ima li to neke veze s pojavom koronavirusa i epidemijom Covida-19. Reklo bi se da nema nikakve, ali to je zabluda: sve na ovom svijetu ima neke veze s poremećajem bioravnoteže planete na kojoj živimo.

  • Mijat Lakićević: Ta teška reč izvini Mijat Lakićević: Ta teška reč izvini

    Kako se izvini kaže u Kini? Mora da je neka teška reč, kao u Srbiji, kako je to davno (stihom u naslovu) utvrdio Đorđe Balašević.

  • Dimitrije Boarov: Čekajući helikopter Dimitrije Boarov: Čekajući helikopter

    U vrhu države vlada zabluda da Srbija ima neke nadnaravne sposobnosti i mogućnosti da bude pametnija i moćnija od svih drugih država, posebno u kriznim vremenima. Pa zašto smo onda jedna od najsiromašnijih država u Evropi i zašto toliko sporo popravljamo svoje mesto na svetskoj ekonomskoj lestvici.

  • Dimitrije Boarov: Borelova defanzivna strategija Dimitrije Boarov: Borelova defanzivna strategija

    Pre neki dan visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Žosep Borel izjavio je da svetu i Evropi preti kriza biblijskih razmera zbog koronavirusa jer će zemlje u razvoju izgubiti sve prihode, budući da je došlo do kraha izvoza, cena nafte i sirovina, a turizam je stao, isto kao i doznake ekonomskih emigranata.

  • Vladimir Gligorov: Kurs i virus Vladimir Gligorov: Kurs i virus

    Da li bi, dakle, bilo bolje da dinar depresira, što zvanični režim kursa dinara omogućava, ili ne? Kako je opasnost od inflacije mala, a potreba za većom količinom novca nedvosmislena, odgovor je pozitivan.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side