12.01.2014 Beograd

Moma Pantelić: Kalendar puniji od džepa

Moma Pantelić: Kalendar puniji od džepa
Ova godina bi mogla da bude upamćena više po nizu impozantnih političkih događaja za pojačavanje internacionalnih integracija i stabilizacija, nego po uverljivim programima za smanjivanje nacionalnih dezintegracija i destabilizacija...

Već početak ove godine ponudio nam je sijaset razloga da je dobro upamtimo. Častio nas je neuobičajeno prijatnim vremenskim prilikama, dodatno nas zagrejao najavom početka pregovora za priključivanje Evropskoj uniji, ali nas i prožeo žmarcima zbog niza poskupljenja u okviru bolne terapije za zalečivanje svekolikih trauma u državnim finansijama, kao i zbog naznaka da Srbiju po negde nastoje da optuže za izazivanje katastrofalnog Prvog svetskog rata (čija će se stogodišnjica obeležiti širom sveta) iako je bila njegova prva žrtva a potom i među državama koje su ga pobedonosno okončale...

Rezultat 2:2 (lagodnosti i nelagodnosti) uvršćuje nas u globalne tokove, gde takođe još nije jasno da li će u 2014. prevagu odneti priželjkivano ili neželjeno. Dok jedni, na primer, tvrde da je svet izašao, ili da bar uverljivo izlazi, iz ekonomske krize, drugi upozoravaju da ona ne odstupa, nego samo menja vidove svoje istrajnosti.

Posle više stotina iščitanih analitičkih stranica sa raznih strana sveta, stekao sam utisak da bi ova godina mogla da bude upamćena više po nizu impozantnih političkih događaja za pojačavanje internacionalnih integracija i stabilizacija nego po uverljivim programima za smanjivanje nacionalnih dezintegracija i destabilizacija. Očiglednijim se čini da su, ilustracije radi, velike sile znatno delotvornije, uprkos suprotstavljenim interesima, u nastojanjima da oružani front u Siriji ne poremeti njihove uzajamno prioritetne odnose i zajedničku posvećenost borbi protiv islamskog ekstremizma, terorizma i tuđih arsenala za masovno uništavanje, nego tamo neposredno zaraćene strane koje se svaka računajući na prevagu internacionalne podrške sebi istrebljuju zarad različitih verzija “nacionalne samobitnosti”.

Pažnju su mi posebno privukla učestala poređenja sadašnjih okolnosti sa situacijom koja je dovela do Prvog svetskog rata, uz oživljavanje slutnji da se iz velike globalne ekonomske krize (kakva je bila 1930-ih, s kojom se poredi današnja) ne može izaći bez globalnog oružanog sukoba (pustošan i u periodu 1939.-45.). Pojavile su se i teze da smo na pragu trećeg svetskog rata zbog oskudice vode, drugih vitalnih elemenata, prenaseljenosti, pomanjkanja ekonomski upotrebljivog prostora, preraspodele moći (“koja nikad nije prošla mirno”) od jedne dominantne sile (još uvek SAD) ka mnoštvu kooperanata za usklađivanje pristupa u donošenju globalnih odluka...

Prebrojavanje svetskih ratova podleže opsežnim polemikama. Lično sam još pre više od 30 godina pisao da je u toku “treći svetski rat”, kome je front lokalni niz bojišta razuđenih po “trećem svetu”, s globalnom pozadinom (snabdevača oružjem, mahom za prepucavanje ideološki konkurentskih blokova na čelu sa SAD i SSSR). Otad dosad se, donekle po doktrini Semjuela Hantingtona o sukobu civilizacija, rasplamsalo tušte i tma svakojakih bojišta, izvan iščezlih blokovskih podela, čak toliko da ih je teško i prebrojati a još teže kategorisati. Izgleda da se taj trend nastavlja, osporavajući svako brzo zaključivanje o događajima kojima smo bili, makar posredno, svedoci.

Osporena je, tako, popularna krilatica Alberta Ajnštajna da “ne zna kakvo će oružje biti upotrebljeno u trećem svetskom ratu”, ali da je siguran da će se sledeći takav sukob “voditi motkama i kamenjem”. Asocirao je, jasno, na pogubnost upotrebe nuklearnog oružja, među čijim “ocevima” je bio.

Najveća opasnost po svet, kako se sada tvrdi, ne proizlazi iz tehnoloških sredstava za masovno uništavanje, već iz društvenih odnosa koji proizvode masovne pobune. Drastične socijalne neuravnoteženosti prete da izazovu socijalne nemire i u SAD, nedavno je upozorio i nobelovac Džozef Stiglic. Među zemljama kojima neposredno prete veliki društveni nemiri, kako je opsežna istraživanja preneo londonski Ekonomist, nema Srbije, što je nalaz o kome bi još moglo da se razglaba...

Izvesno je jedno: kalendar će svima, ovde i druge, biti ispunjeniji od džepa. Gotovo svakodnevno će se pričati o sastancima na visokom nivou za strateški i diplomatski napredak, kao preduslovima za egzistencijalni opstanak nacije koji treba da se podupre povećanim ličnim odricanjima.

Bodri istovremeno, i naizgled paradoksalno, činjenica da sada čelnici širom sveta govore da nam predstoji teška godina. Uoči izbijanja Prvog svetskog rata, njihovi prethodnici su pričali da je to doba koje - “nikad nije bilo bezbrižnije”... 

autor: Momčilo Pantelić izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Novo razmatranje o Jugoslaviji Dimitrije Boarov: Novo razmatranje o Jugoslaviji

    Iako je praktično nestala još pre 27 godina, Jugoslavija očigledno ponovo provocira istraživanja i izjašnjavanja u Srbiji.

  • Dimitrije Boarov: Sto godina "Crvenog oktobra" Dimitrije Boarov: Sto godina "Crvenog oktobra"

    Kao i u samoj Rusiji, tako i u Srbiji stogodišnjica Velike oktobarske revolucije (7. novembra 1917) oficijelno praktično nije ni spomenuta iako je poredak “socijalizma”, zasnovan na tekovinama ovog epohalnog događaja 20. stoleća, i kod nas trajao skoro pola veka.

  • Dimitrije Boarov: Kako iskoristiti svetski oporavak Dimitrije Boarov: Kako iskoristiti svetski oporavak

    U poslednjem, novembarskom broju MAT-a (Makroekonomske analize i trendovi) skreće se pažnja na činjenicu da najnoviji MMF-ov pregled svetskih ekonomskih kretanja donosi za iduću godinu niz optimističnih poruka i pozitivnih iznenađenja – to jest, da globalna ekonomija hvata zalet i da oporavak ide željenim pravcem i intenzitetom, stimulisan investicijama, trgovinom i industrijskom proizvodnjom.

  • Nenad Živković: O nelagodi u kulturi Nenad Živković: O nelagodi u kulturi

    Srbija je na svom putu u slavu, večnost i Evropsku uniju zaglavljena ne samo u političkom i emotivnom glibu nerešenog statusa svoje kolevke već i u patetičnim izlučevinama droba severno od svog srca – šta je kome bliže, predmet ili organ; ona je još više, čini se beznadežno, potonula u sopstvenu nesposobnost da se suoči s neophodnošću da se menja zaistinski, temeljno i iznutra, kako bi uopšte postojala.

  • Vladimir Gligorov: Kineska i ruska ulaganja Vladimir Gligorov: Kineska i ruska ulaganja

    Zemlje koje imaju suficite u razmeni sa svetom moraju da ih ulože u inostranstvu. Zašto ne kod kuće? To nije pitanje lišeno smisla, ali onda naravno ne bi bilo tih suficita.

  • Dimitrije Boarov: Koliko je nastradala poljoprivreda Dimitrije Boarov: Koliko je nastradala poljoprivreda

    Nakon ovogodišnje strahovite suše bilo je jesenas različitih procena o visini štete koju je pretrpela naša poljoprivreda.

  • Jelka Jovanović: Roditelji ili krvnici Jelka Jovanović: Roditelji ili krvnici

    Teška optužba? Možda, posebno što nije reč o psihopatama koje zlostavljaju svoju decu na sve zamislive i nezamislive načine.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije bmw