09.12.2018 Beograd

Momčilo Pantelić: Čaše meda i žuči

Momčilo Pantelić: Čaše meda i žuči
Za samo tri nedelje francuski predsednik Emanuel Makron prošao je put od zvezda do trnja, a sve takoreći na istom mestu, kod pariske Trijumfalne kapije.

Ispred nje je 11. novembra, povodom stogodišnjice primirja u Velikom ratu, okupio mnoštvo stranih državnika i pred njima se još jednom predstavio kao potencijalni stabilizator uzdrmanog sveta, da bi je ovih dana (po povratku sa samita G20 u Buenos Ajresu) zatekao iškrabanu porugama demonstranata na račun njegove politike.

Ovakav nagli obrt u predznacima sudbine jednog lidera bez presedana je u novijim vremenima. Simbol nade u smirivanje i usklađivanje internacionalne scene najednom se premetnuo u povod za najveće nacionalne nemire posle legendarne 1968.

Ispoljila su se, pritom, dva vrhunska paradoksa.

Poskupljenjem goriva Makron je hteo da doprinese ozdravljenju gasovima ugrožene planete, ali su to njegovi sunarodnici dočekali kao još jedan udar na njihov životni standard, kao “kap koja je prelila čašu”. Ono što je on servirao kao čašu meda, za njih je bila čaša žuči.

Ujedno, protiv Makronovog poteza digla se antipartijska masa iako je on na vlast došao baš širenjem pokreta koji je praktično srubio klasične partije i levog i desnog centra, dugo i naizmenično smenjivanih na vladajućim pozicijama. Ispostavilo se da u njegovom slučaju više ne važi izreka “što priliči Jupiteru, ne priliči volu” (što se može protumačiti kao zapovest da oni “dole” ne mogu da rade što i onaj “gore”), pa se raja digla protiv njegovog kursa, na način sličan onom koji je on primenio da bi uzleteo do Jelisejske palate.

Demonstranti su vispreno odabrali žute prsluke, kakve vozači moraju da koriste kad im se auto pokvari na drumu, da bi simbolično pokazali da i oni treba da postanu vidljivi donosiocima odluka u političkom saobraćaju. Smatraju da su mnoge mere donete u prilog bogatima, da se poreske obaveze prekomerno prebacuju na ostale, pa da je nejednakost dostigla “nepodnošljive” razmere, što je verovatno predstavljalo i osnovni razlog za proteste.

Makron je pak nameravao da rezovima smanji “opuštenost” zemljaka i približi ih disciplini suseda Nemaca, kako bi usklađeni s njima nastavili da budu reformatorska okosnica sve razuđenije EU. Pa da makar u i selektivnom jedinstvu ona ostane dovoljno jaka da može da se odupre raznovrsnim podrivanjima u verziji giganata kao što su SAD, Rusija, Kina, “dezerterska” Britanija…

Gotovo istovremeno, na drugoj strani Atlantika odavale su se počasti preminulom Džordžu Bušu starijem, koje nadmašuju uobičajenu poštu nekadašnjem predsedniku SAD (1989-93). Kao da su se odjednom Amerikanci prisetili da niko od onih koji su posle njega gazdovali Belom kućom nije imao toliko pozitivnih poena na spoljnom planu kao on.

Kao najveća zasluga pripisuje mu se pad Berlinskog zida u prvoj godini njegovog mandata i vešto rukovođenje procesima posle raspada SSSR. Zatim i to što je okupio široku međunarodnu koaliciju za “Pustinjsku oluju”, koja je invazione trupe Sadama Huseina oterala iz Kuvajta. S njim se Amerika učvrstila kao apsolutno dominantna sila, što je status koji je docnije relativizovan.

Imao je Buš stariji i svakojakih mana, ali uspesi koje je postigao na spoljnom planu bili bi svakom lideru garancija da će ostati na vlasti. Nisu mu ipak bili dovoljni da bude reizabran. Pobedio ga je u novembru 1992. Bil Klinton, kao “sveže lice” koje je obećavalo izlaz iz ekonomskih nevolja, dobrim delom nasleđenih iz predsednikovanja Ronalda Regana.

Analitičari sugerišu da Amerika nikada nije imala čoveka tako spremnog za vršenje najviše državničke dužnosti kao što je to bio Buš stariji. Bio je, navodi se, i direktor CIA, i ambasador u UN i šef diplomatske misije u Kini, i potpredsednik SAD, ali mu to nagomilano iskustvo nije pomoglo da na vlasti ostane koliko je mogao i koliko mu se, s razlogom, proricalo. Primoran je da s nje ode, uz ostalo, zbog povećanja dažbina, što je iskušenje s kojim se sada suočava Makron, doduše na drugi način...

Još uverljivije ih povezuje okolnost da su u lokalne nevolje zapali na vrhuncu lične globalne afirmacije. Obično se kaže da je teško, ako ne i nemoguće, udovoljiti celom svetu, ali to je, ispada, njima dvojici bilo lakše, bar u pokušajima i relativno, nego da udovolje zemljacima.

“Slučajevi” Makrona i Buša starijeg upozoravaju da kad nekog liderasa svih strana obaspu čestitkama, on ubrzo potom može da se nađe u nebranom grožđu.I da zaglavi toliko da, kao francuski predsednik, otkaže novi put u inostranstvo – posetu Srbiji, koja je bila spremna i da prevaziđe “protokolarni gaf” kojim je potcenjena na pariskom obeležavanju jubileja primirja u Prvom svetskom ratu.

Ali, ni ovdašnji predsednik nije imao vremena da otputuje u Veneciju, gde mu je dodeljena dosad nama nepoznata nagrada za mir, nazvana “Zlatni lav”. Apstinirao je možda i zato što su mu odnosi sa susedima, a i šire, prilično raštimovani (uprkos pričama o primljenim komplimentima), pa za razliku od Makrona sada i Buša starijeg svojevremeno, koji su unapređivali međunarodnu saradnju, bolje prolazi kod kuće nego kad se nađe napolju. Slično Trampu, od koga se Makron upravo ograđuje koliko može, kao i Buš stariji dok je mogao...

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta

    Otkako je posle prvog kvartala ove godine objavljeno da je Srbija u tom kratkom razdoblju povećala bruto domaći proizvod za samo 2,5 odsto, počelo je procenjivanje da li se uopšte 2019. može ostvariti projektovani privredni rast od 3,5 odsto i da li je realno očekivati povećanje te stope u narednim godinama bar do tempa od oko četiri odsto godišnje.

  • Dimitrije Boarov: Strah od recesije Dimitrije Boarov: Strah od recesije

    U proteklih nekoliko dana, sa ekonomske tačke gledišta, pojavile su se dve važnije vesti: ona o odluci Narodne banke Srbije da posle samo mesec dana ponovo snizi svoju referentnu kamatnu stopu (na 2,5 odsto) i ponovna najava predsednika države Aleksandra Vučića da će u naredne četiri godine Srbija pokrenuti novi “investicioni ciklus” sa oko 12 milijardi evra javnih ulaganja (ovoga puta sa okvirnom specifikacijom područja investiranja).

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Vladimir Gligorov: Opozicija Vladimir Gligorov: Opozicija

    U načelu bi trebalo da stranke, bilo da su na vlasti ili u opoziciji, nude programe na osnovu kojih se glasači odlučuju za koga će da glasaju.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side