09.12.2018 Beograd

Momčilo Pantelić: Čaše meda i žuči

Momčilo Pantelić: Čaše meda i žuči
Za samo tri nedelje francuski predsednik Emanuel Makron prošao je put od zvezda do trnja, a sve takoreći na istom mestu, kod pariske Trijumfalne kapije.

Ispred nje je 11. novembra, povodom stogodišnjice primirja u Velikom ratu, okupio mnoštvo stranih državnika i pred njima se još jednom predstavio kao potencijalni stabilizator uzdrmanog sveta, da bi je ovih dana (po povratku sa samita G20 u Buenos Ajresu) zatekao iškrabanu porugama demonstranata na račun njegove politike.

Ovakav nagli obrt u predznacima sudbine jednog lidera bez presedana je u novijim vremenima. Simbol nade u smirivanje i usklađivanje internacionalne scene najednom se premetnuo u povod za najveće nacionalne nemire posle legendarne 1968.

Ispoljila su se, pritom, dva vrhunska paradoksa.

Poskupljenjem goriva Makron je hteo da doprinese ozdravljenju gasovima ugrožene planete, ali su to njegovi sunarodnici dočekali kao još jedan udar na njihov životni standard, kao “kap koja je prelila čašu”. Ono što je on servirao kao čašu meda, za njih je bila čaša žuči.

Ujedno, protiv Makronovog poteza digla se antipartijska masa iako je on na vlast došao baš širenjem pokreta koji je praktično srubio klasične partije i levog i desnog centra, dugo i naizmenično smenjivanih na vladajućim pozicijama. Ispostavilo se da u njegovom slučaju više ne važi izreka “što priliči Jupiteru, ne priliči volu” (što se može protumačiti kao zapovest da oni “dole” ne mogu da rade što i onaj “gore”), pa se raja digla protiv njegovog kursa, na način sličan onom koji je on primenio da bi uzleteo do Jelisejske palate.

Demonstranti su vispreno odabrali žute prsluke, kakve vozači moraju da koriste kad im se auto pokvari na drumu, da bi simbolično pokazali da i oni treba da postanu vidljivi donosiocima odluka u političkom saobraćaju. Smatraju da su mnoge mere donete u prilog bogatima, da se poreske obaveze prekomerno prebacuju na ostale, pa da je nejednakost dostigla “nepodnošljive” razmere, što je verovatno predstavljalo i osnovni razlog za proteste.

Makron je pak nameravao da rezovima smanji “opuštenost” zemljaka i približi ih disciplini suseda Nemaca, kako bi usklađeni s njima nastavili da budu reformatorska okosnica sve razuđenije EU. Pa da makar u i selektivnom jedinstvu ona ostane dovoljno jaka da može da se odupre raznovrsnim podrivanjima u verziji giganata kao što su SAD, Rusija, Kina, “dezerterska” Britanija…

Gotovo istovremeno, na drugoj strani Atlantika odavale su se počasti preminulom Džordžu Bušu starijem, koje nadmašuju uobičajenu poštu nekadašnjem predsedniku SAD (1989-93). Kao da su se odjednom Amerikanci prisetili da niko od onih koji su posle njega gazdovali Belom kućom nije imao toliko pozitivnih poena na spoljnom planu kao on.

Kao najveća zasluga pripisuje mu se pad Berlinskog zida u prvoj godini njegovog mandata i vešto rukovođenje procesima posle raspada SSSR. Zatim i to što je okupio široku međunarodnu koaliciju za “Pustinjsku oluju”, koja je invazione trupe Sadama Huseina oterala iz Kuvajta. S njim se Amerika učvrstila kao apsolutno dominantna sila, što je status koji je docnije relativizovan.

Imao je Buš stariji i svakojakih mana, ali uspesi koje je postigao na spoljnom planu bili bi svakom lideru garancija da će ostati na vlasti. Nisu mu ipak bili dovoljni da bude reizabran. Pobedio ga je u novembru 1992. Bil Klinton, kao “sveže lice” koje je obećavalo izlaz iz ekonomskih nevolja, dobrim delom nasleđenih iz predsednikovanja Ronalda Regana.

Analitičari sugerišu da Amerika nikada nije imala čoveka tako spremnog za vršenje najviše državničke dužnosti kao što je to bio Buš stariji. Bio je, navodi se, i direktor CIA, i ambasador u UN i šef diplomatske misije u Kini, i potpredsednik SAD, ali mu to nagomilano iskustvo nije pomoglo da na vlasti ostane koliko je mogao i koliko mu se, s razlogom, proricalo. Primoran je da s nje ode, uz ostalo, zbog povećanja dažbina, što je iskušenje s kojim se sada suočava Makron, doduše na drugi način...

Još uverljivije ih povezuje okolnost da su u lokalne nevolje zapali na vrhuncu lične globalne afirmacije. Obično se kaže da je teško, ako ne i nemoguće, udovoljiti celom svetu, ali to je, ispada, njima dvojici bilo lakše, bar u pokušajima i relativno, nego da udovolje zemljacima.

“Slučajevi” Makrona i Buša starijeg upozoravaju da kad nekog liderasa svih strana obaspu čestitkama, on ubrzo potom može da se nađe u nebranom grožđu.I da zaglavi toliko da, kao francuski predsednik, otkaže novi put u inostranstvo – posetu Srbiji, koja je bila spremna i da prevaziđe “protokolarni gaf” kojim je potcenjena na pariskom obeležavanju jubileja primirja u Prvom svetskom ratu.

Ali, ni ovdašnji predsednik nije imao vremena da otputuje u Veneciju, gde mu je dodeljena dosad nama nepoznata nagrada za mir, nazvana “Zlatni lav”. Apstinirao je možda i zato što su mu odnosi sa susedima, a i šire, prilično raštimovani (uprkos pričama o primljenim komplimentima), pa za razliku od Makrona sada i Buša starijeg svojevremeno, koji su unapređivali međunarodnu saradnju, bolje prolazi kod kuće nego kad se nađe napolju. Slično Trampu, od koga se Makron upravo ograđuje koliko može, kao i Buš stariji dok je mogao...

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Paradigma Požega Mijat Lakićević: Paradigma Požega

    Kao što se pre tri decenije Srbija nije branila (ni odbranila) u Kninu, tako se ni danas ne brani na Cetinju nego, da izvinete, u Požegi.

  • Vladimir Gligorov: Trideset godina Vladimir Gligorov: Trideset godina

    Pre trideset godina osnovana je Demokratska stranka. Prošlo je dovoljno vremena za valjanu istoriju nastanka i početnog delanja stranke. S moje tačke gledišta, stranka je ispunila zadatak 10 godina kasnije, kada je padao Miloševićev režim. Kada je nastala, vlast je bila u usponu, a opozicija je bila razjedinjena. Tako da je valjalo čekati da se režim i ne mali deo opozicije polako uruše da bi došlo vreme za demokrate.

  • Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora

    Nemam nameru da pišem o političkim odnosima, a ni o crkvenim. Ne ovde, u svakom slučaju. Već o tome kako je ko prošao posle osamostaljivanja Crne Gore. Mislim da nije nerazumno pretpostaviti da bi se Crna Gora razvijala, privredno, otprilike kao i Srbija da su ostali u istoj državi. To, naravno, ne možemo znati jer je to protivčinjenična tvrdnja. Tako da je to više pretpostavka o tome koja su bila očekivanja, ako su bila, crnogorskih glasača kada su se izjašnjavali na referendumu. U svakom slučaju, očekivanja su bila da će proći bolje ako povrate sopstvenu državnost. Da li su?

  • Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti

    Paradoksalno je da strateška dokumenta u oblasti odbrane i bezbednosti ne definišu neposredne izazove, rizike i pretnje po naciju, ali nosilac izrade tih dokumenata ipak je predložio, a Vlada usvojila, primenu koncepta totalne odbrane

  • Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli

    Vidim Čarlsa Simića kao klinca u ulici Majke Jevrosime, kome je svaki čas neko govorio: – Ej, poručio ti Pera da će da te prebije.

  • Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse

    Evo, i čuveni Forum u Davosu počeo je pre neki dan najviše u znaku zahteva da se spreči “klimatska apokalipsa”, a ta svetska briga napokon je počela bolje da se shvata i u Srbiji nakon protekle sedmice – kada su Beograd i još neki naši gradovi bili pod takvom mešavinom magle i smoga, da su se probili među najzagađenije u svetu.

  • Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte

    Otkako se Kina suočila sa epidemijom koju izaziva još nedovoljno proučeni korona virus, zbog čega su “u karantinu” i neki milionski gradovi, a čitav saobraćajni protok kroz ovu ogromnu zemlju samo u desetak dana skoro je prepolovljen, cene sirove nafte na svetskim tržištima konstantno padaju.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side