24.03.2019 Beograd

Momčilo Pantelić: Čuđenje – isključeno

Momčilo Pantelić: Čuđenje – isključeno
I najbezosećajnije je potresao masakr nad više od 50 muslimana u džamijama novozelandskog grada Crkva Hrista (Christchurch). Zaprepašćenje, ogorčenje, tuga, pa i sve ređa saosećajnost s tuđim stradanjem preplavili su svet.

Usred takve navale emocija, rekao bih, nije bilo mesta čuđenju. Živimo u vremenima vanredno pojačanog huškanja protiv svega drugačijeg. Izborom meta i mesta, terorista iz Australije kao da je umislio da treba samo dodatno da podbode istomišljenike kojima je mešavina kultura nepodnošljiva, pa da i oni krenu u masovnu egzekuciju pripadnika “nepodobnih” vera, rasa, opredeljenja.

Verujem da je to samo još jedno od mnogih drastičnih preterivanja protiv neumitnosti kakvu predstavlja mešavina kultura. Ona je blagodet bez koje nema napretka (a ni opstanka) civilizacije – obrazlagao mi je naširoko i Ernesto Sabato, slavni argentinski pisac apeninsko-balkanskih korena. Smiješano najlakše se pije, da prigodno parafraziram Njegošev stih.

Stvari, nažalost, ne idu u tom pravcu. Osim pojačanog mešanja u unutrašnje stvari drugih država, ostalo se rastače.

Kao da živimo u predlogičnom dobu. U kojem se sebično prisvaja ono što bi moralo sve da spaja.

Najnoviji primer takvog stanja je pretnja Amerike da će sankcionisati sudije Stalnog međunarodnog krivičnog suda ako se usude da pokušaju da procesuiraju njene državljane-vojnike povodom indicija da su u Avganistanu počinili ratne zločine. Isti tribunal ne priznaju ni druge velike sile (izvan EU, koja ga u celini podržava) – Rusija zbog bojazni da bi pod taj mač pravde mogla da potpadne zbog amputiranja dela Ukrajine, a Kina zbog širenja po Pacifiku…

A u istom kolu je i Bregzit. Ispostavlja se da za njega nema rešenja, bar ne u predviđenom roku koji ističe 29. marta. Izlazak iz EU, doduše, izglasan je na referendumu, ali uz niz zvanično serviranih zabluda da će Britaniji biti bolje, da bi se ispostavilo da ona sada liči na “banana republiku” koja ne zna šta će sama sa sobom. Nikad dosad se jedna zemlja koja važi za oličenje demokratske solidnosti i svojevremene imperijalne moći nije našla u tako nepovoljnoj situaciji, koju je sama sebi ispovrtela stavljajući interes vladajuće partije iznad objektivnog obaveštavanja dobrim delom potcenjenih glasača.

Nažalost moju i prijatelja mi, unutar EU produbljuje se raslojavanje koje bi taj dosad najuverljiviji i najdelotvorniji program demokratskog mirotvorstva i objedinjavanja različitosti mogao da uvede u krizu s nesagledivim posledicama. Situacija podseća na onu pred raspad SFRJ do kojeg je došlo zbog nemogućnosti odlučivanja u sadejstvu sa spoljnim interesima. U EU trenutno već poduže nema konsenzusa neophodnog za neodložno reformisanje, dok rastu raznovrsni pritisci Vašingtona, Moskve i Pekinga za njeno podvrgavanje njihovim pojedinačnim planovima.

Ujedno, ko bi rekao da će se, dve decenije posle pada Berlinskog zida i potonjeg publikovanja “Kraja istorije” s dominacijom liberalizma i demokratije, danas kao glavni akter uz SAD pojaviti Kina, koja spajanjem dve diktature – Komunističke partije i industrijske proizvodnje – izrasta kao velesila koju je isfinansirao Zapad, ne predviđajući da će mu ona postati glavni rival. Antipod receptu prema kojem je samo spoj demokratije i slobodnog tržišta garant uspeha u globalnim razmerama.

Niko nije predviđao ni da će postojati zemlja koja na Zapad ide preko istoka, s kojim je Zapad u svekolikoj zavadi. Tu originalnost sebi je priuštila jedino Srbija, čijoj vlasti Zapad gleda kroz prste što zarozava sopstvene, prilično buntovne građane, računajući da će ona priznati Kosovo, kao što i Rusija za sebe izvlači korist uveravajući Beograd da neće dozvoliti da mu se otcepi južna pokrajina.

Kad se sve pobrojano, i slučajevi za koje ovom prilikom nije bilo raspoloživog prostora, ima u vidu, nazire se da smo zašli u doba u kojem je niz dramatičnih i insceniranih događaja stvorio novu normalnost koja nam oduzima jedno od nenapisanih, a osnovnih ljudskih prava – pravo na iznenađenje. Nemamo prava da nas išta više začudi.

“Ništa nije istina i sve je mogućno”, naslov je knjige Pitera Pomeranceva, uz konkretizujući podnaslov “Nestvarno srce nove Rusije”. Slično bi moglo da važi za svet, a naročito za Srbiju.

Ovde su isključena sva rešenja koja bi nas začudila – i istina i da je išta, pogotovo negativno, nemogućno. Prisećam se tim povodom remek-dela “Um caruje” Vila Duranta, u kojem se upozorava i da “ništa ne deluje vaspitnije nego kad se čovek iznenada začudi”.

Iako smo se ovde više puta iznenada začudili, to nije delovalo vaspitnije. U tom pogledu slični smo mnogima u svetu. Ali se njegov deo, kojem makar formalno težimo, kroz niz šokova mahom “vaspitao”. Dok mi nastavljamo samo da se “iznenađujemo” i “čudimo” iako je takvim karakteristikama istekao rok upotrebe

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Srbija na opasnom putu Mijat Lakićević: Srbija na opasnom putu

    Đe smo bili svuđ smo poginuli – da parafraziram naziv one nezaboravne pozorišne predstave – ostalo je još samo fudbalsko polje Kosovo, ali i tu će uskoro “krvca da procveta”.

  • Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja” Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja”

    Kako to da će u septembru biti 25 godina od prve posjete Ivana Pavla Drugog Hrvatskoj, kada je Papa pozvao kršćane i druge na odlučno suočavanje s prošlošću, na oprost i pomirenje, a da se hrvatski biskupi dosad nisu odvažili izraditi jedan temeljiti i sveobuhvatni dokument na temu “povjesnog pamćenja na očišćen način”

  • Dimitrije Boarov: Štiglic i Srbija Dimitrije Boarov: Štiglic i Srbija

    Kad god neke novine u Srbiji prenesu neki tekst čuvenog ekonomiste, nobelovca i kolumniste Džozefa Štiglica, pozovu me neki stari drugovi da me pitaju šta ja mislim o “fijasku neoliberalizma” i tezi da se “neoliberalizam mora proglasiti mrtvim”, što je lajtmotiv ovog ekonomskog velikana – i pitaju me zašto Srbija, uprkos tome, i dalje istrajava na “neoliberalističkoj ekonomskoj filozofiji”.

  • Vladimir Gligorov: Transferi iz EU budžeta Vladimir Gligorov: Transferi iz EU budžeta

    Koji su efekti transfera iz razvijenijih u manje razvijene zemlje članice Evropske unije?

  • Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet

    Predstojeći izbori biće referendum o njemu. On je lider koji je okupirao javni prostor, pa kao da ne postoji nijedna tema koja se masovnije i sudbinskije tretira od podržavanja i osporavanja njegovog lika i dela. Da li je dotični zaista borac protiv elite zarad prosperiteta zapostavljenih slojeva, kako se diči, ili samo vulgarni narcis koji ne poštuje vladavinu zakona i institucije?

  • Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj

    Povodom pompeznog otvaranja poslednje deonice Koridora 10 u Grdeličkoj klisuri i otvaranja radova na deonici Koridora 11 od Čačka do Požege, setio sam se neprilike koju sam pre 10-15 godina doživeo u Kladovu.

  • Dimitrije Boarov: Premijerka nije zabrinuta Dimitrije Boarov: Premijerka nije zabrinuta

    Izjava premijerke Ane Brnabić da nije zabrinuta za evropski put Srbije, data povodom prilično kritički intoniranog Izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije ka članstvu u EU, deluje, upravo suprotno – prilično zabrinjavajuće.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side