24.03.2019 Beograd

Momčilo Pantelić: Čuđenje – isključeno

Momčilo Pantelić: Čuđenje – isključeno
I najbezosećajnije je potresao masakr nad više od 50 muslimana u džamijama novozelandskog grada Crkva Hrista (Christchurch). Zaprepašćenje, ogorčenje, tuga, pa i sve ređa saosećajnost s tuđim stradanjem preplavili su svet.

Usred takve navale emocija, rekao bih, nije bilo mesta čuđenju. Živimo u vremenima vanredno pojačanog huškanja protiv svega drugačijeg. Izborom meta i mesta, terorista iz Australije kao da je umislio da treba samo dodatno da podbode istomišljenike kojima je mešavina kultura nepodnošljiva, pa da i oni krenu u masovnu egzekuciju pripadnika “nepodobnih” vera, rasa, opredeljenja.

Verujem da je to samo još jedno od mnogih drastičnih preterivanja protiv neumitnosti kakvu predstavlja mešavina kultura. Ona je blagodet bez koje nema napretka (a ni opstanka) civilizacije – obrazlagao mi je naširoko i Ernesto Sabato, slavni argentinski pisac apeninsko-balkanskih korena. Smiješano najlakše se pije, da prigodno parafraziram Njegošev stih.

Stvari, nažalost, ne idu u tom pravcu. Osim pojačanog mešanja u unutrašnje stvari drugih država, ostalo se rastače.

Kao da živimo u predlogičnom dobu. U kojem se sebično prisvaja ono što bi moralo sve da spaja.

Najnoviji primer takvog stanja je pretnja Amerike da će sankcionisati sudije Stalnog međunarodnog krivičnog suda ako se usude da pokušaju da procesuiraju njene državljane-vojnike povodom indicija da su u Avganistanu počinili ratne zločine. Isti tribunal ne priznaju ni druge velike sile (izvan EU, koja ga u celini podržava) – Rusija zbog bojazni da bi pod taj mač pravde mogla da potpadne zbog amputiranja dela Ukrajine, a Kina zbog širenja po Pacifiku…

A u istom kolu je i Bregzit. Ispostavlja se da za njega nema rešenja, bar ne u predviđenom roku koji ističe 29. marta. Izlazak iz EU, doduše, izglasan je na referendumu, ali uz niz zvanično serviranih zabluda da će Britaniji biti bolje, da bi se ispostavilo da ona sada liči na “banana republiku” koja ne zna šta će sama sa sobom. Nikad dosad se jedna zemlja koja važi za oličenje demokratske solidnosti i svojevremene imperijalne moći nije našla u tako nepovoljnoj situaciji, koju je sama sebi ispovrtela stavljajući interes vladajuće partije iznad objektivnog obaveštavanja dobrim delom potcenjenih glasača.

Nažalost moju i prijatelja mi, unutar EU produbljuje se raslojavanje koje bi taj dosad najuverljiviji i najdelotvorniji program demokratskog mirotvorstva i objedinjavanja različitosti mogao da uvede u krizu s nesagledivim posledicama. Situacija podseća na onu pred raspad SFRJ do kojeg je došlo zbog nemogućnosti odlučivanja u sadejstvu sa spoljnim interesima. U EU trenutno već poduže nema konsenzusa neophodnog za neodložno reformisanje, dok rastu raznovrsni pritisci Vašingtona, Moskve i Pekinga za njeno podvrgavanje njihovim pojedinačnim planovima.

Ujedno, ko bi rekao da će se, dve decenije posle pada Berlinskog zida i potonjeg publikovanja “Kraja istorije” s dominacijom liberalizma i demokratije, danas kao glavni akter uz SAD pojaviti Kina, koja spajanjem dve diktature – Komunističke partije i industrijske proizvodnje – izrasta kao velesila koju je isfinansirao Zapad, ne predviđajući da će mu ona postati glavni rival. Antipod receptu prema kojem je samo spoj demokratije i slobodnog tržišta garant uspeha u globalnim razmerama.

Niko nije predviđao ni da će postojati zemlja koja na Zapad ide preko istoka, s kojim je Zapad u svekolikoj zavadi. Tu originalnost sebi je priuštila jedino Srbija, čijoj vlasti Zapad gleda kroz prste što zarozava sopstvene, prilično buntovne građane, računajući da će ona priznati Kosovo, kao što i Rusija za sebe izvlači korist uveravajući Beograd da neće dozvoliti da mu se otcepi južna pokrajina.

Kad se sve pobrojano, i slučajevi za koje ovom prilikom nije bilo raspoloživog prostora, ima u vidu, nazire se da smo zašli u doba u kojem je niz dramatičnih i insceniranih događaja stvorio novu normalnost koja nam oduzima jedno od nenapisanih, a osnovnih ljudskih prava – pravo na iznenađenje. Nemamo prava da nas išta više začudi.

“Ništa nije istina i sve je mogućno”, naslov je knjige Pitera Pomeranceva, uz konkretizujući podnaslov “Nestvarno srce nove Rusije”. Slično bi moglo da važi za svet, a naročito za Srbiju.

Ovde su isključena sva rešenja koja bi nas začudila – i istina i da je išta, pogotovo negativno, nemogućno. Prisećam se tim povodom remek-dela “Um caruje” Vila Duranta, u kojem se upozorava i da “ništa ne deluje vaspitnije nego kad se čovek iznenada začudi”.

Iako smo se ovde više puta iznenada začudili, to nije delovalo vaspitnije. U tom pogledu slični smo mnogima u svetu. Ali se njegov deo, kojem makar formalno težimo, kroz niz šokova mahom “vaspitao”. Dok mi nastavljamo samo da se “iznenađujemo” i “čudimo” iako je takvim karakteristikama istekao rok upotrebe

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Prizren otvoren grad Mijat Lakićević: Prizren otvoren grad

    Kažu da su pre 630 godina, posle boja na Kosovu, zvona zvonila čak u Parizu. Danas bi mir na Kosovu imao još širi odjek.

  • Dimitrije Boarov: Čekanje "velike greške" Dimitrije Boarov: Čekanje "velike greške"

    Izvesna Tatjana, mlađahna kondukterka beogradske autotransportne kuće Lasta, otpuštena je sa posla zato što ju je saobraćajna policija uhvatila pred Kikindom da vozi dabldeker autobus na redovnoj liniji Beograd – Subotica iako nema vozačku dozvolu. Ona se brani kako ume i kaže da “nikoga nije ubila” nego je samo, na molbu kolege vozača, “pomerila” spomenuti autobus sa šest putnika i pri tome nije napravila nijedan saobraćajni prekršaj.

  • Dimitrije Boarov: Antiglobalizam i njegov rep Dimitrije Boarov: Antiglobalizam i njegov rep

    Može se slobodno reći da je mnoge ljude u Srbiji šokirala vest da se Radnički savet nemačke automobilske kompanije Folksvagen pre neki dan usprotivio planovima menadžmenta ove svetski poznate firme da investira oko milijardu evra u izgradnju nove fabrike automobila u jednoj od zemalja na istoku Evrope (u igri su Srbija, Rumunija, Bugarska i Turska).

  • Jelka Jovanović: Trećepozivac u besramnoj kampanji Jelka Jovanović: Trećepozivac u besramnoj kampanji

    Hoće li tetka iz Kanade doći na ispraćaj i šta si radio devedesetih kad se pucalo, najčešći su komentari brojnih čitalaca posle najave ministra odbrane Aleksandra Vulina da će se prijaviti na 15-dnevnu vojnu obuku 600 muškaraca za rezervni sastav, koji, što zbog prigovora savesti, što zbog zakonske suspenzije redovnog vojnog roka, nisu imali prilike da ovladaju ratnim veštinama.

  • Dimitrije Boarov: Aritmetika zaostajanja Dimitrije Boarov: Aritmetika zaostajanja

    Ovogodišnji Kopaonik biznis forum imao je žučnu predigru koju je pokrenuo doskorašnji ministar finansija Dušan Vujović svojim prilogom za reviju ovog skupa, koji je preneo beogradski NIN (28. februara).

  • Mijat Lakićević: O malinama i ruži Mijat Lakićević: O malinama i ruži

    Ruža je, da izvinete, svinjska, ali su zato maline prave. Koje su, da pođem od njih, u Srbiji postale večna tema – čim grane proleće, počne preganjanje. Koju je, međutim, vladajuća partija izgleda rešila da prekine. Pa je oformila radnu grupu koja je nedavno, tj. 20. marta, gde bi nego u Čačku, utvrdila – zamislite šta – proizvođačku cenu maline. Koja iznosi tačno i precizno – 139,3 dinara.

  • Momčilo Pantelić: Nervoze Momčilo Pantelić: Nervoze

    Kako je krenulo, rat bi mogla da bude reč koja će obeležiti ovu godinu. Ko o čemu, svi o njemu.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side