04.08.2019 Beograd

Momčilo Pantelić: Dame i drame

Momčilo Pantelić: Dame i drame
Iako ide po tankoj žici između velikih sila, Srbija ima i jednu zajedničku žicu sa Amerikom, Rusijom i Francuskom. Ni u jednoj od njih nikada nijedna žena nije neposredno izabrana za predsednika republike.

Ne služi im na čast, ali se ne nazire volja vlasti da se odviknu od te diskriminatorne navike. Doduše, ničija nije gorela do zore, sve se jednom dogodi prvi put. Pogotovo što živimo u vremenima kojima je, prema nalazima niza eksperata, jedno od glavnih obeležja – uz internet i veštačku inteligenciju – uspon žena do vodećih nacionalnih i internacionalnih uloga.

Kanadski diplomatski veteran Luj Devoa smatra da je taj prevrat tek 1949. začela knjiga “Drugi pol”, rodonačelnice modernog feminizma Simon de Bovoar. A da je dotad mahom prevladavalo samo sećanje na moć retkih žena-vladara, poput Kleopatre, Katarine Velike, Viktorije, Marije Terezije…

Noviju epohu obeležile su premijerne premijerke – Margaret Tačer, Indira Gandi i Angela Merkel. Sve tri bile su prve žene na čelu vlada Britanije, Indije i Nemačke. Put im je posredno 1960. otvorila Sirimavo Bandaranaike (Sri Lanka) – prva žena u novijoj istoriji koja je na čelo jedne vlade došla pobedom na izborima, a ne po naslednoj liniji. A prva izabrana šefica države postala je 1980. Islanđanka Vigdis Finbogadotir, da bi otad istu funkciju, voljom glasača, osvajale Finkinja, Slovakinja, Irkinja, Litvanka, Hrvatica, Argentinka, Čileanka, Brazilka, Nikaragvanka, Indijka, Indonežanka, Južnokorejka, Liberijka, Etiopljanka... Lista premijerki je duža, a na njoj je i srpski kadar.

Najnoviji impozantan uzlet zabeležen je u organima EU. Za predsednicu Evropske komisije izabrana je Nemica Ursula fon der Lajen, a za predsednicu Evropske centralne banke Francuskinja Kristin Lagard. Obe su prve žene na tim funkcijama, a dodatno simbolišu vezu vodećeg dvojca Berlin – Pariz. Dužnosti preuzimaju u vrlo delikatnom trenutku kada treba da se reformiše posustala EU, pa bi iz toga mogla da poleti nova krilatica – kad je teško, birajte žene.

Ta formula nije funkcionisala u slučaju Tereze Mej, pa je posle njene ostavke petljavinu oko Bregzita preuzeo ekscentrični Boris Džonson. Ali tu nije kraj britanskoj “ženskoj priči”. Škotska premijerka Nikola Stardžen, nezadovoljna potezima “britanskog Trampa”, nagovestila je novi referendum o izdvajanju iz Ujedinjenog Kraljevstva, a dok se konfuzija širi u redovima i konzervativaca i laburista, kao novi “glas razuma” nameće se energična Džo Svinson iz Liberalno-demokratske stranke, čiji rejting osetno raste. Džonson je, takođe, izložen kritikama što je u štab za Bregzit instalirao samo muškarce.

A u Americi, dok Donald Tramp gradi zid prema Meksiku, njegovim aspiracijama za reizbor sve više se izdiže “ženski zid”. Iako opozicioni demokrati tek treba da izaberu koga će mu staviti “na crtu”, on može da bude siguran da će osvojiti manje glasova žena kojima se, inače, poprilično zamerio i s kojima je imao čak i sudske nevolje.

Čini se, ujedno, da je on svesno otvorio front na kojem će se voditi “rat” između dva pola. Računa, prevashodno, da će mu ubedljiva podrška “besnih belaca” biti dovoljna za prevagu nad “gnevnim ženama”, uvređenim Afroamerikancima i zanemarenim ostalim “manjinama”.

Na izborima 2016. ovakva računica mu se, uz antiestablišmentski nastup, isplatila. Tada je pobedio favorizovanu Hilari Klinton, ali sada se pred njim pojavljuju autsajderi, kakav je bio onda on i koji, takođe kao onda on, imaju izraziti naboj protiv establišmenta koji oličava sveprisutni – on. I koji su izvukli lekcije iz prošlih izbora i ne prihvataju sugestije da američko društvo nije spremno da izabere šeficu umesto, već po inerciji, šefa Bele kuće.

Doduše, ankete pokazuju da među dvadeset demokratskih pretendenata za predsedničku kandidaturu i dalje vode muškarci – bivši potpredsednik (Baraka Obame) Džozef Bajden i samodefinisani demokratski socijalista Berni Sanders. Ali im prednost ubrzano smanjuju senatorke Elizabet Voren i Kamala Haris.

Dok ovaj tekst ide u štampu, tek je trebalo da počne dvodnevna debata od po deset rivala unutar Demokratske partije. Stranka je u popriličnom procepu. Ako ne isturi ženu kao protivkandidata Trampu, ispašće da ne veruje u mogućnost da se prekine “patrijarhat”. Ako pak ponovo kandiduje ženu, u slučaju njenog poraza mogla bi da bude izložena kritici da insistiranje na “matrijarhatu” pokazuje da ništa nije naučila iz prethodnih predsedničkih izbora.

Mislim da bi najprikladnije bilo da Trampa izazove Elizabet Voren, socijaldemokratskih opredeljenja, istrajna u borbi za više socijalne pravde i veće oporezivanje najbogatijih, uverena da kapitalizam može da pokaže humanije lice. Posle 230 i više godina čekanja vreme je da postavimo ženu na čelo Bele kuće, šta mislite devojke – otpevala je Šeril Krou u hitu još pre sedam godina.

Čini mi se da je i ovde vreme za sličnu poruku. Za sve što nas je snašlo delimično smo krivi i mi, uz ostalo i zato što smo izbegavali da izaberemo da nas vodi jedna prava dama umesto muških proizvođača neprestanih drama. I sad, uveren sam, ima takvih dama. Ali u zapećku, za razliku od drama.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Suverenisti Vladimir Gligorov: Suverenisti

    Šta je ekonomska suverenost? Ovo je donekle pitanje za socijalne demokrate, danas posebno jer gube podršku među radnicima koji se pridružuju populistima, a to će reći nacionalistima. Zašto je to socijaldemokratski problem?

  • Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri? Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri?

    "Velika je laž njihove nauke da se čovek rađa sa tim sklonostima, to uopšte nije tačno. Rođenje deteta se već vrši u utrobi majke. Čim je začeto, ono je rođeno. Ono se već tada vaspitava. Međutim, majke su sad zaposlene u fiminističkim pokretima, pa nemaju vremena kad da vaspitavaju svoju decu", ovim rečima je jedan od učesnika protesta protiv održavanja Prajda u Beogradu, otac Antonije, obrazložio razloge zbog kojih je protiv ove manifestacije i šta je to što on zamera "onim drugima".

  • Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu

    Poslednjih dana došlo je do novog uzbuđenja na svetskom tržištu sirove nafte jer je u proteklu subotu izvršen vrlo efikasan teroristički napad na glavno saudijsko postrojenje za “preradu” nafte za izvoz Abkoik, u vlasništvu čuvene kompanije Saudi Aramko.

  • Dževad Sabljaković: Olupine i ploveći logori Dževad Sabljaković: Olupine i ploveći logori

    Prije 85 godina Tomas Man je pošao u "civilizovanu pustolovinu". Desetodnevno putovanje brodom iz Evrope u Ameriku opisao je u dnevniku kojem je dao naslov "Preko mora s Don Kihotom". Na brodu, koji naziva "udobni Holanđanin", bilo je svega tridesetak putnika. Niko nije bio turist.

  • Vladimir Gligorov: Manje stanovnika, a brži rast Vladimir Gligorov: Manje stanovnika, a brži rast

    Da bi to bilo moguće, potreban je značajan rast produktivnosti. Ovde je potrebno razdvojiti dve stvari. Jedno je rast po stanovniku, koji može da se ubrzava kako se smanjuje stanovništvo. Čak i ako se ukupna proizvodnja zapravo ne povećava. To je druga stvar, rast ukupne proizvodnje uz smanjenje broja stanovnika. To bi zahtevalo da se s manjim brojem stanovnika postigne veća ukupna proizvodna, što će reći da se povećava produktivnost rada.

  • Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji

    Naizgled, Srbija nezadrživo pluta ka Aziji, to jest ka Ruskoj Federaciji i Putinovoj Evroazijskoj uniji. Posle Makronove kočnice za proširenje EU, dok se, navodno, sama Evropa ne reformiše, palo je u Moskvi i potpisivanje trgovinskog sporazuma Srbije sa praznom imitacijom evropske ekonomske zajednice. Srpski rusofili i notorni evroskeptici u Beogradu, podjednako raspoređeni u vlasti i opoziciji, čini se da likuju.

  • Vladimir Gligorov: Dve unije Vladimir Gligorov: Dve unije

    Biti u dve unije istovremeno, Evropskoj i Evroazijskoj, nije moguće. Ne samo zato što je članstvo u Evropskoj uniji političko, a ne samo privredno. Ali i samo sa stanovišta trgovačke politike, nije moguće biti u carinskoj evropskoj i evroazijskoj uniji. Ukoliko to nije očigledno, valja se podsetiti da je osnovni razlog ukrajinskih sukoba, unutar zemlje i sa Rusijom, bio upravo taj što je bilo potrebno birati između te dve unije, pa je predsednik bio za Evroazijsku, a većina naroda za Evropsku.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side