04.08.2019 Beograd

Momčilo Pantelić: Dame i drame

Momčilo Pantelić: Dame i drame
Iako ide po tankoj žici između velikih sila, Srbija ima i jednu zajedničku žicu sa Amerikom, Rusijom i Francuskom. Ni u jednoj od njih nikada nijedna žena nije neposredno izabrana za predsednika republike.

Ne služi im na čast, ali se ne nazire volja vlasti da se odviknu od te diskriminatorne navike. Doduše, ničija nije gorela do zore, sve se jednom dogodi prvi put. Pogotovo što živimo u vremenima kojima je, prema nalazima niza eksperata, jedno od glavnih obeležja – uz internet i veštačku inteligenciju – uspon žena do vodećih nacionalnih i internacionalnih uloga.

Kanadski diplomatski veteran Luj Devoa smatra da je taj prevrat tek 1949. začela knjiga “Drugi pol”, rodonačelnice modernog feminizma Simon de Bovoar. A da je dotad mahom prevladavalo samo sećanje na moć retkih žena-vladara, poput Kleopatre, Katarine Velike, Viktorije, Marije Terezije…

Noviju epohu obeležile su premijerne premijerke – Margaret Tačer, Indira Gandi i Angela Merkel. Sve tri bile su prve žene na čelu vlada Britanije, Indije i Nemačke. Put im je posredno 1960. otvorila Sirimavo Bandaranaike (Sri Lanka) – prva žena u novijoj istoriji koja je na čelo jedne vlade došla pobedom na izborima, a ne po naslednoj liniji. A prva izabrana šefica države postala je 1980. Islanđanka Vigdis Finbogadotir, da bi otad istu funkciju, voljom glasača, osvajale Finkinja, Slovakinja, Irkinja, Litvanka, Hrvatica, Argentinka, Čileanka, Brazilka, Nikaragvanka, Indijka, Indonežanka, Južnokorejka, Liberijka, Etiopljanka... Lista premijerki je duža, a na njoj je i srpski kadar.

Najnoviji impozantan uzlet zabeležen je u organima EU. Za predsednicu Evropske komisije izabrana je Nemica Ursula fon der Lajen, a za predsednicu Evropske centralne banke Francuskinja Kristin Lagard. Obe su prve žene na tim funkcijama, a dodatno simbolišu vezu vodećeg dvojca Berlin – Pariz. Dužnosti preuzimaju u vrlo delikatnom trenutku kada treba da se reformiše posustala EU, pa bi iz toga mogla da poleti nova krilatica – kad je teško, birajte žene.

Ta formula nije funkcionisala u slučaju Tereze Mej, pa je posle njene ostavke petljavinu oko Bregzita preuzeo ekscentrični Boris Džonson. Ali tu nije kraj britanskoj “ženskoj priči”. Škotska premijerka Nikola Stardžen, nezadovoljna potezima “britanskog Trampa”, nagovestila je novi referendum o izdvajanju iz Ujedinjenog Kraljevstva, a dok se konfuzija širi u redovima i konzervativaca i laburista, kao novi “glas razuma” nameće se energična Džo Svinson iz Liberalno-demokratske stranke, čiji rejting osetno raste. Džonson je, takođe, izložen kritikama što je u štab za Bregzit instalirao samo muškarce.

A u Americi, dok Donald Tramp gradi zid prema Meksiku, njegovim aspiracijama za reizbor sve više se izdiže “ženski zid”. Iako opozicioni demokrati tek treba da izaberu koga će mu staviti “na crtu”, on može da bude siguran da će osvojiti manje glasova žena kojima se, inače, poprilično zamerio i s kojima je imao čak i sudske nevolje.

Čini se, ujedno, da je on svesno otvorio front na kojem će se voditi “rat” između dva pola. Računa, prevashodno, da će mu ubedljiva podrška “besnih belaca” biti dovoljna za prevagu nad “gnevnim ženama”, uvređenim Afroamerikancima i zanemarenim ostalim “manjinama”.

Na izborima 2016. ovakva računica mu se, uz antiestablišmentski nastup, isplatila. Tada je pobedio favorizovanu Hilari Klinton, ali sada se pred njim pojavljuju autsajderi, kakav je bio onda on i koji, takođe kao onda on, imaju izraziti naboj protiv establišmenta koji oličava sveprisutni – on. I koji su izvukli lekcije iz prošlih izbora i ne prihvataju sugestije da američko društvo nije spremno da izabere šeficu umesto, već po inerciji, šefa Bele kuće.

Doduše, ankete pokazuju da među dvadeset demokratskih pretendenata za predsedničku kandidaturu i dalje vode muškarci – bivši potpredsednik (Baraka Obame) Džozef Bajden i samodefinisani demokratski socijalista Berni Sanders. Ali im prednost ubrzano smanjuju senatorke Elizabet Voren i Kamala Haris.

Dok ovaj tekst ide u štampu, tek je trebalo da počne dvodnevna debata od po deset rivala unutar Demokratske partije. Stranka je u popriličnom procepu. Ako ne isturi ženu kao protivkandidata Trampu, ispašće da ne veruje u mogućnost da se prekine “patrijarhat”. Ako pak ponovo kandiduje ženu, u slučaju njenog poraza mogla bi da bude izložena kritici da insistiranje na “matrijarhatu” pokazuje da ništa nije naučila iz prethodnih predsedničkih izbora.

Mislim da bi najprikladnije bilo da Trampa izazove Elizabet Voren, socijaldemokratskih opredeljenja, istrajna u borbi za više socijalne pravde i veće oporezivanje najbogatijih, uverena da kapitalizam može da pokaže humanije lice. Posle 230 i više godina čekanja vreme je da postavimo ženu na čelo Bele kuće, šta mislite devojke – otpevala je Šeril Krou u hitu još pre sedam godina.

Čini mi se da je i ovde vreme za sličnu poruku. Za sve što nas je snašlo delimično smo krivi i mi, uz ostalo i zato što smo izbegavali da izaberemo da nas vodi jedna prava dama umesto muških proizvođača neprestanih drama. I sad, uveren sam, ima takvih dama. Ali u zapećku, za razliku od drama.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu

    Dok na plaži u prelepoj Istri čitam hrvatske novine, vidim da i njihove “visoke dužnosnike” opterećuje pitanje može li se Hrvatska suprotstaviti novoj krizi?

  • Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri? Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri?

    "Velika je laž njihove nauke da se čovek rađa sa tim sklonostima, to uopšte nije tačno. Rođenje deteta se već vrši u utrobi majke. Čim je začeto, ono je rođeno. Ono se već tada vaspitava. Međutim, majke su sad zaposlene u fiminističkim pokretima, pa nemaju vremena kad da vaspitavaju svoju decu", ovim rečima je jedan od učesnika protesta protiv održavanja Prajda u Beogradu, otac Antonije, obrazložio razloge zbog kojih je protiv ove manifestacije i šta je to što on zamera "onim drugima".

  • Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike

    Obrni-okreni, naša politika se vrti oko medija. Opozicija poteže ponašanje nacionalnih televizija i nacionalnih dnevnih novina – navijanje, neravnopravnost … I vlast ima primedbe na medije – pre svega na nedeljnike, jedan dnevni list, nekoliko kablovskih i lokalnih TV stanica, ali i na RTS. Sa druge strane, direktor RTS se pre neki dan osvrnuo i na činjenicu da RTS uživa najveće poverenje.

  • Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija

    To je do juče stvarno delovalo neverovatno – u svetu se za relativno kratko vreme nakupilo 17 biliona državnih i korporativnih obveznica s negativnim prinosima. Uprošćeno, poverioci masovno ulažu pare u takve vrednosne papire, a dužnici obećavaju da će im vratiti manje nego što su pozajmili jer “moderni zelenaši” prihvataju “negativne kamate”.

  • Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu

    Poslednjih dana došlo je do novog uzbuđenja na svetskom tržištu sirove nafte jer je u proteklu subotu izvršen vrlo efikasan teroristički napad na glavno saudijsko postrojenje za “preradu” nafte za izvoz Abkoik, u vlasništvu čuvene kompanije Saudi Aramko.

  • Vladimir Gligorov: Dolaze izbori i pare Vladimir Gligorov: Dolaze izbori i pare

    Jedan problem jeste bojkot. Drugi – pregovori s Kosovom. A onda su tu i privredna kretanja, koja nisu ohrabrujuća. Očekivani odgovor vlasti jesu najave da će se povećavati plate i penzije, a tu je i najavljeni plan o javnim ulaganjima u preporod. Za nove četiri godine, deset, dvanaest, a možda i više milijardi evra u – sve. Zašto sve to? Ostavljam po strani Kosovo jer ni vlast niti opozicija ne mogu da očekuju mnogo glasova na tome.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side