09.06.2019 Beograd

Momčilo Pantelić: Dan D(onald)

Momčilo Pantelić: Dan D(onald)
Evropljani su ovih dana imali premijernu priliku da obeleže dvostruki Dan D – tradicionalni i novokomponovani.

Prvi, tradicionalan, kao ponosno sećanje na iskrcavanje saveznika u Normandiji kada je 6. juna pre 75 godina počeo pobedonosni pohod za oslobađanje zapadne Evrope od nacističke okupacije. Drugi, novokomponovani, doživljen kao Dan D(onald), zbog turneje američkog predsednika Donalda Trampa, dobrim delom posvećene podsticajima da se Evropa “oslobodi” svoje Unije, stvorene za učvršćivanje mira i demokratije.

Još i pre dolaska u London – koji je prethodio predviđenim komemorativnim počastima u Francuskoj povodom internacionalnog žrtvovanja i trijumfa u Drugom svetskom ratu – šef Bele kuće je doprineo utisku da njegova misija može da se označi kao pomenuti alternativni Dan D(onald). U više navrata su on i njegovi saradnici sugerisali da je za Britaniju bolje da se otcepi, makar i bez dogovora, od Evropske unije. I da, kada se “otarasi tih okova”, može da povrati svoj “puni suverenitet”, koji će biti ojačan obogaćivanjem “specijalnih odnosa” (kovanica Vinstona Čerčila) sa SAD.

Nemojte da EU platite 39 milijardi funti koje ste joj dužni na osnovu još neratifikovanog sporazuma umesto odlazeće i “meke” Tereze Mej na čelo vlade izaberite nepopustljivog Borisa Džonsona i u Brisel pošaljite najtvrđeg pregovarača Najdžela Faraža, takođe barjaktara Bregzita po svaku cenu – poručuje Tramp. Prethodno je, kao i Vladimir Putin, podržao sve snage, mahom radikalne desnice, koje iznutra buše ili bar relativizuju domete EU.

Obojici, pa i Kini na njen način, stalo je da razglave EU toliko da lakše mogu da se nametnu njenim delovima. Već sam na ovom mestu pominjao ocenu oksfordskog istoričara Timotija Gartona Eša da se spoljne sile sada grabe oko Evrope kao njene sile u 19. veku oko Afrike.

Ali vratimo se Danu D(onalda), koji je još trajao u Britaniji dok je ovaj tekst išao u štampu. Ne pamti se da je ikada jedan lider najveće, i to savezničke sile dočekan sa više otpora u javnosti nego sada predsednik SAD. Londonski gradonačelnik Sadik Kan nazvao ga je“rastućom pretnjom svetu”, a kada mu je žestoko uzvraćeno da je “totalni gubitnik” i “glupan”, uporedio je Trampa s “jedanaestogodišnjim detetom”.

Takvo poređenje vijorilo se i kao karikaturalni balon “Tramp bejbi”, za koji se pobrinula “organizacija bejbisiterki” koje deluju, rekao bih, kao bejbisiKterke. U skladu s pokretom koji se buni što je uopšte prostrt crveni tepih “štetočinskom” prekookeanskom lideru.

Ne pamti se da li je ijedan lider ikada izazvao toliku pometnju kao saveznički gost. Pogotovo s toliko pompe i istovremenih protesta.

Posebno mi se zanimljivim čine nalazi pomnih istraživača koji konstatuju da ni pompa ni protesti nisu bili posvećeni prevashodno njemu lično iako je bilo sijaset povoda nego onome što on predstavlja. Kraljica Elizabeta Druga ga je ugostila kao lidera zemlje s kojom se u svakom pogledu mora računati. Demonstranti su pak iskazali protivljenje “trampizmu”, u koji se ubraja i ono što ne čini samo on – omalovažavanje multilateralizma, podrška radikalnoj desnici, mizoginija (pri čemu je uvredio princezu Megan), nepristojnost, ratna retorika, nepriznavanje naučnih nalaza da ljudske neodmerenosti doprinose klimatskim lomovima koji ugrožavaju opstanak živih bića na planeti…

Ali zašto je uopšte Tramp došao u Britaniju kad ni sa kim nadležnim za nastavak saradnje tamo nije mogao da razgovara, pošto je tek trebalo da se izabere novi čelnik vlade. Komentatorka Vašington posta smatra da je doleteo da bi zadovoljio svoj ego kome je falilo kraljičino ugošćavanje. Analitičarka Gardijana ističe pak da je on imao u vidu konfuziju i iskoristio je kao priliku da se umeša u britansku političku scenu. I dodaje: zar pristalice Bregzita, koje su toliko insistirale na “povratku suverenosti”, ne uviđaju da je Tramp mnogo veća nepogoda po nju nego što su je oni pripisivali Evropskoj uniji, koja nikad nije ni pomišljala da se upusti u tipovanje ko treba da dođe za kormilo jedne zemlje članice. On, zaključuje ona, teži da od nas napravi satrapiju, s njim kao spoljnim samodršcem.

Dok se ovom prilikom još nije znalo koji bi kakav-takav ishod mogla da ima Trampova evropska turneja, Njujork tajms je objavio da je šef Stejt departmenta Majk Pompeo diskretno otišao na sastanak programski tajanstvene Bilderberg grupe (skupa moćnika i mislilaca), na čijem je dnevnom redu u Švajcarskoj bilo 11 tačaka. Među njima pod brojem jedan i dva – stabilan strateški poredak i šta predstoji Evropi.

Skupu je, kako se izveštava, prisustvovao i Trampov zet i savetnik Džared Kušner. Dok njegov tast-predsednik kritikuje globalizaciju, on je osluškuje na merodavnom mestu da bi otkrio šta zaista svetu sledi. Tek da obe verzije ostanu u porodici.

Slutim da će važnije biti šta je iz Švajcarske zet preneo tastu nego što je ovaj prigodno ispričao u Londonu. To je valjda i podrazumevao Dan D(onald), propraćen masovnim protestima…

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko

    Zemlja koja je stvorena u Jajcu 29. novembra 1943. imala je, svi smo toga bolno svjesni, mnoge promašaje i ugrađeni rok trajanja, ali je nastala kao plod zajedničke borbe jugoslavenskih naroda, na ispravnoj strani povijesti, sa snovima o pravednom i modernom društvu, što su činjenice na koje moramo biti ponosni, uzimajući najbolje od njenog nasljeđa za budućnost i odbacujući najgore

  • Dimitrije Boarov: Privredni rast Dimitrije Boarov: Privredni rast

    Prikazujući prošle sedmice najnovije izdanje mesečne publikacije “Makroekonomske analize i trendovi” (MAT), direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević izneo je procenu da će privredni rast Srbije ove godine iznositi najmanje 3,8 odsto i da je glavni doprinos ovom uzletu BDP-a u drugom polugodištu (posle skromnog rasta u prvom) dalo uvođenje u račun dodate vrednosti koju je stvorila izgradnja gasovoda “Turski tok”.

  • Dimitrije Boarov: U čast guvernera Avramovića Dimitrije Boarov: U čast guvernera Avramovića

    Rekao bih da se napokon i Srpska akademija nauka na neki način “odužila” svom pokojnom dopisnom članu Dragoslavu Avramoviću, čuvenom guverneru NBS, koji je 24. januara 1994. u jednom danu zaustavio fantastičnu hiperinflaciju u SR Jugoslaviji, koja je dostigla brzinu od preko 62 odsto rasta cena dnevno.

  • Mijat Lakićević: Puška Mijat Lakićević: Puška

    Ako neka puška u poslednjem činu ove srpske drame pukne, onda to sigurno neće biti NIN-ova, snajperska, nego ona Putinova, obrenovićevska.

  • Dimitrije Boarov: Vesela afera Dimitrije Boarov: Vesela afera

    Posle niza afera koje su uzdrmale aktuelni vrh vlasti, protekle sedmice iskrsla je još jedna koja, za razliku od svih ostalih, ima vrlo naglašenu humornu dimenziju – afera prodaje famoznog Univerziteta Megatrend.

  • Mijat Lakićević: Paradigma Požega Mijat Lakićević: Paradigma Požega

    Kao što se pre tri decenije Srbija nije branila (ni odbranila) u Kninu, tako se ni danas ne brani na Cetinju nego, da izvinete, u Požegi.

  • Vladimir Gligorov: Trideset godina Vladimir Gligorov: Trideset godina

    Pre trideset godina osnovana je Demokratska stranka. Prošlo je dovoljno vremena za valjanu istoriju nastanka i početnog delanja stranke. S moje tačke gledišta, stranka je ispunila zadatak 10 godina kasnije, kada je padao Miloševićev režim. Kada je nastala, vlast je bila u usponu, a opozicija je bila razjedinjena. Tako da je valjalo čekati da se režim i ne mali deo opozicije polako uruše da bi došlo vreme za demokrate.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side