Momčilo Pantelić: Dar-mar kalendar
17.05.2020 Beograd

Momčilo Pantelić: Dar-mar kalendar

Momčilo Pantelić: Dar-mar kalendar
Uvek imamo nešto za izvoz, a što niko nije ni pomislio da uveze. Tako je onomad jedan predstavnik vlasti stupio u štrajk glađu u znak nezadovoljstva drugim organom iste vlasti. Takoreći je, pritom, tužio tužilaštvo što ne tuži opozicione izgrednike.


Samo tražim da tužilaštvo radi svoj posao, rekao je, a onda otišao da se pozdravi s nekolicinom od oko 5.000 partijskih podržavalaca koji su se tiskali protivno antiepidemijskim merama zaštite pojedinačnog i nacionalnog zdravlja. Nije mu palo na pamet da i u ovom slučaju masovnog prekršaja pozove tužioce da rade svoj posao. Dopalo mu se, izgleda, da bizarnost svog čina udvostruči i zaštrajkuje i protiv sopstvenog štrajka.

I tako se odigra prvi izborni miting vlasti, i to “nesazvani”, a u vidu opozicije režimu distanciranja, koji nam je nametnuo Covid-19. To, svakako, nije bio čin za jednokratnu upotrebu – ovde teatar apsurda neprestano radi…

Pandemija se uvukla i u gotovo sve političke izbore, pa oni sada mutiraju bezmalo kao virusi. Prema pedantnom stokholmskom Međunarodnom institutu za demokratiju i izbornu pomoć, širenje opake zaraze dosad je odložilo glasanja u 52 države i teritorije, a da i dalje nije izvesno mogu li se ona održati u novim terminima i na koji način. Mestimično se čak čini da su iskušenja u pripremama za izbore u novonastalim neprilikama približna onima u borbi protiv boleštine.
Teško je, naime, izvagati interese očuvanja zdravlja, praktikovanja demokratije i obnove ekonomije. Napraviti kakav-takav balans među njima iziskuje odricanje od sistemske rutine. Pa i nameće najveće reformske zahvate u ovom veku.

Recesija se razmahala, povećava se bojazan da će kriza nadmašiti i Veliku depresiju koja je prethodila Drugom svetskom ratu, nacionalne izolacije se nadmeću s globalizacijom, pa je izbor lidera koji bi dorasli takvim izazovima važniji nego ikad u novijoj istoriji. Postojeće stanje podnošljivijim pak čine izuzeci.
Kadrovska ponuda mahom se uklapa u poodavnu ocenu legendarnog austrijskog ekonomiste Jozefa Šumpetera da su “političari nalik lošim jahačima koji su toliko prezauzeti održavanjem u sedlu, da ne mogu još i da brinu o tome kuda idu”. Zamerke se u tom smislu upućuju i najmoćnijima jer su kasno razabrali da će im ustrojstva podriti “nevidljivi neprijatelj”.

I Donald Tramp, i Boris Džonson, i Vladimir Putin, i Si Đinping, i Emanuel Makron, i lideri Italije i Španije odocnili su u reagovanjima, svako na svoj način. Si neblagovremenim obelodanjivanjem zaraze, a prvobitno potcenjivanje opasnosti ostale šestorice sada je njihove zemlje dovelo u vrh tabele stradanja po broju zaraženih, pa i umrlih (sa izuzetkom Rusije, po kojoj se epidemija tek ubrzano zahuktava).

Najveću pažnju, pritom, privlači Amerika. Po njoj Covid-19 hara usred izborne trke i otkriva niz slabosti sistema, koji je ponajviše oblikovao svet kakav znamo. Ispostavlja se čak da tamo ne samo što nije bilo dovoljno zaštitne opreme i odbrambenog pristupa koronavirusu uopšte već sada nedostaje i saglasnost kako organizovati bezbednost i regularnost izbora u vanrednoj situaciji.

Epidemija je već počela da ispoljava prevratničke karakteristike. Takoreći do juče je procenjivano da će Tramp sigurno biti reizabran, pošto su mu naruku išle dve ključne okolnosti – jaka ekonomija i neuverljiv rival. Sada je zbog katastrofalnih posledica zaraze ekonomija oslabila, nezaposlenost porasla do rekordnih razmera, pa su, samim tim, njegovom izazivaču Džou Bajdenu poskočile šanse.

Kako stvari trenutno stoje, čini se da bi i jednog i drugog pobedio svaki ozbiljan i valjano podržan takmac, a da nije niko od njih dvojice. Dok kriza odmiče, pokazuje se da je suštinski veći problem Amerikanaca kako organizovati izbore (za predsednika i veći deo parlamenta) nego ko će na njima pobediti.
Ispostavlja se da bi odlučujući faktor mogla da bude epidemija, rezultati borbe za njeno obuzdavanje. A od njih zavisi i organizacija glasanja.

Opozicioni demokrati traže da se zbog bezbednosti birača masovnije pribegne posrednom glasanju, putem pošte (elektronske i klasične), što Tramp vidi kao nepovoljnost po njega i sve republikance. Sluti povećanje mogućnosti za “falsifikovanje”, što kod konkurenata oživljava sećanje na prethodne izbore kada je pretio da neće priznati rezultate ako na njima ne pobedi. Nevolje se šire i zbog različitih izbornih računica dobrim delom povezanih sa izazovima zaraze po saveznim državama.

Pojavila su se i nagađanja u stilu šta bi bilo kad bi bilo, pa tako i da li je u opticaju i odlaganje izbora. Eksperti tvrde da ovakva mogućnost praktično ne postoji jer bi zahtevala delikatna ustavnopravna dovijanja. Uostalom, kažu, izbori nisu odlagani ni u vreme svetskih ratova ni usred pandemije španskog gripa.

U međuvremenu, stvari drugde idu u različitim pravcima, sledeći zapovesti virusne iznudice. Odloženi su i referendum za vanredno produžavanje predsedničkog mandata Putinu i drugi krug lokalnih izbora u Francuskoj…
Ovako ili onako, tek pandemija pravi opšti dar-mar. Svakako i u izbornom kalendaru. Kada i kako će se održati izbori, postaje neizvesnije od njihovih rezultata. Takvo relativizovanje temelja demokratije u verziji “nevidljivog neprijatelja”  hroničari ne pamte.

Kao što ne mogu ni da se sete da je igde bilo “štrajka protiv sopstvenog štrajka”, kao ovih dana u Beogradu. A koji je, takođe, zaličio na Šumpeterovog jahača koji više brine da ostane u sedlu nego kuda ide…

 

autor: IG izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Momčilo Pantelić: Sedam veličanstvenih Momčilo Pantelić: Sedam veličanstvenih

    Kad je teško, onda žene. Pandemiji i manje podležu i više je obuzdavaju nego muškarci.

  • Dimitrije Boarov: Korona i gorivo Dimitrije Boarov: Korona i gorivo

    Još se ne vidi kuda će nas odvesti rat za udele na skučenom svetskom naftnom tržištu, koji se između najvećih proizvođača rasplamsao zajedno s pandemijom koronavirusa i startom svetske privredne recesije.

  • Vladimir Gligorov: Tri napomene Vladimir Gligorov: Tri napomene

    Prva je donekle akademska, mada su posledice po privrednu politiku, zapravo, značajne.

  • Dževad Sabljaković: Nestrpljenje će ponovo zamračiti nebo Dževad Sabljaković: Nestrpljenje će ponovo zamračiti nebo

    Smanjuje se Grenland, a nivo morske površine raste. Ima li to neke veze s pojavom koronavirusa i epidemijom Covida-19. Reklo bi se da nema nikakve, ali to je zabluda: sve na ovom svijetu ima neke veze s poremećajem bioravnoteže planete na kojoj živimo.

  • Mijat Lakićević: Ta teška reč izvini Mijat Lakićević: Ta teška reč izvini

    Kako se izvini kaže u Kini? Mora da je neka teška reč, kao u Srbiji, kako je to davno (stihom u naslovu) utvrdio Đorđe Balašević.

  • Dimitrije Boarov: Čekajući helikopter Dimitrije Boarov: Čekajući helikopter

    U vrhu države vlada zabluda da Srbija ima neke nadnaravne sposobnosti i mogućnosti da bude pametnija i moćnija od svih drugih država, posebno u kriznim vremenima. Pa zašto smo onda jedna od najsiromašnijih država u Evropi i zašto toliko sporo popravljamo svoje mesto na svetskoj ekonomskoj lestvici.

  • Dimitrije Boarov: Borelova defanzivna strategija Dimitrije Boarov: Borelova defanzivna strategija

    Pre neki dan visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Žosep Borel izjavio je da svetu i Evropi preti kriza biblijskih razmera zbog koronavirusa jer će zemlje u razvoju izgubiti sve prihode, budući da je došlo do kraha izvoza, cena nafte i sirovina, a turizam je stao, isto kao i doznake ekonomskih emigranata.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side