18.06.2017 Beograd

Momčilo Pantelić: Duel u Vašingtonu

Momčilo Pantelić: Duel u Vašingtonu
Predsednik laže. Ovakva optužba čuje se na sve strane u razgovorima o lideru koji “prodaje maglu”, a sada je postala i globalni hit jer ju je za najširu javnost izrekao vrhunski američki obaveštajac, i to na račun najmoćnijeg čoveka današnjice, za kakvog slovi šef Bele kuće.

Doskorašnji čelnik Federalnog istražnog biroa (FBI) Džejms Komi je pod zakletvom, pred senatskim komitetom za obaveštajni rad, izjavio da predsednik Donald Tramp i njegovi bližnji “lažu” (što oni demantuju) o događajima koji po mišljenju poznavalaca – ako se bitni detalji dokažu – mogu da uzdrmaju poredak u SAD i, bar donekle, u svetu. “Slučaj” mestimično poprima razmere osporavanja epohe: da možda zakovitlano doba “postistine” dobija opoziciju u vidu “postlaži” (što je stupanj do kojeg kolektivna ljudska, a pogotovu liderska, ćud još nije dospela).

Vašington je već neko vreme laboratorija za ispitivanje mogućnosti takve tranzicije. Liči na dramu s neograničenim brojem činova. Prvi bi mogao da bude: Trampova predizborna razmena komplimenata s Vladimirom Putinom. Drugi: tvrdnja američkih obaveštajaca da su ruski hakeri radili u prilog izbornoj pobedi Trampa.

Onda nastupaju činovi u kojima Komi igra jednu od glavnih uloga: jedanaest dana pre predsedničkih izbora najavljuje da se nastavlja istraga o spornoj komunikaciji Hilari Klinton (dok je bila šefica diplomatije), čime povećava ionako rašireno nepoverenje prema njoj. Samo 48 sati pred otvaranje birališta saopštava da nije nađeno ništa što bi je podvrglo krivičnom gonjenju. Utisak je da se, za američke prilike neuobičajeno, šef FBI upleo u izborni proces u kojem je pobedio autsajder Tramp.

Spoljni faktor ostao je u opticaju. Ubrzo po postavljenju, ostavku na položaj predsednikovog savetnika za nacionalnu bezbednost daje Majkl Flin, pritisnut medijskim izveštajima da je neovlašćeno razgovarao sa ruskim ambasadorom o sankcijama zavedenim Moskvi zbog amputacije dela Ukrajine. Istraga o dometima tih kontakata se nastavila. Komi tvrdi da je na sastanku u Beloj kući, u četiri oka, Tramp od njega tražio da se ona obustavi i da lojalnost stavi iznad dužnosti. Smatra da je zbog odbijanja takvih zahteva promptno smenjen sa čela FBI, a ne zbog navodnih manjkavosti u profesionalnom radu kojima je zvanično etiketiran.

Bela kuća i Moskva pobijaju sve te iskaze. Nije Rusija uticala na ishod predsedničkih izbora u SAD, slažu se. Tramp istovremeno optužuje Komija za lagariju.

Predsednik tvrdi da je cela priča oko Komija samo pokušaj demokrata da nađu opravdanje za poraz koji je on, republikanac, naneo njihovoj favoritkinji. Ujedno je u celu stvar uneo duh dostojan Čerčilove dosetke kojom je Rusiju definisao kao “zagonetku umotanu u misteriju unutar enigme”. Nagovestio je da bi mogli da se pojave snimci razgovora koji bi opovrgli Komija (koji kaže da bi potvrdili ono što je rekao), ali ih, bar u vreme kad je ovaj tekst išao u štampu, nije učinio dostupnim ni istrazi, a kamoli vrlo zainteresovanoj javnosti.

Komijevo svedočenje u senatskom komitetu pratilo je posredstvom televizije, izveštava se, oko 20 miliona Amerikanaca, čak više nego meč u finalnoj seriji za šampiona NBA, najbolje košarkaške lige na svetu. Bivši šef FBI svakako će u svoju biografiju upisati da je jednog dana bio gledaniji od sportskih idola kao što su Lebron Džejms i Stef Kari.

A sklon je pisanju, što je još jedan važan čin tekuće vašingtonske drame. Kaže da je naknadno upisivao sve što je pričao s Trampom jer je slutio da bi ovaj, shodno svojoj prirodi, mogao lažno da interpretira njihov dijalog. Ujedno je priznao da je štampi dostavio sadržaj tih zapisa, a zbog čega je Tramp našao za shodno i da ga iskritikuje za odavanje pojedinosti iz poverljivih razgovora iako on, kao predsednik – sagovornik, poriče verodostojnost njihove interpretacije.

Ne mogu obe verzije da budu istinite, čak i ako nastupa vreme postlaži. Obema fale nepobitni dokazi.

Svekoliki istraživači – od policijskih i parlamentarnih do medijskih – nastoje da otkriju tragove koji bi ih izveli iz ćorsokaka zvanog “reč protiv reči” (Komi o klin, Tramp o ploču). Nisu dovoljni ni Komijevi zapisi, ni tvrdnje Bele kuće da on nije dobro radio, ni da je Kremlj potpomagao ruske hakere, ni da su oni bili bez zvanične potpore.

Kad se sve sabere, ishod zavisi od toga postoje li realni snimci razgovora Tramp – Komi. Predsednik je obećao da će ih objaviti “uskoro”, a obaveštajni veteran je rekao da bi ga to “obradovalo”.

U Americi je glavno pitanje da li su dosadašnji nagoveštaji dovoljni za impičment, parlamentarno suđenje predsedniku koje može da dovede do njegove smene. Nema izgleda za to, zasad. Kao ni izgleda da se u međuvremenu smanji popriličan stepen nepoverenja prema nizu poteza Trampove administracije, kako kod njegovih sunarodnika tako i među spoljnim partnerima.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Minimalne plate Vladimir Gligorov: Minimalne plate

    Mislio sam da možda ima smisla videti kako stoje stvari s minimalnim platama u grupi balkanskih zemalja uz Austriju (AT) i Mađarsku (HU). Podaci za Srbiju (RS), Makedoniju (MK), Bugarsku (BG), Rumuniju (RO), Hrvatsku (HR), kao i za Albaniju (AL) i Crnu Goru (ME), uglavnom su dostupni, a u manjoj meri i za Bosnu i Hercegovinu (BA) i Kosovo (XK). Valja imati u vidu da su minimalne plate u većini zemalja, osim u Austriji u kojoj ih nema, uglavnom oko 40 odsto prosečne plate.

  • Nadežda Gaće: Limb zamrznutog konflikta Nadežda Gaće: Limb zamrznutog konflikta

    Kažu da se u poslednjih 125 godina vodi 25 ratova godišnje u proseku. U broju sukoba u kojima ima više od hiljadu žrtava (to su onda ratovi) najčešće su sudelovale Kina, Britanija, Francuska, USA i Rusija.

  • Momčilo Pantelić: Zamrznuti konflikti Momčilo Pantelić: Zamrznuti konflikti

    Dok se ovde raspredaju priče treba li Kosovo da ostane “naš, a svetski” zamrznuti konflikt, smenila su se dva drastično različita zagrevanja na jednom od najdugotrajnijih zamrznutih konflikata – na Korejskom poluostrvu. U prvom, donedavnom – samo što se nije izmetnuo u vreli konflikt, i to nuklearni, a u drugom, ovih dana – počelo je diplomatsko otopljavanje odnosa koje budi nade u postepeno nekonfliktno odmrzavanje tog relikta Hladnog rata.

  • Mijat Lakićević: Kolo sreće Mijat Lakićević: Kolo sreće

    Da li će Janković biti Vučiću ono što je Vučić bio Tadiću? Evropska alternativa.

  • Andrej Zarević: Hoće li biti rata Andrej Zarević: Hoće li biti rata

    Svet se, naoko, odjednom suočio ne s jednim već sa dva rata – diplomatskim i trgovinskim. Zapad i Rusija su se, ne može se reći neočekivano, upustili u masovno proterivanje diplomata posle afere “Skripalj”. Trgovinski rat, takođe ne neočekivano, tiho se rasplamsava preteći da uništi ono malo optimizma u svetskoj privredi.

  • Mijat Lakićević: Misija Mijat Lakićević: Misija

    Dim iz kosovskih “termoelektrana” prekrio celu Srbiju, “pod njima se ništa ne vidi”, što bi rekao Borin gazda Mitke. Pa tako ni vesti koje su od još dalekosežnijeg značaja, mada možda na prvi pogled tako ne izgleda. Recimo vest da “Ruska IT kompanija Jandeks (Yandex) dolazi u Srbiju”.

  • Dimitrije Boarov: Mala privreda i "domaćinska ekonomija" Dimitrije Boarov: Mala privreda i "domaćinska ekonomija"

    Pre neki dan zapala mi je za oko informacija Gradske uprave za imovinu Novog Sada da 118 poslovnih prostora u gradu zvrji prazno i čeka zakupce.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije bmw