17.07.2016 Beograd

Momčilo Pantelić: Dva premijerna imigranta

Momčilo Pantelić: Dva premijerna imigranta
Posle lavine nevoljnika koji su preko Srbije hitali dalje prema boljem životu, najzad smo doživeli i čudo – da pristignu dvojica migranata kojima je nastanjivanje u Srbiji ostvarenje dugogodišnjeg sna. Dotični, čak s razlogom, veruju i da će im boravak među nama biti ugodniji, pa i perspektivniji nego među Amerikancima, koji su ih ovamo i uputili.

Bajka? Nije baš. Ponuđeni opis jedan je od mogućnih prikaza drastičnih sudbina Tadžikistanca Muhamadija Davlatova i jemenskog državljanina Mansuraela Dajfija.

Ova dvojica vršnjaka (po 37 godina) proveli su, naime, poslednjih 14 leta, bez presude, u zatvoru američke vojne baze Gvantanamo na Kubi, pa im već odlazak iz tog “pakla”, takoreći bilo gde, deluje kao dolazak u “raj”. Prema izveštajima tamošnjih medija, obojica se nadaju da će se u Srbiji profesionalno osposobiti: Davlatov da postane lingvista (prema rečima njegovog advokata, pored maternjeg jezika, vlada i engleskim, arapskim i ruskim) ili prevodilac, a El Dajfi da napravi karijeru u informatičkoj tehnologiji.

Ovde bi prvi, nastavlja se, počeo “novi život”, a želi i da se oženi i da postane otac. Majami herald takođe prenosi da je drugi već bio “u šopingu, u pratnji dvojice Srba koji mu pomažu da se privikne na nove okolnosti”. A sve to uz snimak srpsko-englesko-srpskog rečnika koji će im biti najvažnija knjiga do daljnjeg.

Obojica su bili uhapšeni u Avganistanu 2001, a potom držani u Gvantanamu, osnovanom januara 2002. godine, gde su pod sumnjom da su teroristi, bez suđenja, bili viđeni za doživotno robijanje. Zbog takvih i drugih zastranjivanja (kao što je tortura) Gvantanamo je označavan kao kazamat u kojem se drastično krše međunarodne konvencije i osnovna ljudska prava.

U međuvremenu je njegovo postojanje, praktično izvan svih normi, postalo i dodatni element za deobe unutar američkog nacionalnog bića. Predsednik Barak Obama se od stupanja na dužnost, pre sedam i po godina, zalaže za zatvaranje tog zatvora, sa obrazloženjem da podriva demokratske tekovine SAD i šteti njihovom prestižu u svetu. Opozicioni republikanci, pak, parlamentarnom većinom blokiraju takve njegove pokušaje, kao narušavanje mera pojačane nacionalne bezbednosti zavedenih posle atentata otetim putničkim avionima na Njujork i Vašington 11. septembra 2001.

Da bi izbegao totalnu paralizu Obama je pribegao postepenom pražnjenju Gvantanama – preseljenjem neosuđenih u druge zemlje ili u njihove domovine. Trenutno je tamo još 76 muškaraca, od kojih je 27 na listama za preseljenje u druge zemlje, dok još nije izvesno šta će biti sa ostalima, koje bi šef Bele kuće hteo mahom da preseli u zatvore unutar SAD, ali ni za to nema neophodnu podršku.

Iako, dok je ovaj tekst išao u štampu, nisu bili obelodanjeni detalji prvog transfera iz gvantanamskih ćelija u Srbiju, već je moglo da se čuje da je to dosad najneobičniji prilog vezama Vašington – Beograd. Premijerno se, rekao bih, izvodi strateška tačka u kojoj se odavde supersili pruža neposredna podrška u rešavanju jednog njenog povećeg problema, koji joj remeti i unutrašnje i spoljne odnose.

Za takav postupak Srbija je dobila poene u Vašingtonu. Zahvalnost su joj uputili i Obama, kako je premijeru Aleksandru Vučiću prenela gostujuća pomoćnica državnog sekretara Viktorija Nuland, i šef diplomatije Džon Keri, i Pentagon.

Ovim potezom Srbija se priključila skupini od još 29 zemalja koje su prihvatile više od 100 pritvorenika iz Gvantanama. Prema dostupnim podacima iz Majamija najviše su ih primili Oman (20), Saudijska Arabija (9), Slovačka (8), Gruzija i Urugvaj (po 6), dok su isti broj kao i mi udomili Francuska, Nemačka, Portugal, Irska i Crna Gora (po 2), za po jednog više nego Belgija, Italija, Mađarska, Bugarska, BiH.

Ovde se, naravno, već zahuktava polemika oko “podobnosti” pomenutog transfera. Pominje se i da bi mogao da nas uvali u nove nevolje jer bismo, navodno, zbog njega mogli da se nađemo na nišanu terorista.

Ako je aranžman napravljen kako valja, prema isprobanim standardima, ne vidim uvećavanje opasnosti po nas. Pražnjenje Gvantanama je u interesu svih kojima je stalo do ostvarivanja humanitarnog i prava uopšte.

U svakom slučaju, tu smo u solidnom društvu. Okolnost da u njemu nema Rusije, Kine, Indije i nekih drugih uticajnih država ne menja ništa u toj oceni. One sa Amerikom imaju drugačije, dalekosežnije, aranžmane.

Učiniti Americi malu uslugu svakako je bolje nego oglušiti se o njenu ponudu, pogotovu ako se i od nje očekuju raznorazne usluge. Prihvat dvojice premijernih imigranata iz Gvantanama nama predstavlja novi izazov: da ih priviknemo na naša još ne sasvim definisana pravila ponašanja.

U jedinstvenoj smo prilici da im pokažemo da smo bolji od Amerikanaca – bar od onih koji su ih (mal)tretirali u Gvantanamu. Ako nam i tolicno bude teško, kao što se ispostavilo u utvrđivanju odgovornosti za fantomsko rušenje u Savamali, sve ostalo biće nam još teže.

 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu

    Dok na plaži u prelepoj Istri čitam hrvatske novine, vidim da i njihove “visoke dužnosnike” opterećuje pitanje može li se Hrvatska suprotstaviti novoj krizi?

  • Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri? Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri?

    "Velika je laž njihove nauke da se čovek rađa sa tim sklonostima, to uopšte nije tačno. Rođenje deteta se već vrši u utrobi majke. Čim je začeto, ono je rođeno. Ono se već tada vaspitava. Međutim, majke su sad zaposlene u fiminističkim pokretima, pa nemaju vremena kad da vaspitavaju svoju decu", ovim rečima je jedan od učesnika protesta protiv održavanja Prajda u Beogradu, otac Antonije, obrazložio razloge zbog kojih je protiv ove manifestacije i šta je to što on zamera "onim drugima".

  • Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike

    Obrni-okreni, naša politika se vrti oko medija. Opozicija poteže ponašanje nacionalnih televizija i nacionalnih dnevnih novina – navijanje, neravnopravnost … I vlast ima primedbe na medije – pre svega na nedeljnike, jedan dnevni list, nekoliko kablovskih i lokalnih TV stanica, ali i na RTS. Sa druge strane, direktor RTS se pre neki dan osvrnuo i na činjenicu da RTS uživa najveće poverenje.

  • Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu

    Poslednjih dana došlo je do novog uzbuđenja na svetskom tržištu sirove nafte jer je u proteklu subotu izvršen vrlo efikasan teroristički napad na glavno saudijsko postrojenje za “preradu” nafte za izvoz Abkoik, u vlasništvu čuvene kompanije Saudi Aramko.

  • Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija

    To je do juče stvarno delovalo neverovatno – u svetu se za relativno kratko vreme nakupilo 17 biliona državnih i korporativnih obveznica s negativnim prinosima. Uprošćeno, poverioci masovno ulažu pare u takve vrednosne papire, a dužnici obećavaju da će im vratiti manje nego što su pozajmili jer “moderni zelenaši” prihvataju “negativne kamate”.

  • Vladimir Gligorov: Dolaze izbori i pare Vladimir Gligorov: Dolaze izbori i pare

    Jedan problem jeste bojkot. Drugi – pregovori s Kosovom. A onda su tu i privredna kretanja, koja nisu ohrabrujuća. Očekivani odgovor vlasti jesu najave da će se povećavati plate i penzije, a tu je i najavljeni plan o javnim ulaganjima u preporod. Za nove četiri godine, deset, dvanaest, a možda i više milijardi evra u – sve. Zašto sve to? Ostavljam po strani Kosovo jer ni vlast niti opozicija ne mogu da očekuju mnogo glasova na tome.

  • Vladimir Gligorov: Suverenisti Vladimir Gligorov: Suverenisti

    Šta je ekonomska suverenost? Ovo je donekle pitanje za socijalne demokrate, danas posebno jer gube podršku među radnicima koji se pridružuju populistima, a to će reći nacionalistima. Zašto je to socijaldemokratski problem?

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side