29.09.2019 Beograd

Momčilo Pantelić: Dve drame

Momčilo Pantelić: Dve drame
Scene kao da su izvučene iz scenarija za zasmejavanje publike do suza. O sudbini sveta jednim delom će odlučivati otkrivanje detalja između bivšeg voditelja rijalitija i komičara, kao i da li ćemo se više prikloniti upozorenjima tinejdžerke-aktivistkinje ili nonšalanciji lidera kome zli jezici prebacuju da se ponaša hirovito kao neki pubertetlija.

Sve je i u stvarnosti ovako kako je prikazano, s tom razlikom što svedoči da je globalna situacija toliko ozbiljna, da jedino možemo da se razgalimo ako je tretiramo kao neozbiljnu. Ili bar, kako reče Jesenjin: “Smej se i kad plakati bi hteo…”

Reč je, prepoznaće naši dobro obavešteni čitaoci, o dve drame sa Donaldom Trampom. U najkraćem, dok je ovaj tekst išao u štampu svekolika javnost je s nestrpljenjem očekivala da joj šef Bele kuće otkrije da li je navaljivao na novopečenog ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da mu pomogne u blaćenju potencijalnog mu izbornog rivala Džozefa Bajdena i da li će se opet oglušiti o vapaje da je krajnje vreme da se preduzmu akcije za smanjivanje klimatskih lomova, kako je to argumentovano i emotivno u UN apelovala Šveđanka Greta Tunberg (16).

Sva je prilika da će Tramp ostati pri stavu da je zalaganje za smanjivanje zagađivanja atmosfere samo izmišljotina koja bi zarad navodno ugroženog opšteg opstanka prikočila napredak čovečanstva. Mnogo je neizvesnije koliko će ga se ticati “ukrajinski slučaj”.

Da se podsetimo, sažeto. Trampov štab nastoji da uveri da je Bajden, dok je bio potpredsednik Baraka Obame, ucenom izdejstvovao povlašćeni status za svog sina Hantera kod ondašnjeg ukrajinskog predsednika Petra Porošenka, koji je zbog toga smenio tamošnjeg tužioca. Dokazi za to nisu ponuđeni.

Sa druge strane, prema iskazu uzbunjivača, Tramp je nekoliko puta insistirao da Zelenski pospeši istragu protiv Bajdenovog sina. Računao je da će tako dezavuisati Bajdena kao mogućnog protivkandidata. Ovu verziju niko, u suštini, ne poriče, ali se potez obrazlaže borbom protiv korupcije.

Prema nalazima istraživačkih novinara, Tramp je u julu uslovljavao slanje 250 miliona dolara vredne vojne pomoći Ukrajini rezultatima istrage protiv Bajdenovog sina, a“odobrovoljio” se posle telefonskog razgovora sa Zelenskim. Predsednik SAD demantuje ovu verziju, a njegov pravni savetnik Rudi Đulijani obrazlaže da je od Kijeva “samo” traženo da se posveti takvoj istrazi.

Prema navodima te strane, Bajden je kao potpredsednik zapretio da će zaustaviti obećani kredit Kijevu u iznosu od milijardu dolara ako se tamo ošteti interes njegovog sina, koji je kao član borda direktora firme Burisima holdings zarađivao 50.000 dolara mesečno. Specijalista agencije Blumberg iznosi podatke da se takva trampa nije dogodila i da je ondašnji ukrajinski tužilac smenjen iz drugih razloga.

Tekuća afera višestruko je zanimljiva. Moguće je više ishoda – da se ovajdi Tramp ili Bajden, da obojica uberu poene, da jedan od njih “prsne”, pa i da se obojici sve ovo obije o glavu. Opozicioni demokrati su sve skloniji pokretanju impičmenta (parlamentarnog postupka za smenjivanje šefa države) zbog predsednikovog traženja strane pomoći u domaćim izborima iako su im šanse za željeni ishod minimalne pošto Senat čvrsto drže Trampovi republikanci.

Ništa manje intrigantna nije ni rastuća uloga Ukrajine u izbornim i postizbornim procesima Amerikanaca. Pre ovog zapleta, u finišu Trampove izborne kampanje 2016. smenjen je njen šef Pol Manafort zbog svojevremenog tajnog lobiranja za proruske snage u Ukrajini, iz čega su proizišla otkrića o drugim njegovim nepočinstvima, zbog kojih je osuđen na višegodišnju robiju.

Ni za jednu zemlju, takoreći, nije dobro da bude tema žustrih nadgornjavanja u američkim izborima, ali sve više to nije dobro ni za Ameriku. Još nosi ožiljke od prošlih predsedničkih izbora, čijem su ishodu doprineli hakeri iz Rusije u prilog Trampu, ali duga istraga nije pronašla dokaze da je on bio u dosluhu s njima.

Oštre podele tim povodom nisu prestale, a sada su “ukrajinskim slučajem” dobile nov podstrek. Ispada da Amerika nema volje, a možda ni snage, da reši svoje specifično izborno “istočno pitanje”.

Jeste vic da je “najbolje živeti u zemlji izbornih obećanja” kada se nutkaju brda i doline, ali je, bez šale, sve neprijatnije živeti u zemljama izbornih skandalizacija, sračunatog otkrivanja državnih i privatnih tajni, pljuvanja po protivnicima (znatno češće zarad očuvanja nego osvajanja vlasti), uz zanemarivanje pregalaštva za opšte dobro. Čega je ovde i više nego u Americi.

Kao da su glavni akteri izbore premetnuli od garanta demokratije u njenog podrivača, zbog čega se birači sve energičnije “gade politike” i traže izlaz u nečemu “vedrijem”. Pa tako dobiju šoumena i komičara za predsednike, tinejdžerku zreliju od matoraca ili ovde lidere koji olovna vremena prikazuju kao zlatno doba. Da se smejemo kad bismo plakati – morali.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Privredni rast Dimitrije Boarov: Privredni rast

    Prikazujući prošle sedmice najnovije izdanje mesečne publikacije “Makroekonomske analize i trendovi” (MAT), direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević izneo je procenu da će privredni rast Srbije ove godine iznositi najmanje 3,8 odsto i da je glavni doprinos ovom uzletu BDP-a u drugom polugodištu (posle skromnog rasta u prvom) dalo uvođenje u račun dodate vrednosti koju je stvorila izgradnja gasovoda “Turski tok”.

  • Dimitrije Boarov: U čast guvernera Avramovića Dimitrije Boarov: U čast guvernera Avramovića

    Rekao bih da se napokon i Srpska akademija nauka na neki način “odužila” svom pokojnom dopisnom članu Dragoslavu Avramoviću, čuvenom guverneru NBS, koji je 24. januara 1994. u jednom danu zaustavio fantastičnu hiperinflaciju u SR Jugoslaviji, koja je dostigla brzinu od preko 62 odsto rasta cena dnevno.

  • Mijat Lakićević: Puška Mijat Lakićević: Puška

    Ako neka puška u poslednjem činu ove srpske drame pukne, onda to sigurno neće biti NIN-ova, snajperska, nego ona Putinova, obrenovićevska.

  • Dimitrije Boarov: Vesela afera Dimitrije Boarov: Vesela afera

    Posle niza afera koje su uzdrmale aktuelni vrh vlasti, protekle sedmice iskrsla je još jedna koja, za razliku od svih ostalih, ima vrlo naglašenu humornu dimenziju – afera prodaje famoznog Univerziteta Megatrend.

  • Mijat Lakićević: Paradigma Požega Mijat Lakićević: Paradigma Požega

    Kao što se pre tri decenije Srbija nije branila (ni odbranila) u Kninu, tako se ni danas ne brani na Cetinju nego, da izvinete, u Požegi.

  • Vladimir Gligorov: Trideset godina Vladimir Gligorov: Trideset godina

    Pre trideset godina osnovana je Demokratska stranka. Prošlo je dovoljno vremena za valjanu istoriju nastanka i početnog delanja stranke. S moje tačke gledišta, stranka je ispunila zadatak 10 godina kasnije, kada je padao Miloševićev režim. Kada je nastala, vlast je bila u usponu, a opozicija je bila razjedinjena. Tako da je valjalo čekati da se režim i ne mali deo opozicije polako uruše da bi došlo vreme za demokrate.

  • Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora

    Nemam nameru da pišem o političkim odnosima, a ni o crkvenim. Ne ovde, u svakom slučaju. Već o tome kako je ko prošao posle osamostaljivanja Crne Gore. Mislim da nije nerazumno pretpostaviti da bi se Crna Gora razvijala, privredno, otprilike kao i Srbija da su ostali u istoj državi. To, naravno, ne možemo znati jer je to protivčinjenična tvrdnja. Tako da je to više pretpostavka o tome koja su bila očekivanja, ako su bila, crnogorskih glasača kada su se izjašnjavali na referendumu. U svakom slučaju, očekivanja su bila da će proći bolje ako povrate sopstvenu državnost. Da li su?

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side