29.09.2019 Beograd

Momčilo Pantelić: Dve drame

Momčilo Pantelić: Dve drame
Scene kao da su izvučene iz scenarija za zasmejavanje publike do suza. O sudbini sveta jednim delom će odlučivati otkrivanje detalja između bivšeg voditelja rijalitija i komičara, kao i da li ćemo se više prikloniti upozorenjima tinejdžerke-aktivistkinje ili nonšalanciji lidera kome zli jezici prebacuju da se ponaša hirovito kao neki pubertetlija.

Sve je i u stvarnosti ovako kako je prikazano, s tom razlikom što svedoči da je globalna situacija toliko ozbiljna, da jedino možemo da se razgalimo ako je tretiramo kao neozbiljnu. Ili bar, kako reče Jesenjin: “Smej se i kad plakati bi hteo…”

Reč je, prepoznaće naši dobro obavešteni čitaoci, o dve drame sa Donaldom Trampom. U najkraćem, dok je ovaj tekst išao u štampu svekolika javnost je s nestrpljenjem očekivala da joj šef Bele kuće otkrije da li je navaljivao na novopečenog ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da mu pomogne u blaćenju potencijalnog mu izbornog rivala Džozefa Bajdena i da li će se opet oglušiti o vapaje da je krajnje vreme da se preduzmu akcije za smanjivanje klimatskih lomova, kako je to argumentovano i emotivno u UN apelovala Šveđanka Greta Tunberg (16).

Sva je prilika da će Tramp ostati pri stavu da je zalaganje za smanjivanje zagađivanja atmosfere samo izmišljotina koja bi zarad navodno ugroženog opšteg opstanka prikočila napredak čovečanstva. Mnogo je neizvesnije koliko će ga se ticati “ukrajinski slučaj”.

Da se podsetimo, sažeto. Trampov štab nastoji da uveri da je Bajden, dok je bio potpredsednik Baraka Obame, ucenom izdejstvovao povlašćeni status za svog sina Hantera kod ondašnjeg ukrajinskog predsednika Petra Porošenka, koji je zbog toga smenio tamošnjeg tužioca. Dokazi za to nisu ponuđeni.

Sa druge strane, prema iskazu uzbunjivača, Tramp je nekoliko puta insistirao da Zelenski pospeši istragu protiv Bajdenovog sina. Računao je da će tako dezavuisati Bajdena kao mogućnog protivkandidata. Ovu verziju niko, u suštini, ne poriče, ali se potez obrazlaže borbom protiv korupcije.

Prema nalazima istraživačkih novinara, Tramp je u julu uslovljavao slanje 250 miliona dolara vredne vojne pomoći Ukrajini rezultatima istrage protiv Bajdenovog sina, a“odobrovoljio” se posle telefonskog razgovora sa Zelenskim. Predsednik SAD demantuje ovu verziju, a njegov pravni savetnik Rudi Đulijani obrazlaže da je od Kijeva “samo” traženo da se posveti takvoj istrazi.

Prema navodima te strane, Bajden je kao potpredsednik zapretio da će zaustaviti obećani kredit Kijevu u iznosu od milijardu dolara ako se tamo ošteti interes njegovog sina, koji je kao član borda direktora firme Burisima holdings zarađivao 50.000 dolara mesečno. Specijalista agencije Blumberg iznosi podatke da se takva trampa nije dogodila i da je ondašnji ukrajinski tužilac smenjen iz drugih razloga.

Tekuća afera višestruko je zanimljiva. Moguće je više ishoda – da se ovajdi Tramp ili Bajden, da obojica uberu poene, da jedan od njih “prsne”, pa i da se obojici sve ovo obije o glavu. Opozicioni demokrati su sve skloniji pokretanju impičmenta (parlamentarnog postupka za smenjivanje šefa države) zbog predsednikovog traženja strane pomoći u domaćim izborima iako su im šanse za željeni ishod minimalne pošto Senat čvrsto drže Trampovi republikanci.

Ništa manje intrigantna nije ni rastuća uloga Ukrajine u izbornim i postizbornim procesima Amerikanaca. Pre ovog zapleta, u finišu Trampove izborne kampanje 2016. smenjen je njen šef Pol Manafort zbog svojevremenog tajnog lobiranja za proruske snage u Ukrajini, iz čega su proizišla otkrića o drugim njegovim nepočinstvima, zbog kojih je osuđen na višegodišnju robiju.

Ni za jednu zemlju, takoreći, nije dobro da bude tema žustrih nadgornjavanja u američkim izborima, ali sve više to nije dobro ni za Ameriku. Još nosi ožiljke od prošlih predsedničkih izbora, čijem su ishodu doprineli hakeri iz Rusije u prilog Trampu, ali duga istraga nije pronašla dokaze da je on bio u dosluhu s njima.

Oštre podele tim povodom nisu prestale, a sada su “ukrajinskim slučajem” dobile nov podstrek. Ispada da Amerika nema volje, a možda ni snage, da reši svoje specifično izborno “istočno pitanje”.

Jeste vic da je “najbolje živeti u zemlji izbornih obećanja” kada se nutkaju brda i doline, ali je, bez šale, sve neprijatnije živeti u zemljama izbornih skandalizacija, sračunatog otkrivanja državnih i privatnih tajni, pljuvanja po protivnicima (znatno češće zarad očuvanja nego osvajanja vlasti), uz zanemarivanje pregalaštva za opšte dobro. Čega je ovde i više nego u Americi.

Kao da su glavni akteri izbore premetnuli od garanta demokratije u njenog podrivača, zbog čega se birači sve energičnije “gade politike” i traže izlaz u nečemu “vedrijem”. Pa tako dobiju šoumena i komičara za predsednike, tinejdžerku zreliju od matoraca ili ovde lidere koji olovna vremena prikazuju kao zlatno doba. Da se smejemo kad bismo plakati – morali.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Suverenisti Vladimir Gligorov: Suverenisti

    Šta je ekonomska suverenost? Ovo je donekle pitanje za socijalne demokrate, danas posebno jer gube podršku među radnicima koji se pridružuju populistima, a to će reći nacionalistima. Zašto je to socijaldemokratski problem?

  • Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji

    Naizgled, Srbija nezadrživo pluta ka Aziji, to jest ka Ruskoj Federaciji i Putinovoj Evroazijskoj uniji. Posle Makronove kočnice za proširenje EU, dok se, navodno, sama Evropa ne reformiše, palo je u Moskvi i potpisivanje trgovinskog sporazuma Srbije sa praznom imitacijom evropske ekonomske zajednice. Srpski rusofili i notorni evroskeptici u Beogradu, podjednako raspoređeni u vlasti i opoziciji, čini se da likuju.

  • Vladimir Gligorov: Manje stanovnika, a brži rast Vladimir Gligorov: Manje stanovnika, a brži rast

    Da bi to bilo moguće, potreban je značajan rast produktivnosti. Ovde je potrebno razdvojiti dve stvari. Jedno je rast po stanovniku, koji može da se ubrzava kako se smanjuje stanovništvo. Čak i ako se ukupna proizvodnja zapravo ne povećava. To je druga stvar, rast ukupne proizvodnje uz smanjenje broja stanovnika. To bi zahtevalo da se s manjim brojem stanovnika postigne veća ukupna proizvodna, što će reći da se povećava produktivnost rada.

  • Dimitrije Boarov: Predizborni ili Singapurski model Dimitrije Boarov: Predizborni ili Singapurski model

    Vidim da se rasprava oko najavljenog povećanja plata u javnom sektoru za osam do 15 odsto u idućoj godini počela “produbljavati” iako je većini običnih posmatrača prilično jasno da je reč o predizbornom poklonu vlasti svojoj biračkoj bazi, pretežno povezanoj sa državnom službom.

  • Mijat Lakićević: Evropo, sikter Mijat Lakićević: Evropo, sikter

    Tanja Miščević, šefica pregovaračkog tima Srbije sa Evropskom unijom, napušta položaj. Formalno, reč je o ostavci, u suštini – dobila je otkaz.

  • Vojislav Milovančević: Prsno u fekalijama sa platom od 500 evra Vojislav Milovančević: Prsno u fekalijama sa platom od 500 evra

    Zašto ljudi veruju samo predsedniku?

  • Mijat Lakićević: Vučićev najbolji neprijatelj Mijat Lakićević: Vučićev najbolji neprijatelj

    Kada bi ga sam pravio, Vučić sebi ne bi mogao da smisli boljeg neprijatelja od Vuka Jeremića. To je za njega prosto idealan protivnik.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side