11.03.2018 Beograd

Momčilo Pantelić: Glasovi ne poznaju granice

Momčilo Pantelić: Glasovi ne poznaju granice
Birači raznih sorti ovih dana dosežu domete pevača belosvetskih hitova. I njihovi skromni glasovi, takoreći glasići, kao da više ne poznaju granice.

Upravo se razleže huk impozantne serije nacionalnih izjašnjavanja sa internacionalnim domašajima – od Kine preko Evrope do Holivuda. Kao da se tradicija spoljnog mešanja u lokalne stvari nadograđuje uzvratnim dejstvom – lokalnim uplitanjima u globalni poredak.

Odlučivanje o rasporedu snaga u jednoj od mnogih, pa i malih zemalja učestalo utiče na znatno šira preispitivanja. Potez slovačkog predsednika Andreja Kiske mogao bi da ima takvo dejstvo. Zbog ubistva novinara Jana Kucijaka – koji je istraživao veze vlasti sa italijanskom mafijom – zatražio je vanredne parlamentarne izbore kako bi se “povratilo poverenje u državu” i prevladala “arogancija moći”.

Novinari, pogotovu istraživačkog nadahnuća, poodavno su na meti svekolikih silnika, pa valja očekivati da Kiskin primer podrške “sedmoj sili” u njenim naporima da razotkrije sprege vlasti i kriminala slede i drugi, bar pojedini lideri. Bio bi to veliki preokret u ovim vremenima kad se mnogim moćnicima osladilo da, zarad svog izuzimanja od javne kontrole, medijske profesionalce etiketiraju kao “neprijatelje naroda”.

Među sklonima takvom vređanju je i šef Bele kuće Donald Tramp. A ispostavilo se da je to bio samo prvi korak ka pretvaranju njegovog gesla “Amerika na prvom mestu” u zabataljivanje interesa “ostatka sveta”. Odnos prema novinarstvu može, dakle, da nagovesti i kakav će biti odnos prema čovečanstvu.

Globus još obleće vest da je Tramp pohvalio Kinu (gde, uzgred budi rečeno, o slobodi štampe nema ni govora) što programira da svom lideru Si Đinpingu ukine ustavno ograničenje predsednikovanja na dva petogodišnja mandata, tako da može da vlada koliko izdrži. Amerikanac je to, valjda, rekao u šali kao i kad je dodao dosetku “možda ćemo i mi morati da to (neograničeni mandat) probamo jednog dana”.

Na Zapadu se ocenjuje da je davanje neograničenog mandata Siju povratak na istrošeni model svemoći jednog čoveka. Kineski zvaničnici pak sugerišu, u najkraćem, da ukidanjem ograničenja mandata lideru postižu dugoročni kontinuitet koji manjka demokratijama usled njihovih promena na vrhu i smenjivanja konkurentskih političkih kurseva, pri čemu se “razjeda društvo”.

Ispostavlja se vrhunski paradoks epohe. Posle prihvatanja kapitalizma i globalizacije, komunistička zemlja se pretvorila u silu koja je u njima najviše napredovala i čak postala sistemski rival klasičnom kapitalizmu i višestranačkoj demokratiji. Dok je ovaj tekst išao u štampu, još se čekalo da Nacionalni narodni kongres izglasa neograničeni mandat Siju i unese njegove misli, koje su već postale vodilja KP, u Ustav.

U međuvremenu, Evropa je zadrhtala kao nikad posle Bregzita. Laknulo joj je kad je postignut dogovor između dve najveće stranke u Nemačkoj. Sporazum evrofiličnih snaga – demohrišćana i socijaldemokrata – obodrio je EU, čiji je poredak, koji zaslužuje značajne reforme, prilično zavisio od ishoda dugotrajnih berlinskih preganjanja oko sastavljanja nove vlade. Da ga nije bilo, EU bi se našla pred vanrednim dalekosežnim izazovima, a s njim održava stabilnost.

Na vanrednom iskušenju je EU i u Italiji. Rezultati tamošnjih izbora nisu joj otklonili strepnje od nadiranja evroskeptika, ali se nisu obistinile ni najcrnje prognoze. Bar zasad. Jer predstoje pregovori oko sastavljanja nove vlade, s neizvesnim ishodom – ne samo po Italijane nego i po ostale Evropljane.

I situacija u Španiji ima internacionalni značaj. Istrajavaju težnje Katalonije za otcepljenjem, čemu se centralna vlast u Madridu svojski protivi. Kako sada stvari stoje, prevladava internacionalna podrška teritorijalnom integritetu Španije, dok jenjava koncept o “Evropi regiona”, u zebnji da bi mogao da bude uvod u razgradnju država.

Kada i odakle su uopšte potekla nadiranje posebnosti na račun zajedništva i prateći rast autoritarnih tendencija? Niz autora smatra da je najnovija faza počela s Trampom.

Međutim, komentator Fajnenšel tajmsa opovrgava tu tezu. Lavinu je, po njegovom mišljenju, pokrenuo Vladimir Putin. Njegov i formalni povratak 2012. na čelo Rusije podstakao je, tvrdi, vanredno izrastanje “jakih lidera” i praktično ničim ograničenih mandata. Potvrdiće to i ličnim primerom na predstojećim predsedničkim izborima, na kojima nije predviđena šansa za konkurente.

Nešto od tog “kvasca” osetilo se i na beogradskim izborima, gde je stvarno pobedio šef države iako nije bio kandidat već samo stranački simbol. Ali, on je prethodno obezbedio snažnu spoljnu podršku iako ne spada među lidere čiji će lokalni uspeh uticati na globalna kretanja.

Ni približno kao, na primer, Holivud u najnovijem izdanju. U izglasavanju Oskara bolje nego ikad prošli su, ukupno uzev, žene, Latinosi, crnci.

Sve sami “alternativci”, pa i neki donedavno hronični “gubitnici”.

Iz “fabrike snova” često su proizlazile naizgled neostvarive fantazije, koje su se kasnije događale na javi. Ne treba stoga isključivati mogućnost da preraspodela glasova za Oskara, u stilu “ko bi dole, sad je gore”, doživi sličnu “transplantaciju”. Pa da istrajni alternativci i “predodređeni” gubitnici zasluže prevagu i na političkim glasanjima.

 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU? Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU?

    Izbori za Evropski parlament biće iduće godine ozbiljan ispit za evropski projekat. Kakva će biti Unija posle izbora pitanje je brojnih konferencija i analiza u Evropi i van nje.

  • Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore” Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore”

    Negde 1988. Milošević je postao apsolutni lider Srbije. Te godine obračunava se i sa autonomijom Vojvodine i najavljuje slično za Kosovo i Crnu Goru, ali i za ostale koji se ne slažu s njim.

  • Dimitrije Boarov: Piketijev manifest Dimitrije Boarov: Piketijev manifest

    Paralelno sa famoznim protestom Žutih prsluka u Francuskoj, koji neki analitičari smatraju protestom sitne buržoazije protiv one krupne (dakle, vidom sukoba na desnici), u Parizu je, sa neke vrste “leve obale” javne scene, lansiran i Manifest za demokratizaciju Evrope, koji je sačinila grupa intelektualaca na čelu sa ovde veoma poznatim ekonomskim istoričarem Tomom Piketijem i manje poznatim Antoanom Vošeom.

  • Vladimir Gligorov: Kosovske carine Vladimir Gligorov: Kosovske carine

    Ako sam dobro razumeo, Kosovo carini uvoz iz Srbije, i Bosne i Hercegovine, po stopi od 100 odsto.

  • Jelka Jovanović: Krvave košulje i milioni Jelka Jovanović: Krvave košulje i milioni

    Pre 22 godine koleginica S. Č. je, izveštavajući sa protesta tadašnje opozicije – slične današnjoj i po idejnoj šarolikosti i po organizacionim ne/sposobnostima – napisala da se na kišoviti i hladni Đurđic okupilo tridesetak hiljada ljudi.

  • Momčilo Pantelić: Poredak a la kart Momčilo Pantelić: Poredak a la kart

    Uspelo je Donaldu Trampu da uzvrpolji i božićni spokoj. Kako u Americi tako i izvan nje. Pa i u nekim krajevima koji se prigodno drže drugačijih kalendara.

  • Nadežda Gaće: Zašto baš uvek dajemo autogolove Nadežda Gaće: Zašto baš uvek dajemo autogolove

    Čini mi se da nam neprijatelji i nisu potrebni jer sami sebi štetimo više. Mnogi naši mediji, političari, intelektualci i “intelektualci” sa malih ekrana utrkuju se u otkrivanju zavera i neprijatelja: “Ameri obučavaju Šiptare za rat protiv Srba”, “Britanski ambasador je najveći zaverenik i direktni eksponent sve-svetske borbe protiv Srbije”, “Impotentna Evropa, koja se raspada, šuruje sa Prištinom protiv nas”, “Između Putina i Tačija postoji tajna veza” , “Susedi se udružuju protiv nas”…

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side