11.03.2018 Beograd

Momčilo Pantelić: Glasovi ne poznaju granice

Momčilo Pantelić: Glasovi ne poznaju granice
Birači raznih sorti ovih dana dosežu domete pevača belosvetskih hitova. I njihovi skromni glasovi, takoreći glasići, kao da više ne poznaju granice.

Upravo se razleže huk impozantne serije nacionalnih izjašnjavanja sa internacionalnim domašajima – od Kine preko Evrope do Holivuda. Kao da se tradicija spoljnog mešanja u lokalne stvari nadograđuje uzvratnim dejstvom – lokalnim uplitanjima u globalni poredak.

Odlučivanje o rasporedu snaga u jednoj od mnogih, pa i malih zemalja učestalo utiče na znatno šira preispitivanja. Potez slovačkog predsednika Andreja Kiske mogao bi da ima takvo dejstvo. Zbog ubistva novinara Jana Kucijaka – koji je istraživao veze vlasti sa italijanskom mafijom – zatražio je vanredne parlamentarne izbore kako bi se “povratilo poverenje u državu” i prevladala “arogancija moći”.

Novinari, pogotovu istraživačkog nadahnuća, poodavno su na meti svekolikih silnika, pa valja očekivati da Kiskin primer podrške “sedmoj sili” u njenim naporima da razotkrije sprege vlasti i kriminala slede i drugi, bar pojedini lideri. Bio bi to veliki preokret u ovim vremenima kad se mnogim moćnicima osladilo da, zarad svog izuzimanja od javne kontrole, medijske profesionalce etiketiraju kao “neprijatelje naroda”.

Među sklonima takvom vređanju je i šef Bele kuće Donald Tramp. A ispostavilo se da je to bio samo prvi korak ka pretvaranju njegovog gesla “Amerika na prvom mestu” u zabataljivanje interesa “ostatka sveta”. Odnos prema novinarstvu može, dakle, da nagovesti i kakav će biti odnos prema čovečanstvu.

Globus još obleće vest da je Tramp pohvalio Kinu (gde, uzgred budi rečeno, o slobodi štampe nema ni govora) što programira da svom lideru Si Đinpingu ukine ustavno ograničenje predsednikovanja na dva petogodišnja mandata, tako da može da vlada koliko izdrži. Amerikanac je to, valjda, rekao u šali kao i kad je dodao dosetku “možda ćemo i mi morati da to (neograničeni mandat) probamo jednog dana”.

Na Zapadu se ocenjuje da je davanje neograničenog mandata Siju povratak na istrošeni model svemoći jednog čoveka. Kineski zvaničnici pak sugerišu, u najkraćem, da ukidanjem ograničenja mandata lideru postižu dugoročni kontinuitet koji manjka demokratijama usled njihovih promena na vrhu i smenjivanja konkurentskih političkih kurseva, pri čemu se “razjeda društvo”.

Ispostavlja se vrhunski paradoks epohe. Posle prihvatanja kapitalizma i globalizacije, komunistička zemlja se pretvorila u silu koja je u njima najviše napredovala i čak postala sistemski rival klasičnom kapitalizmu i višestranačkoj demokratiji. Dok je ovaj tekst išao u štampu, još se čekalo da Nacionalni narodni kongres izglasa neograničeni mandat Siju i unese njegove misli, koje su već postale vodilja KP, u Ustav.

U međuvremenu, Evropa je zadrhtala kao nikad posle Bregzita. Laknulo joj je kad je postignut dogovor između dve najveće stranke u Nemačkoj. Sporazum evrofiličnih snaga – demohrišćana i socijaldemokrata – obodrio je EU, čiji je poredak, koji zaslužuje značajne reforme, prilično zavisio od ishoda dugotrajnih berlinskih preganjanja oko sastavljanja nove vlade. Da ga nije bilo, EU bi se našla pred vanrednim dalekosežnim izazovima, a s njim održava stabilnost.

Na vanrednom iskušenju je EU i u Italiji. Rezultati tamošnjih izbora nisu joj otklonili strepnje od nadiranja evroskeptika, ali se nisu obistinile ni najcrnje prognoze. Bar zasad. Jer predstoje pregovori oko sastavljanja nove vlade, s neizvesnim ishodom – ne samo po Italijane nego i po ostale Evropljane.

I situacija u Španiji ima internacionalni značaj. Istrajavaju težnje Katalonije za otcepljenjem, čemu se centralna vlast u Madridu svojski protivi. Kako sada stvari stoje, prevladava internacionalna podrška teritorijalnom integritetu Španije, dok jenjava koncept o “Evropi regiona”, u zebnji da bi mogao da bude uvod u razgradnju država.

Kada i odakle su uopšte potekla nadiranje posebnosti na račun zajedništva i prateći rast autoritarnih tendencija? Niz autora smatra da je najnovija faza počela s Trampom.

Međutim, komentator Fajnenšel tajmsa opovrgava tu tezu. Lavinu je, po njegovom mišljenju, pokrenuo Vladimir Putin. Njegov i formalni povratak 2012. na čelo Rusije podstakao je, tvrdi, vanredno izrastanje “jakih lidera” i praktično ničim ograničenih mandata. Potvrdiće to i ličnim primerom na predstojećim predsedničkim izborima, na kojima nije predviđena šansa za konkurente.

Nešto od tog “kvasca” osetilo se i na beogradskim izborima, gde je stvarno pobedio šef države iako nije bio kandidat već samo stranački simbol. Ali, on je prethodno obezbedio snažnu spoljnu podršku iako ne spada među lidere čiji će lokalni uspeh uticati na globalna kretanja.

Ni približno kao, na primer, Holivud u najnovijem izdanju. U izglasavanju Oskara bolje nego ikad prošli su, ukupno uzev, žene, Latinosi, crnci.

Sve sami “alternativci”, pa i neki donedavno hronični “gubitnici”.

Iz “fabrike snova” često su proizlazile naizgled neostvarive fantazije, koje su se kasnije događale na javi. Ne treba stoga isključivati mogućnost da preraspodela glasova za Oskara, u stilu “ko bi dole, sad je gore”, doživi sličnu “transplantaciju”. Pa da istrajni alternativci i “predodređeni” gubitnici zasluže prevagu i na političkim glasanjima.

 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Polovna Srbija Dimitrije Boarov: Polovna Srbija

    Sada kada očekujemo statističke podatke o startnom nivou prosečnih plata u Srbiji u ovoj godini posle Vladine povišice, ponovo se pokreće pitanje zašto mesečne plate u privatnim preduzećima rastu sporije nego one u “opštoj državi”.

  • Mijat Lakićević: Prizren otvoren grad Mijat Lakićević: Prizren otvoren grad

    Kažu da su pre 630 godina, posle boja na Kosovu, zvona zvonila čak u Parizu. Danas bi mir na Kosovu imao još širi odjek.

  • Dimitrije Boarov: Čekanje "velike greške" Dimitrije Boarov: Čekanje "velike greške"

    Izvesna Tatjana, mlađahna kondukterka beogradske autotransportne kuće Lasta, otpuštena je sa posla zato što ju je saobraćajna policija uhvatila pred Kikindom da vozi dabldeker autobus na redovnoj liniji Beograd – Subotica iako nema vozačku dozvolu. Ona se brani kako ume i kaže da “nikoga nije ubila” nego je samo, na molbu kolege vozača, “pomerila” spomenuti autobus sa šest putnika i pri tome nije napravila nijedan saobraćajni prekršaj.

  • Dimitrije Boarov: Antiglobalizam i njegov rep Dimitrije Boarov: Antiglobalizam i njegov rep

    Može se slobodno reći da je mnoge ljude u Srbiji šokirala vest da se Radnički savet nemačke automobilske kompanije Folksvagen pre neki dan usprotivio planovima menadžmenta ove svetski poznate firme da investira oko milijardu evra u izgradnju nove fabrike automobila u jednoj od zemalja na istoku Evrope (u igri su Srbija, Rumunija, Bugarska i Turska).

  • Jelka Jovanović: Trećepozivac u besramnoj kampanji Jelka Jovanović: Trećepozivac u besramnoj kampanji

    Hoće li tetka iz Kanade doći na ispraćaj i šta si radio devedesetih kad se pucalo, najčešći su komentari brojnih čitalaca posle najave ministra odbrane Aleksandra Vulina da će se prijaviti na 15-dnevnu vojnu obuku 600 muškaraca za rezervni sastav, koji, što zbog prigovora savesti, što zbog zakonske suspenzije redovnog vojnog roka, nisu imali prilike da ovladaju ratnim veštinama.

  • Dimitrije Boarov: Aritmetika zaostajanja Dimitrije Boarov: Aritmetika zaostajanja

    Ovogodišnji Kopaonik biznis forum imao je žučnu predigru koju je pokrenuo doskorašnji ministar finansija Dušan Vujović svojim prilogom za reviju ovog skupa, koji je preneo beogradski NIN (28. februara).

  • Mijat Lakićević: O malinama i ruži Mijat Lakićević: O malinama i ruži

    Ruža je, da izvinete, svinjska, ali su zato maline prave. Koje su, da pođem od njih, u Srbiji postale večna tema – čim grane proleće, počne preganjanje. Koju je, međutim, vladajuća partija izgleda rešila da prekine. Pa je oformila radnu grupu koja je nedavno, tj. 20. marta, gde bi nego u Čačku, utvrdila – zamislite šta – proizvođačku cenu maline. Koja iznosi tačno i precizno – 139,3 dinara.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side