13.10.2019 Beograd

Momčilo Pantelić: Globalni hit kod nas

Momčilo Pantelić: Globalni hit kod nas
U gostima nam je bio jedan od globalnih elitnih hitova ove nedelje. I to u vidu paradoksa kakav odavno nigde nije zabeležen.

 

 

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan ovde se obznanio kao lider kome je stalo do učvršćivanja mira na Balkanu, dok je, takoreći, cela planeta drhtala pred najavama da je nagomilao vojsku za novu oružanu intervenciju u susednoj mu, dugim ratom već opustošenoj Siriji. Neobavešteni posmatrač mogao bi da pomisli da je Srbija postala laboratorija u kojoj se izvoznik globalnog nespokoja preobraća u izvoznika lokalnog spokoja.

Meni se pak čini da je veza Balkana sa Bliskim istokom odavno uspostavljena jer su oba slučaja “nedovršeni poslovi” u knjigovodstvima velikih sila. Ovom prilikom tu “koincidenciju” pojačao je Donald Tramp.

Gotovo istovremeno, šef Bele kuće koracima i nazad i napred izazvao je pometnju u oba pomenuta krizna regiona. Najavom povlačenja dela trupa iz Sirije kao da je pozvao Turke da se silom obračunaju s tamošnjim uporištima Kurda (koje Ankara etiketira kao teroriste). U isti mah pojačao je diplomatske misije za rasplet “kosovskog čvora” – promovisao je Ričarda Grenela (ambasadora u Nemačkoj) u svog izaslanika za dijalog Beograda i Prištine iako je prethodno Stejt department ovlastio Metjua Palmera da “uredi” Zapadni Balkan.

Oba poteza izazvala su polemike. Kritičari mu zameraju da u Siriji “izdaje” glavne savezničke borce Kurde i da je na Balkanu spreman da otvori “Pandorinu kutiju” u vidu “razgraničenja” između Srbije i Kosova, samo da bi naudio “bivšem režimu” sada opozicionih mu demokrata. Njegove pristalice uveravaju pak da i tamo i ovamo on stremi “logičnim rešenjima”, pošto su se prethodni aranžmani pokazali nedelotvornim.

Takođe mu se prebacuje da je uzdizanjem Grenera omalovažio misiju Palmera, a Stejt department saopštava da su oni tandem. Niko, međutim, ne spori da Amerika pojačava angažman na Balkanu, uz ostalo i zato što je rešena da na ovim prostorima, koje smatra svojom zonom, zaustavi evidentne prodore Rusije i Kine, a ujedno i pokaže Evropljanima da bez Vašingtona ne mogu da rešavaju kontinentalne probleme.

Dok je ovaj tekst išao u štampu, nije bilo vesti o eventualnom turskom upadu u Siriju radi obračuna s Kurdima i stvaranja projektovane “bezbednosne zone”. Stvari su tamo znatno komplikovanije nego na prostorima SFRJ uoči njenog raspada.

Sirija zvanično odobrava samo prisustvo jedne strane sile – Rusije. Trampova Amerika se odatle delimično povlači, procenjujući da je bolje da se tamo zaglavi taj rival nego ona. Stalo joj je ipak da ne nastradaju Kurdi, na čiju se borbenost prevashodno oslanjala. Turska, članica NATO, sve se više povezuje s Rusijom, nezadovoljna tretmanom na Zapadu. Moskva se razigrava, pa i razapinje – drago joj je što se Amerika povlači, ali ne zna šta će s međusobno netrpeljivim, a njenim antiameričkim partnerima – Damaskom i Teheranom, s jedne, i Ankarom sa druge strane.

Zvanična Sirija procenjuje da su Amerikanci i Turci u zaveri protiv njenog teritorijalnog integriteta i poziva Kurde da se “bar radi sopstvenog spasa” uklope u režim Bašara el Asada sa, reklo bi se, statusom “više od autonomije, manje od nezavisnosti”. Generalni sekretar UN Antonio Gutereš apeluje da, bilo kako bilo, budu pošteđeni civili. Članice EU posebno brine da novi sukobi u Siriji ne dovedu do povećanog priliva imigranata, koji i dalje obuzdava Turska, s čijim se strateškim ambicijama ne slažu, kao ni međusobno oko doza prihvata izbeglica s ratišta, što je izazvalo i raskole unutar kontinentalne zajednice.

A mi? Šta ćemo ako Ankara, kojoj se ovdašnji lider zahvaljuje što će, navodno, priznati sve što se dogovorimo s Kosovom, a čiju je nezavisnost aminovala, vojno amputira deo Sirije, koja ne priznaje samoproglašenu nezavisnost južne nam pokrajine?

Verovatno ćemo podržati teritorijalni integritet i suverenitet Sirije i nastaviti da ubrzano razvijamo ekonomsku saradnju s Turskom. Koja na svoj, vrlo specifičan način posreduje da unapredimo regionalnu saradnju, što je uslov za učlanjenje u EU iako je ona (Turska) sve dalje od ostvarenja te ambicije. Gde se baš toga dosetismo, i pre ove vlasti, a koja za svoja strateška dostignuća proglašava sve ono što je mahom preuzela od “bivšeg režima”, čije je poteze, na poziciji opozicije, osuđivala kao “izdajničke".

Srpsko-albansko pitanje svakako nije jedno od najvažnijih oko kojih će se gložiti velike sile. Ali, kad se odnosi među njima oko suštinskih im izazova parališu kao sada, zapadne sankcije Rusiji zbog amputacije dela Ukrajine i trgovinski rat SAD i Kine, na dnevni red dolaze nadmetanja oko sporednih pitanja.

Kao što su Sirija relativno odnedavno, a Srbija apsolutno poodavno. Sa gotovo pođednakim zanemarljivim izgledima da i Sirija, i Srbija, i međunarodni poredak ostanu neokrnjeni.

Predstoji delikatno opredeljivanje. Siriji je u tom pogledu jednostavnije iako su se sada nad njom nadvili Turci. Ni ona, doduše, ne zna šta će sa samom sobom, ali bar zna s kim hoće i s kim neće. Za razliku od Srbije, koja balansira između Zapada i Rusije, slično Ukrajini kad je zamišljala da će se tako usrećiti...

autor: MIM izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Suverenisti Vladimir Gligorov: Suverenisti

    Šta je ekonomska suverenost? Ovo je donekle pitanje za socijalne demokrate, danas posebno jer gube podršku među radnicima koji se pridružuju populistima, a to će reći nacionalistima. Zašto je to socijaldemokratski problem?

  • Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji

    Naizgled, Srbija nezadrživo pluta ka Aziji, to jest ka Ruskoj Federaciji i Putinovoj Evroazijskoj uniji. Posle Makronove kočnice za proširenje EU, dok se, navodno, sama Evropa ne reformiše, palo je u Moskvi i potpisivanje trgovinskog sporazuma Srbije sa praznom imitacijom evropske ekonomske zajednice. Srpski rusofili i notorni evroskeptici u Beogradu, podjednako raspoređeni u vlasti i opoziciji, čini se da likuju.

  • Vladimir Gligorov: Manje stanovnika, a brži rast Vladimir Gligorov: Manje stanovnika, a brži rast

    Da bi to bilo moguće, potreban je značajan rast produktivnosti. Ovde je potrebno razdvojiti dve stvari. Jedno je rast po stanovniku, koji može da se ubrzava kako se smanjuje stanovništvo. Čak i ako se ukupna proizvodnja zapravo ne povećava. To je druga stvar, rast ukupne proizvodnje uz smanjenje broja stanovnika. To bi zahtevalo da se s manjim brojem stanovnika postigne veća ukupna proizvodna, što će reći da se povećava produktivnost rada.

  • Dimitrije Boarov: Predizborni ili Singapurski model Dimitrije Boarov: Predizborni ili Singapurski model

    Vidim da se rasprava oko najavljenog povećanja plata u javnom sektoru za osam do 15 odsto u idućoj godini počela “produbljavati” iako je većini običnih posmatrača prilično jasno da je reč o predizbornom poklonu vlasti svojoj biračkoj bazi, pretežno povezanoj sa državnom službom.

  • Mijat Lakićević: Evropo, sikter Mijat Lakićević: Evropo, sikter

    Tanja Miščević, šefica pregovaračkog tima Srbije sa Evropskom unijom, napušta položaj. Formalno, reč je o ostavci, u suštini – dobila je otkaz.

  • Mijat Lakićević: Vučićev najbolji neprijatelj Mijat Lakićević: Vučićev najbolji neprijatelj

    Kada bi ga sam pravio, Vučić sebi ne bi mogao da smisli boljeg neprijatelja od Vuka Jeremića. To je za njega prosto idealan protivnik.

  • Dimitrije Boarov: Ex-Yu investicije Dimitrije Boarov: Ex-Yu investicije

    Protekle sedmice je i u Hrvatskoj i u Srbiji veliki publicitet dobila akcija kiparskog biznismena Nebojše Šaranovića, vlasnika tamošnje kompanije Kappa star limited, na Zagrebačkoj berzi, gde je on, preko Rajfajzen banke iz Beča, dokupio nekoliko procenata akcija poznatog hrvatskog proizvođača bajadera i slatkiša Kraš i tako preskočio pet odsto vlasništva nad akcijama ove kompanije, što ga je obavezalo da to i javno obelodani.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side