17.11.2019 Beograd

Momčilo Pantelić: I levi i desni – besni

Momčilo Pantelić: I levi i desni – besni
Kao retko kad dva uspešna, a međusobno rivalska sistema istovremeno su primorana da se bitno promene. A to pod vanredno jakim pritiskom razgnevljenih podanika koje su vlasti, vrlo dokumentovano, uveravale da ih svakog dana, u svakom pogledu sve više usrećuju.

Takav paradoks odigrao se ovih dana u Boliviji i Čileu. Obe zemlje su važile za simbole izrazitog napretka i stabilnosti. Kao susedi prosto su se utrkivali da pokažu čije je ustrojstvo perspektivnije – socijalizam bolivijskog ili liberalizam čileanskog tipa.

Nekome je ovo čak moglo da zaliči i na neobjavljeni lokalni minijaturni Hladni rat između jednog od poslednjih funkcionalnih uporišta izrazite levice i perjanice moderne desnice u Južnoj Americi. Unutar i jednog i drugog poretka došlo je, međutim, do masovnog izliva gneva građana, pa su u La Pazu desničarske snage izdejstvovale pad levičarskog predsednika Eva Moralesa, dok su u Santjagu levičarski nastrojeni pokreti prinudili njegovog desničarskog kolegu Sebastijana Pinjeru da prihvati ispisivanje novog ustava.

Dve države izmiču kompletnom poređenju, uz ostalo i po ekonomskoj razvijenosti. Na lanjskoj MMF listi bruto nacionalnog dohotka po stanovniku Čile zauzima 51. a Bolivija 116. mesto (Srbija 80). Najviše su ih ujednačavali sadašnji potresi s prolivanjem krvi. A njihov zajednički imenitelj i detonator bilo je preterivanje vlasti u zamišljanju društvene prihvatljivosti njihovih mera.

U Čileu je eksploziju gneva izazvala mala varnica – poskupljenje karte metroa za svega 30 pezosa (četiri dolarska centa). Ali, 30 pezosa se ispostavilo samo kao povod za izlivanje nagomilanog nezadovoljstva u proteklih 30 godina, kako se izrazio često citirani demonstrant.

S njegovom računicom saglasilo se i još bar milion ljudi koji su se nedavno okupili na ulicama Santjaga u najvećim demonstracijama posle smenjivanja diktatora Augusta Pinočea 1990. Masovno su zamerili vlastima da su preterale u zapostavljanju opšteg za račun dobra uskog kruga ljudi. Tek posle krvoprolića, sa više od 20 mrtvih, i pretrpljene štete procenjene na više od milijardu dolara, na javnim i privatnim objektima, Pinjera je priznao da vlast nije dobro razumela potrebe za većom socijalnom pravdom i pristao da se, u dijalogu sa demonstrantima i političkom opozicijom, skroji novi ustav (sadašnji je još iz vremena diktature), koji bi se usvojio na referendumu.

Morales, koji je internacionalnu uvaženost stekao i po tome što je postao prvi predsednik Bolivije iz redova starosedelaca-indiosa, preterao je pak kad je umislio da rok njegove vlasti ne može da se oroči. Oglušio se o referendum kojim je odbačena mogućnost da se kandiduje za četvrti mandat, a onda je na nedavno izdejstvovanim izborima označen kao odgovoran za krađu glasova koji bi mu garantovali nastavak vladavine.

Tek kad su mu legitimnost osporili kontrolori iz Organizacije američkih država i predstavnici crkve i kad su se na udaru demonstranata našle imovine – njega lično, familije mu i saradnika – pristao je da se izbori ponove. Prekasno. Poslušnost mu je otkazala policija, a onda i vojska, na koju se najviše oslanjao. Po “preporuci” armijskog šefa podneo je ostavku i prihvatio ponuđeni politički azil u Meksiku.

Njegova ispovest da je bio žrtva državnog udara izazvala je polemike u svetu. Iako je izvesno da je svrgnut, da je njegova ostavka iznuđena, pa da je, dakle, bila neka vrsta puča, mnogi analitičari tvrde da je njegovim smenom samo odbranjen poredak koji je on narušio antireferendumskom kandidaturom za produženje lične vladavine.

Reagovanja u svetu su različita. Dok u pokajanje Pinjere i njegovu spremnost da uočena zanemarivanja otkloni kao da niko ne sumnja, ocene oko Moralesove smene oštro su podeljene. Podržala ga je, na primer, Rusija, dok je Tramp pozdravio njegov odlazak kao jačanje demokratije, za razliku od potencijalnog mu izbornog rivala Bernija Sandersa, koji je izrazio zabrinutost zbog uloge vojske u odstranjivanju Moralesa. EU se zalaže za nove “verodostojne izbore”.

Osim pomenutih preterivanja Moralesa i Pinjere, zajednička odlika im je, uz sve ideološke razlike, i to što su svojim postupcima izazvali najefikasnije proteste protiv sopstvenih establišmenta. U oba slučaja su te demonstracije dovele do prekomponovanja poredaka, pa će se njihovo iskustvo proučavati među svakojakim i sve rasprostranjenijim organizatorima bunta po svetu.

Podsetili su, uz ostalo, da su zbog postojećeg stanja širom sveta i levi i desni – besni. Pa da će vlastima biti sve teže da zauzimaju poziciju “negde između”, a ništa lakše ni da se priklone jednoj strani.

To potvrđuju i potezi ovdašnje vlasti, koja najčešće daje znak da ide na jednu stranu, a skreće na drugu. Formalno kaže da ide ka EU, a strateški je sve bliža Rusiji i Kini.

Kao, svi će se oni toliko jagmiti za našu naklonost, da nama ostaje samo da štrpkamo od svih po svom ćefu. To je takođe preterivanje u proceni snage sopstvenog sistema, kakvo je u iznudicu bacilo Pinjeru, a Moralesa čak i zbacilo.

 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko

    Zemlja koja je stvorena u Jajcu 29. novembra 1943. imala je, svi smo toga bolno svjesni, mnoge promašaje i ugrađeni rok trajanja, ali je nastala kao plod zajedničke borbe jugoslavenskih naroda, na ispravnoj strani povijesti, sa snovima o pravednom i modernom društvu, što su činjenice na koje moramo biti ponosni, uzimajući najbolje od njenog nasljeđa za budućnost i odbacujući najgore

  • Vladimir Gligorov: Suverenisti Vladimir Gligorov: Suverenisti

    Šta je ekonomska suverenost? Ovo je donekle pitanje za socijalne demokrate, danas posebno jer gube podršku među radnicima koji se pridružuju populistima, a to će reći nacionalistima. Zašto je to socijaldemokratski problem?

  • Dimitrije Boarov: SPS i ne kreči Dimitrije Boarov: SPS i ne kreči

    Pita me jedan prijatelj, stari simpatizer SPS-a, zašto sam ja u novinskim napisima toliko “upro” protiv Dačića i SPS-a.

  • Dragan Markovina: Samo se društva bez budućnosti opsesivno bave prošlošću Dragan Markovina: Samo se društva bez budućnosti opsesivno bave prošlošću

    Ovaj tekst pišem točno na godišnjicu pada Vukovara i utemeljenja Herceg-Bosne. Obje ove stvari rezultirale su apsolutnim civilizacijskim potonućem koje je, ne samo u fizičkom smislu, gotovo u potpunosti uništilo dva predivna grada koji su predstavljali ogledan primjer zajedničkog življenja i nekog jugoslavenskog osjećaja, Vukovara i Mostara

  • Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji

    Naizgled, Srbija nezadrživo pluta ka Aziji, to jest ka Ruskoj Federaciji i Putinovoj Evroazijskoj uniji. Posle Makronove kočnice za proširenje EU, dok se, navodno, sama Evropa ne reformiše, palo je u Moskvi i potpisivanje trgovinskog sporazuma Srbije sa praznom imitacijom evropske ekonomske zajednice. Srpski rusofili i notorni evroskeptici u Beogradu, podjednako raspoređeni u vlasti i opoziciji, čini se da likuju.

  • Mijat Lakićević: Vučićev najbolji neprijatelj Mijat Lakićević: Vučićev najbolji neprijatelj

    Kada bi ga sam pravio, Vučić sebi ne bi mogao da smisli boljeg neprijatelja od Vuka Jeremića. To je za njega prosto idealan protivnik.

  • Dimitrije Boarov: Predizborni ili Singapurski model Dimitrije Boarov: Predizborni ili Singapurski model

    Vidim da se rasprava oko najavljenog povećanja plata u javnom sektoru za osam do 15 odsto u idućoj godini počela “produbljavati” iako je većini običnih posmatrača prilično jasno da je reč o predizbornom poklonu vlasti svojoj biračkoj bazi, pretežno povezanoj sa državnom službom.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side