17.11.2019 Beograd

Momčilo Pantelić: I levi i desni – besni

Momčilo Pantelić: I levi i desni – besni
Kao retko kad dva uspešna, a međusobno rivalska sistema istovremeno su primorana da se bitno promene. A to pod vanredno jakim pritiskom razgnevljenih podanika koje su vlasti, vrlo dokumentovano, uveravale da ih svakog dana, u svakom pogledu sve više usrećuju.

Takav paradoks odigrao se ovih dana u Boliviji i Čileu. Obe zemlje su važile za simbole izrazitog napretka i stabilnosti. Kao susedi prosto su se utrkivali da pokažu čije je ustrojstvo perspektivnije – socijalizam bolivijskog ili liberalizam čileanskog tipa.

Nekome je ovo čak moglo da zaliči i na neobjavljeni lokalni minijaturni Hladni rat između jednog od poslednjih funkcionalnih uporišta izrazite levice i perjanice moderne desnice u Južnoj Americi. Unutar i jednog i drugog poretka došlo je, međutim, do masovnog izliva gneva građana, pa su u La Pazu desničarske snage izdejstvovale pad levičarskog predsednika Eva Moralesa, dok su u Santjagu levičarski nastrojeni pokreti prinudili njegovog desničarskog kolegu Sebastijana Pinjeru da prihvati ispisivanje novog ustava.

Dve države izmiču kompletnom poređenju, uz ostalo i po ekonomskoj razvijenosti. Na lanjskoj MMF listi bruto nacionalnog dohotka po stanovniku Čile zauzima 51. a Bolivija 116. mesto (Srbija 80). Najviše su ih ujednačavali sadašnji potresi s prolivanjem krvi. A njihov zajednički imenitelj i detonator bilo je preterivanje vlasti u zamišljanju društvene prihvatljivosti njihovih mera.

U Čileu je eksploziju gneva izazvala mala varnica – poskupljenje karte metroa za svega 30 pezosa (četiri dolarska centa). Ali, 30 pezosa se ispostavilo samo kao povod za izlivanje nagomilanog nezadovoljstva u proteklih 30 godina, kako se izrazio često citirani demonstrant.

S njegovom računicom saglasilo se i još bar milion ljudi koji su se nedavno okupili na ulicama Santjaga u najvećim demonstracijama posle smenjivanja diktatora Augusta Pinočea 1990. Masovno su zamerili vlastima da su preterale u zapostavljanju opšteg za račun dobra uskog kruga ljudi. Tek posle krvoprolića, sa više od 20 mrtvih, i pretrpljene štete procenjene na više od milijardu dolara, na javnim i privatnim objektima, Pinjera je priznao da vlast nije dobro razumela potrebe za većom socijalnom pravdom i pristao da se, u dijalogu sa demonstrantima i političkom opozicijom, skroji novi ustav (sadašnji je još iz vremena diktature), koji bi se usvojio na referendumu.

Morales, koji je internacionalnu uvaženost stekao i po tome što je postao prvi predsednik Bolivije iz redova starosedelaca-indiosa, preterao je pak kad je umislio da rok njegove vlasti ne može da se oroči. Oglušio se o referendum kojim je odbačena mogućnost da se kandiduje za četvrti mandat, a onda je na nedavno izdejstvovanim izborima označen kao odgovoran za krađu glasova koji bi mu garantovali nastavak vladavine.

Tek kad su mu legitimnost osporili kontrolori iz Organizacije američkih država i predstavnici crkve i kad su se na udaru demonstranata našle imovine – njega lično, familije mu i saradnika – pristao je da se izbori ponove. Prekasno. Poslušnost mu je otkazala policija, a onda i vojska, na koju se najviše oslanjao. Po “preporuci” armijskog šefa podneo je ostavku i prihvatio ponuđeni politički azil u Meksiku.

Njegova ispovest da je bio žrtva državnog udara izazvala je polemike u svetu. Iako je izvesno da je svrgnut, da je njegova ostavka iznuđena, pa da je, dakle, bila neka vrsta puča, mnogi analitičari tvrde da je njegovim smenom samo odbranjen poredak koji je on narušio antireferendumskom kandidaturom za produženje lične vladavine.

Reagovanja u svetu su različita. Dok u pokajanje Pinjere i njegovu spremnost da uočena zanemarivanja otkloni kao da niko ne sumnja, ocene oko Moralesove smene oštro su podeljene. Podržala ga je, na primer, Rusija, dok je Tramp pozdravio njegov odlazak kao jačanje demokratije, za razliku od potencijalnog mu izbornog rivala Bernija Sandersa, koji je izrazio zabrinutost zbog uloge vojske u odstranjivanju Moralesa. EU se zalaže za nove “verodostojne izbore”.

Osim pomenutih preterivanja Moralesa i Pinjere, zajednička odlika im je, uz sve ideološke razlike, i to što su svojim postupcima izazvali najefikasnije proteste protiv sopstvenih establišmenta. U oba slučaja su te demonstracije dovele do prekomponovanja poredaka, pa će se njihovo iskustvo proučavati među svakojakim i sve rasprostranjenijim organizatorima bunta po svetu.

Podsetili su, uz ostalo, da su zbog postojećeg stanja širom sveta i levi i desni – besni. Pa da će vlastima biti sve teže da zauzimaju poziciju “negde između”, a ništa lakše ni da se priklone jednoj strani.

To potvrđuju i potezi ovdašnje vlasti, koja najčešće daje znak da ide na jednu stranu, a skreće na drugu. Formalno kaže da ide ka EU, a strateški je sve bliža Rusiji i Kini.

Kao, svi će se oni toliko jagmiti za našu naklonost, da nama ostaje samo da štrpkamo od svih po svom ćefu. To je takođe preterivanje u proceni snage sopstvenog sistema, kakvo je u iznudicu bacilo Pinjeru, a Moralesa čak i zbacilo.

 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Paradigma Požega Mijat Lakićević: Paradigma Požega

    Kao što se pre tri decenije Srbija nije branila (ni odbranila) u Kninu, tako se ni danas ne brani na Cetinju nego, da izvinete, u Požegi.

  • Vladimir Gligorov: Trideset godina Vladimir Gligorov: Trideset godina

    Pre trideset godina osnovana je Demokratska stranka. Prošlo je dovoljno vremena za valjanu istoriju nastanka i početnog delanja stranke. S moje tačke gledišta, stranka je ispunila zadatak 10 godina kasnije, kada je padao Miloševićev režim. Kada je nastala, vlast je bila u usponu, a opozicija je bila razjedinjena. Tako da je valjalo čekati da se režim i ne mali deo opozicije polako uruše da bi došlo vreme za demokrate.

  • Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora

    Nemam nameru da pišem o političkim odnosima, a ni o crkvenim. Ne ovde, u svakom slučaju. Već o tome kako je ko prošao posle osamostaljivanja Crne Gore. Mislim da nije nerazumno pretpostaviti da bi se Crna Gora razvijala, privredno, otprilike kao i Srbija da su ostali u istoj državi. To, naravno, ne možemo znati jer je to protivčinjenična tvrdnja. Tako da je to više pretpostavka o tome koja su bila očekivanja, ako su bila, crnogorskih glasača kada su se izjašnjavali na referendumu. U svakom slučaju, očekivanja su bila da će proći bolje ako povrate sopstvenu državnost. Da li su?

  • Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti

    Paradoksalno je da strateška dokumenta u oblasti odbrane i bezbednosti ne definišu neposredne izazove, rizike i pretnje po naciju, ali nosilac izrade tih dokumenata ipak je predložio, a Vlada usvojila, primenu koncepta totalne odbrane

  • Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli

    Vidim Čarlsa Simića kao klinca u ulici Majke Jevrosime, kome je svaki čas neko govorio: – Ej, poručio ti Pera da će da te prebije.

  • Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse

    Evo, i čuveni Forum u Davosu počeo je pre neki dan najviše u znaku zahteva da se spreči “klimatska apokalipsa”, a ta svetska briga napokon je počela bolje da se shvata i u Srbiji nakon protekle sedmice – kada su Beograd i još neki naši gradovi bili pod takvom mešavinom magle i smoga, da su se probili među najzagađenije u svetu.

  • Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte

    Otkako se Kina suočila sa epidemijom koju izaziva još nedovoljno proučeni korona virus, zbog čega su “u karantinu” i neki milionski gradovi, a čitav saobraćajni protok kroz ovu ogromnu zemlju samo u desetak dana skoro je prepolovljen, cene sirove nafte na svetskim tržištima konstantno padaju.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side