28.07.2019 Beograd

Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

Momčilo Pantelić: Izazovna demografija
Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

Zaključio je olako, po tamnijoj boji njihove kože, da su imigrantkinje koje ne umeju da zahvale za ukazano im gostoprimstvo, pa se još usuđuju da zakeraju predsedniku SAD. Omanuo je.

Morao je da zna bar da su tri od njih rođene Amerikanke (četvrta je kći izbeglica iz zaraćene Somalije), pa je njegov iskaz protiv tih dama mahom osuđen kao diskvalifikacija pripadnica rasne manjine. Čak i kao nagoveštaj da bi mogla da se zaoštri diferencijacija na poželjne i nepoželjne sugrađane, kakva ne priliči nigde, a pogotovo ne u uhodanoj demokratiji, iznikloj, inače, baš iz imigracije.

U toku je predizborna kampanja koja uvek forsira neodmerenosti, a rečnik Marijam Vebster registrovao je nove ekstreme u izboru reči. Među najčešće uzvikivanim su rasizam (protiv poteza predsednika), socijalizam (protiv dela opozicije), pa je i to navelo analitičara Njujorkera da konstatuje da duboke podele u društvu podsećaju na “politički građanski rat rečima, zasad, kao oružjem”.

U korenu tih podvajanja je i preispitivanje identiteta. Tramp je u novembru 2016. na predsedničkim izborima pobedio, dobrim delom, glasovima “ljutitih belaca”, koji smatraju da je njihov poredak vrednosti ugrožen “naletom” drugih rasa, što su “dokumentovali” činjenicom da su kao prethodnog šefa Bele kuće morali da “istrpe” crnca (zapravo meleza) Baraka Obamu.

Dotičnima teško pada i zvanična prognoza da će se 2044, kako se sada stvari kreću, belačka većina u SAD svesti na samo najveću manjinu, što doživljavaju kao neku vrstu prevrata. Opadajuća većina nije spremna da se odrekne dominacije niti da ustupa prostor rastućim manjinama (kao što su Afroamerikanci, Latinosi, Azijati), što prerasta u neposrednu borbu za vlast, precizira specijalistkinja na sajtu Konverzejšen.

Nije valjda da se zarad demografije sprema žrtvovanje demokratije. Nadam se da ne. Iako sadašnja gibanja u SAD liče na Tukididovu zamku po kojoj, pri smeni dominantne sile, obavezno dolazi do rata.

Ova antička pouka obično se pominje pri razmatranju budućih odnosa SAD i Kine, a na njih je, u sasvim drugom kontekstu, podsetila grupa američkih, švajcarskih i švedskih univerzitetskih eksperata. Oni tvrde da je šok Amerikanaca zbog nepovoljne trgovine s Kinom, u kojoj su se gasila njihova radna mesta, direktno doprineo uzletu Trampa do Bele kuće. Idu i dalje, pa nezadovoljstvo prodorom kineskog uvoza povezuju i sa Bregzitom i sa rastom ekstremne desnice u kontinentalnoj Evropi – prenosi njihov harvardski kolega Dani Rodrik.

Kad smo već kod Kineza, njihove vlasti se takođe suočavaju s demografskim izazovima (pored demokratskih u Hongkongu). Insistiraju, kako izveštava hongkonški Saut čajna morning post, da ih ima više nego što ih ima, samo da ne bi Indiji prepustili mesto najmnogoljudnije države. Istovremeno odbacuju i optužbe da maltretiraju ujgursku manjinu i pretenzije separatista da od pokrajine Sinđang stvore nezavisnu državu “istočni turkistan”.

Ujedno su se pojavile i teze da će se odlučujuće bitke za prevlast u svetu odigravati na polju demografije. Više nego na polju demokratije.

Otprilike ovako – pobeđivaće sila koja ima sposobniju radnu snagu, veću privlačnu moć za probrane imigrante i kojoj se neće bitno povećavati finansijska briga o ostarelim žiteljima. U tom pogledu, sugerišu američki izvori, SAD imaju prednost nad Rusijom (slab natalitet) i Kinom (sve starije stanovništvo). Primećuje se, takođe, da je Moskva liberalizovala prijem imigranata (naročito sa znanjem ruskog jezika) kako bi nadomestila pomanjkanje radne snage, delimično izazvano i zamašnim emigriranjem.

Demografska situacija ujedno je jedno od najpouzdanijih merila za vrednovanje sistema. Ne valja ni kad se stvaranje potomstva “ne isplati” ni kad se ono roji bez mogućnosti da zadovolji elementarne potrebe. Stoga će se nastaviti uravnotežavanje te dve mane migracijom viška ljudi ka višku dobara, uz sve teže doziranje tog talasa, povećanog i kolonama izbeglica iz ratom zahvaćenih područja.

Iako, prema vestima, deluje kao region izrazito pojačanih nacionalnih naboja, prostor bivše SFRJ se sve više prazni. Potraga za boljim životom napolju znatno je primamljivija od busanja u prsa kod kuće, i u Srbiji.

Ako ništa ne uradimo da nam ljudi ostaju i da se rađa više dece, nestaćemo kao nacija – stalno opominje ovdašnji državni vrh. Ali se onda lider obruši na elitu da je kvazielita, da mrzi svoju zemlju, da je on lično prezire i da mase treba da ga u tome slede.

S takvim predsednikovim grubim i učestalim etiketiranjima neistomišljenika malo kome je i da ostane u ovoj zemlji i da u njoj rađa. Ispada, prema ironičarima, da što je njega više, to je nas manje. Ako je tako, i on je sebi obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta

    Otkako je posle prvog kvartala ove godine objavljeno da je Srbija u tom kratkom razdoblju povećala bruto domaći proizvod za samo 2,5 odsto, počelo je procenjivanje da li se uopšte 2019. može ostvariti projektovani privredni rast od 3,5 odsto i da li je realno očekivati povećanje te stope u narednim godinama bar do tempa od oko četiri odsto godišnje.

  • Dimitrije Boarov: Strah od recesije Dimitrije Boarov: Strah od recesije

    U proteklih nekoliko dana, sa ekonomske tačke gledišta, pojavile su se dve važnije vesti: ona o odluci Narodne banke Srbije da posle samo mesec dana ponovo snizi svoju referentnu kamatnu stopu (na 2,5 odsto) i ponovna najava predsednika države Aleksandra Vučića da će u naredne četiri godine Srbija pokrenuti novi “investicioni ciklus” sa oko 12 milijardi evra javnih ulaganja (ovoga puta sa okvirnom specifikacijom područja investiranja).

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Vladimir Gligorov: Opozicija Vladimir Gligorov: Opozicija

    U načelu bi trebalo da stranke, bilo da su na vlasti ili u opoziciji, nude programe na osnovu kojih se glasači odlučuju za koga će da glasaju.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side