02.02.2020 Beograd

Momčilo Pantelić: Knjiga – lideru briga

Momčilo Pantelić: Knjiga – lideru briga
Nema vernijeg prijatelja od knjige, izreka je Ernesta Hemingveja, na koju se nikada nije primio aktuelni šef Bele kuće, da bi je sada s prezrenjem i odbacio. Čovek koga je smatrao nekom vrstom prijatelja neverstvo mu je iskazao upravo knjigom.

Donald Tramp je poodavno priznao da ne voli da čita ni knjige ni obimna dokumenta, ali mu je ovih dana prosto “pao mrak na oči” kada mu je predočeno kako ga je u rukopisu priređenim za štampu ocrnio doskorašnji predsednički savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton. Knjigom – uskoro treba da bude u prodaji pod naslovom “Soba u kojoj se to dogodilo: Memoari iz Bele kuće” – dotični je, prema izvodima obelodanjenim u Njujork tajmsu, praktično podupro nalaz kojim je opozicija pokrenula proces za opoziv (impičment) Trampa, čime je produbio podele na uveliko polarizovanoj političkoj sceni SAD.

U najkraćem: iz objavljenih odlomaka proizilazi da je i Boltonu Tramp (što on poriče) pričao kako je uslovljavao obećanu vojnu pomoć Ukrajini njenim pribavljanjem dokaza koji bi štetili njegovom potencijalnom izbornom rivalu Džozefu Bajdenu. Opozicioni demokrati su već ranije pribavili dokaze da je takva “trampa” bila u opticaju i šefa države optužili da je “zloupotrebio položaj zarad lične vajde, ugrozivši nacionalnu bezbednost, integritet izbora i demokratiju”.

Da bi takva optužba, izglasana u Predstavničkom domu kojim dominira demokratska opozicija, dovela do opoziva, potrebno je da dobije dvotrećinsku većinu u Senatu, u kojem pak vladajući republikanci raspolažu većinom (53:47), tako da su izgledi za smenu predsednika, kako sada stvari stoje, u domenu teorije. Nadigravanje se mahom svodilo na to da li će republikanci pristati da se na senatsko suđenje pozovu i svedoci.

Bolton se ispostavio kao nov, važan faktor. On je uticajan član Republikanske partije, pa se, dok je ovaj tekst išao u štampu, još merkalo da li će njegove stranačke kolege smoći snage da ga pozovu da svedoči, čime bi mogao da naudi, takođe njihovom pripadniku, Trampu.

Predsednikov tim branilaca nagovestio je da bi, ako se pojavi Bolton, na zasedanje Senata trebalo da dođu i Bajden i njegov sin (u središtu “ukrajinske afere”). Kao i još anonimni “antitrampovski” insajderi. Čak i prethodni predsednik Barak Obama…

Ako se izbegnu zamke da proces zaliči na rijaliti šou, u kojem je Tramp nadmoćan, najznačajniji rezultat impičmenta mogao bi da dođe tek na predsedničkim i parlamentarnim izborima zakazanim za 3. novembar. Za Ameriku je to već cajtnot.

Dotad će se žestoko rasplamsavati odmeravanje snaga. Ponajviše u opredeljivanju za Trampa i protiv njega, a u prilog mu najviše idu dobri rezultati ekonomije. Njih, doduše, argumentovano relativizuju nobelovci Džozef Stiglic i Pol Krugman, ali ovo je vreme izjednačavanja znalaca s liferantima paralelne stvarnosti.

Ko će izaći na megdan Trampu? Mnogobrojni pretendenti demokrata za taj izazov će posle prvog izjašnjavanja pristalica 3. februara u Ajovi bar nazreti kakve su im realne šanse.

U prvi plan je, među njima, izbio jedini, samoproglašeni demokratski socijalista – Berni Sanders. Uprkos poodmakloj dobi (78), koja nagoni na pomisao da ćemo dobiti prvi gerijatrijski dvoboj (Tramp 73) za položaj najmoćnijeg čoveka na svetu, on se oslanja na masovnu podršku mladih, željnih bitnih promena.

Glavnu prepreku mu, pritom, predstavlja establišment Demokratske partije, koji u njemu vidi nezavisnog uskoka (nije njen član, ali ga je ona prihvatila kao takmaca) i radikalnog remetioca stranačke inercije. Uspe li da prevlada tu “nepodobnost”, naići će na još veću jer ga Tramp već etiketira kao komunistu, u zemlji gde je i zvanje socijaliste “ružna reč”, mada sve manje među mladima.

Impičment i u toj trci odigrava ulogu kakvu dosad nije imao. Troje demokratskih senatora – uz Sandersa još takođe levo pozicionirana Elizabet Voren i centristkinja Ejmi Klobučar – razapeti su između prisustva na senatskom suđenju Trampu i potrebe da nastupaju na predizbornim mitinzima.

Učešće Klobučar vraća nas u naše krajeve. Poreklom Slovenka (po očevim roditeljima) podstiče na razmišljanje kako bi se Tramp proveo “pod pritiskom” još jedne slovenačke veze, pored supruge Melanije.

Kad smo već zabasali u ovo podneblje, vredi da se podsetimo da je Bolton važio za “srpskog aduta”, pošto je bio protiv jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, a da sada Tramp izrasta u lidera koji, posredstvom izaslanika Ričarda Grenela, insistira na ubrzanom rasplitanju čvora između Beograda i Prištine.

Žaljenje zbog pada Boltona ovde zvanično nije objavljeno. Nema ni oduševljavanja njegovim rukopisom koji tereti Trampa. To što smo istovremeno tipovali na Trampa i Boltona rezultiralo je gotovo isto onako kao i kad sada preko Moskve i Pekinga zvanično istrajno grabimo ka Briselu.

Boltonova knjiga može biti, čak nezavisno od njenog povoda, i briga ne samo Trampu nego i svakom, pa i ovdašnjem lideru sklonom samovoljnim i postavljenjima i otpuštanjima. Uz ostalo, i kao primer šta se može očekivati od bližnjih kada im dodija da budu tretirani kao lojalni autsajderi, pa postanu uzbunjivači – insajderi. A takav lični preokret uzima maha i kao da postaje sve širi buntovni pokret…

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Paradigma Požega Mijat Lakićević: Paradigma Požega

    Kao što se pre tri decenije Srbija nije branila (ni odbranila) u Kninu, tako se ni danas ne brani na Cetinju nego, da izvinete, u Požegi.

  • Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora

    Nemam nameru da pišem o političkim odnosima, a ni o crkvenim. Ne ovde, u svakom slučaju. Već o tome kako je ko prošao posle osamostaljivanja Crne Gore. Mislim da nije nerazumno pretpostaviti da bi se Crna Gora razvijala, privredno, otprilike kao i Srbija da su ostali u istoj državi. To, naravno, ne možemo znati jer je to protivčinjenična tvrdnja. Tako da je to više pretpostavka o tome koja su bila očekivanja, ako su bila, crnogorskih glasača kada su se izjašnjavali na referendumu. U svakom slučaju, očekivanja su bila da će proći bolje ako povrate sopstvenu državnost. Da li su?

  • Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti

    Paradoksalno je da strateška dokumenta u oblasti odbrane i bezbednosti ne definišu neposredne izazove, rizike i pretnje po naciju, ali nosilac izrade tih dokumenata ipak je predložio, a Vlada usvojila, primenu koncepta totalne odbrane

  • Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli

    Vidim Čarlsa Simića kao klinca u ulici Majke Jevrosime, kome je svaki čas neko govorio: – Ej, poručio ti Pera da će da te prebije.

  • Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse

    Evo, i čuveni Forum u Davosu počeo je pre neki dan najviše u znaku zahteva da se spreči “klimatska apokalipsa”, a ta svetska briga napokon je počela bolje da se shvata i u Srbiji nakon protekle sedmice – kada su Beograd i još neki naši gradovi bili pod takvom mešavinom magle i smoga, da su se probili među najzagađenije u svetu.

  • Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte

    Otkako se Kina suočila sa epidemijom koju izaziva još nedovoljno proučeni korona virus, zbog čega su “u karantinu” i neki milionski gradovi, a čitav saobraćajni protok kroz ovu ogromnu zemlju samo u desetak dana skoro je prepolovljen, cene sirove nafte na svetskim tržištima konstantno padaju.

  • Dimitrije Boarov: Iznenađenje u Hrvatskoj Dimitrije Boarov: Iznenađenje u Hrvatskoj

    U senci velike histerije koju je u Srbiji i Crnoj Gori izazvalo famozno donošenje zakona o “nacionalizaciji” delova imovine Srpske pravoslavne crkve, koji je izglasala Skupština Crne Gore u Podgorici, u Hrvatskoj je, na opšte iznenađenje, na izborima za petog predsednika ove republike – pobedio Zoran Milanović, lider levog centra i kandidat Socijaldemokratske partije iako je za protivkandidata imao Kolindu Grabar Kitarević, koju je podržala Hrvatska demokratska zajednica, stranka koja kontroliše tamošnju vlast (od Vlade, pa naniže).

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side