01.07.2018 Beograd

Momčilo Pantelić: Migranti kao sila

Momčilo Pantelić: Migranti kao sila
Sudbina vlasti u nizu demokratskih država sada, prvi put u novijoj istoriji, počinje prilično da zavisi od ljudi koji nisu ni birači, čak ni sunarodnici. Kao takav remetilački faktor, takoreći nova vrsta sile, ispostavljaju se – ilegalni migranti.

 

Za samo tri poslednje godine pod njihovim posrednim dejstvom dogodilo se nekoliko velikih političkih preokreta. Najmoćniji čovek na svetu, za kakvog i dalje važi šef Bele kuće, postao je Donald Tramp tako što je dobar deo glasača pridobio obećanjima da će zaoštriti kurs prema – imigrantima. Donedavno najmoćnija žena sveta, nemačka kancelarka Angela Merkel, uzdrmana je pak posle širokogrudosti koju je pokazala prema – imigrantima. Na vlast u Italiji došle su snage koje praktično otvaraju “front” protiv – imigranata. Bregzit je izglasan uz pomoć širenja zazora prema – imigrantima. Redžep Tajip Erdogan reizabran je, kako tvrde “zli jezici”, delimično i zato što je masovno davao državljanstvo sirijskim izbeglicama koje su ga stoga podržale. Antiimigrantski pristup karakteriše i vlasti u Mađarskoj, Poljskoj, Slovačkoj, Austriji...

Sve to uzdrmalo je Evropsku uniju, gde nesuglasice u pristupu imigracijama pojačavaju škripu u radu njenih mehanizama. Probleme joj uvećava i Tramp prekorima upućenim Merkelovoj kao začetniku politike “otvorenih vrata”.

Ujedno se procenjuje da će se i kongresni izbori na jesen SAD i izbori za Evropski parlament sledećeg proleća u velikoj meri zavrteti oko mera za obuzdavanje nelegalne imigracije. Zbog toga je Tramp malo ublažio zastranjivanja (kakvo je bilo odvajanje dece od roditelja nelegalnih imigranata, što je zgranulo i lokalnu i globalnu javnost, elementarne saosećajnosti) koja bi naškodila njegovim kandidatima. Francuski predsednik Emanuel Makron takođe je pokazao sklonost prilagođavanju, ali da bi, zajedno s Merkelovom i drugim eurofiličarima, obuzdao rast evrofobičnog i antiimigrantskog populizma koji računa na podršku trampizma, kao i putinizma...

Kao vrhunski paradoks deluje činjenica da su migracije, kojima je odvajkada oblikovan svet, postale problem i da je taj problem danas najzaoštreniji u Evropi, koja je svojim emigriranjima i stvorila “novi svet”, i u Americi, koju su utemeljili imigranti, a u velesilu nadgradili njihovi potomci. Bumerang efekat?

U svakom slučaju, razrađeni sistemi sve češće klecaju pod naletom nezvanih gostiju koji u njima traže bolji život. Deluje kao nova vrsta začaranog kruga. Bežeći iz režima koji im ugrožavaju egzistenciju, mase se slivaju u države blagostanja (čijim su spoljnim direktnim i indirektnim svojevremenim intervencijama potkopavane njihove domovine), a gde ih doživljavaju kao podrivače tamošnje egzistencije, pa bi da ih vrate tamo odakle su došli...

Na najvećim iskušenjima je, bar s našeg evrocentričnog stanovišta, kontinent na kojem smo. Uvažena specijalistkinja i bivša šefica španske diplomatije Ana Palasio upozorava da je “migrantsko pitanje Damoklov mač nad EU” koji preti da “uništi evropski projekat”, već razapet “između države i zajednice, bezbednosti i otvorenosti, nacionalnog i evropskog identiteta, društvenih vrednosti i ekonomskih i strateških interesa”. Slično sugeriše i italijanski predsednik Evropskog parlamenta Antonio Tajani, prema čijem mišljenju bi EU mogla da pretrpi “fatalni udarac” ako lideri ne uspeju da regulišu imigraciju i zahteve za azilom. Pa poziva šefove država i vlada da se “otarase nacionalnih egoizama i deluju zajednički da spreče kraj Unije”.

Zajedništvo, bar dok je ovaj tekst išao u štampu, nije bilo konkretizovano. Bilo je onako kako je svojevremeno fudbalski strateg ironizovao jalovu igru kao “veliki promet, a malo vajde”. Čuli su se svakojaki glasovi, ali je izostala jednoglasnost i u probranom sastavu najzainteresovanijih evropskih lidera.

Naslućuje se, u međuvremenu, da postoji saglasnost da se pomnije reguliše priliv migranata, da se stvore kontrolni centri i u EU i izvan nje, prihvate odgovarajuće kvote pridošlica, promeni režim po kojem je teret padao na zemlje na koje se migranti iskrcaju, kao i da se po ugledu na Maršalov plan investira u države Afrike i Azije, iz kojih beda tera mase u rizične odiseje. Pomenuto je i stvaranje prihvatnih kampova na severu Afrike i na zapadnom Balkanu (poimenično Albanija, uz šire asocijacije), ali su takvi planovi, koliko se čulo, naišli na otpor.

Seobe ljudi ka mestima podesnijim za život bilo je uvek i biće – precizira francuski politikolog Sami Nair. A pride – iz zemalja s manjkom posla i viškom stanovnika u zemlje s manjkom radne snage i viškom blagostanja, za kakve važe SAD i članice EU.

Srbija će i u tom pogledu morati da prilagođava spoljnu politiku. Da svoje težnje ka učlanjenju u EU uskladi s potrebom te zajednice da zaustavi ilegalne migrante koji često preko našeg tla nezvano hrle ka njoj. U tom smislu bilo bi potrebno i da ublažimo odliv mozgova, koje EU mami, a koji su ovde neophodni da izvršimo zadatke koje nam ona zadaje.

Pred iskušenjima ove vrste biće i ceo svet. Rekao bih, kao i pre tri godine na ovom mestu, da će pečat ovom veku dati ne samo nadmetanje velikih sila već i talas migranata čiji nalet ne mogu efikasno da obuzdaju ni oni od kojih beže ni oni kojima teže...

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve

    Tri izgubljena ljudska života tragičan su epilog katastrofalnog požara u Novom Pazaru. Pred očima nemoćnih komšija, brojnih građana i samih vatrogasaca, na terasi na trećem spratu nesrećnim ženama je očajnički trebala pomoć. Iako su svi isto tako očajnički želeli da pomognu – nisu mogli. Nisu mogli jer nisu imali čime.

  • Nadežda Gaće: ID SRBIJE Nadežda Gaće: ID SRBIJE

    Srbija ima nesvakidašnji problem; živi sa zabunama oko definicije svoje teritorije.

  • Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra

    Samo naizgled deluje paradoksalno da u zemlji kakva je Srbija ima toliko zagovornika širenja javne svojine, mada nas stalno sustižu vesti kako se bezočno ne samo zloupotrebljavaju nego i bukvalno kradu, pa i uništavaju mnoga javna dobra “pod zaštitom države”.

  • Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo

    Posle makedonskog referenduma i glasanja o ustavnim promenama u Skupštini, ruska reakcija je bila da je sve to nelegitimno.

  • Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti

    Pre neki dan, u našoj štampi su se “srele” dve informacije o poslovanju Gaspromovog NIS-a u Srbiji i o veličini rudne rente koja se sliva u naše državne budžete, koje “povezuje” ne ono što je u njima rečeno već ono što tim vestima nedostaje (ili ostaje nejasno).

  • Jelka Jovanović: Atentat pod zaštitom Jelka Jovanović: Atentat pod zaštitom

    Kosovska policija udvostručila je nagradu za informacije koje mogu doprineti rasvetljavanju ubistva predsednika Građanske inicijative SDP Olivera Ivanovića, i ta je svota sada 20.000 evra, potvrdio je portalu Košev zamenik generalnog direktora Policije Kosova Dejan Janković u emisiji Slobodno srpski.

  • Dimitrije Boarov: Šta nas čeka Dimitrije Boarov: Šta nas čeka

    Ovih dana naglo je zahladilo i u Srbiji, što samo po sebi ne mora biti loše, ukoliko ovaj neprijatni meteorološki talas bar malo ohladi i preterana ekonomska očekivanja koja šire naši zvaničnici, a koja su sintetizovana u političkoj poruci da dolazi “zlatno doba” za građane i penzionere.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side