17.03.2019 Beograd

Momčilo Pantelić: Neravnopravni Vašington

Momčilo Pantelić: Neravnopravni Vašington
Sve zavisi od stava Vašingtona, razleže se širom neuralgičnih delova planete. Po Balkanu, proširenom Bliskom istoku, Latinskoj Americi, Africi…

Građani Vašingtona pak uveravaju da od njih baš ništa ne zavisi. Uskraćeno im je pravo, argumentuju, da odlučuju i o sopstvenoj političkoj sudbini, a kamoli o svetskoj.

Nema većeg paradoksa od takvog, dvojnog statusa američkog glavnog grada. On je još uvek simbol globalne dominacije, ali i lokalni autsajder.

Moglo bi se čak reći da je politička nemoć Vašingtona unutar Amerike veća nego njena premoć na međunarodnoj sceni. Njegovi su stanovnici, njih oko 700.000, kao niko u demokratskom ustrojstvu lišeni mogućnosti, i to poodavno, da izaberu svog punopravnog predstavnika u Kongresu (parlamentu) i tako legalno učestvuju u izglasavanju zakona, određivanju pravila o funkcionisanju države i društva.

Ispada da je sila koja je počesto osporavala, pa i ograničavala tuđe suverenitete isti recept prvo primenila unutar sebe. I to prema sopstvenoj prestonici.

Ovih dana se najzad prestoničarima pomolio zračak nade da njihova borba za ravnopravnost unutar SAD nije bez izgleda na uspeh. Predstavnički dom Kongresa izjasnio se u prilog proglašenju grada Vašingtona za novu 51. saveznu državu SAD, čime bi se grad svrstao među entitete koji jedino po Ustavu mogu da budu punopravno zastupljeni u zakonodavnom telu.

To je istorijski iskorak – uskliknuli su istrajni pobornici državotvornosti Vašingtona. I verovatno otvorili mnoge flaše crvenog i belog vina, koje se sa etiketom “The 51” odnedavno prodaju u znak podrške inicijativi za unapređenje prestonice u novu državu.

Povodi za slavlje su razumljivi jer je prvi put potporu državotvornosti grada dao jedan važan zvanični organ, ali nije bilo razloga za trijumfalizam. Vođe Senata, koji drže republikanci predsednika Donalda Trampa, već su rekli da celu stvar vide samo kao ujdurmu opozicionih demokrata, većinskih u Predstavničkom domu, pa da će onemogućiti stupanje na snagu takvog zakona, u kojem su predviđene i druge sistemske reforme.

Republikanci su istrajno protiv pretvaranja prestonice u državu zato što u njoj ubedljivo pobeđuju demokrate sa oko 90 odsto podrške birača u izjašnjavanju za predsedničke kandidate. Stoga Tramp, kao i Džordž Buš mlađi, oseća potrebu da što više obitava izvan Vašingtona. Probao je da predsednikovanje premesti u njegovu njujoršku palatu, a sada forsira izlete do imanja na Floridi.

Na neobavezujućim referendumima, pored Vašingtonaca, za državnost unutar SAD ubedljivo su se izjasnili i Portorikanci. Računa se da bi u oba slučaja tako ojačale demokrate, koje i ne kriju da podržavaju takva htenja.

Uspeju li, bio bi to premijerni poduhvat – da se novi, relativni suvereniteti stvaraju ne secesijom već prisajedinjenjem federaciji i da se centralna vlast osvaja povećanjem broja “perifernih” entiteta. Odavno, još od priključenja 1959. Aljaske i Havaja, SAD nisu bile pred izazovom da u svoj sastav uključe neku teritoriju za punopravnu članicu.

Doduše, povremeno je izgledalo da će dobiti prinove. Kao kad su vojno intervenisale u Avganistanu, Iraku i u SRJ povodom Kosova, koje se na tog sponzora svoje secesije više oslanja nego, na primer, Kalifornija sa Los Anđelesom, San Franciskom, Silicijumskom dolinom (pa i tekućim teniskim Indijan Velsom) na smernice Bele kuće.

Prilično je izvesno da je i pored podrške Predstavničkog doma ostvarivanju savezne državnosti grad Vašington udaljeniji od ostvarivanja tog cilja nego Priština od svog uz pomoć SAD. U prilog tome govori “egzotičan” podatak da je grad Vašington, prema dostupnoj evidenciji, i dalje u članstvu, kao i pokreti Ujgura u kineskoj severozapadnoj provinciji ili Tatara na Krimu, nevladine međunarodne Organizacije nepredstavljenih nacija i naroda sa sedištem u Briselu, u kojoj je bilo i Kosovo, sve dok se marta 2008. nije proglasilo nezavisnim od Srbije.

“Slučaj” Vašingtona je ipak bez presedana. Obično se, kao što svakodnevno vidimo, dižu bune protiv centralnih vlasti, dok on predstavlja pobunu stanovnika prestonice, sa zahtevom da se u pravima izjednače sa onima koji su izvan nje. Da im se ne oduzima pravo izglasavanja sopstvenih predstavnika, koje je kako-tako garantovano ili bar fingirano, čak i građanima koji su pod protektoratom stranih sila.

Nije u redu, mislim, da Vašington bude dvostruko neravnopravan. Ni s više prava u spoljnim ni s manje prava kao grad u unutrašnjim odnosima.

Bolje bi bilo da je obrnuto, kažete. Svašta od (ne)mogućnog je bolje od onog što je neizbežno. U šta smo se ovde, nažalost, više puta uverili. I s Vašingtonom i bez njega, za koga je britanski novinar svojevremeno rekao da u tom gradu svaki uspeh predstavlja samo trening za neuspeh.

Preterao je, naravno. Osim ako nije načinio lapsus i pobrkao Vašington sa, u tom smislu, vrlo utreniranim Beogradom.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Suverenisti Vladimir Gligorov: Suverenisti

    Šta je ekonomska suverenost? Ovo je donekle pitanje za socijalne demokrate, danas posebno jer gube podršku među radnicima koji se pridružuju populistima, a to će reći nacionalistima. Zašto je to socijaldemokratski problem?

  • Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri? Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri?

    "Velika je laž njihove nauke da se čovek rađa sa tim sklonostima, to uopšte nije tačno. Rođenje deteta se već vrši u utrobi majke. Čim je začeto, ono je rođeno. Ono se već tada vaspitava. Međutim, majke su sad zaposlene u fiminističkim pokretima, pa nemaju vremena kad da vaspitavaju svoju decu", ovim rečima je jedan od učesnika protesta protiv održavanja Prajda u Beogradu, otac Antonije, obrazložio razloge zbog kojih je protiv ove manifestacije i šta je to što on zamera "onim drugima".

  • Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu

    Poslednjih dana došlo je do novog uzbuđenja na svetskom tržištu sirove nafte jer je u proteklu subotu izvršen vrlo efikasan teroristički napad na glavno saudijsko postrojenje za “preradu” nafte za izvoz Abkoik, u vlasništvu čuvene kompanije Saudi Aramko.

  • Dževad Sabljaković: Olupine i ploveći logori Dževad Sabljaković: Olupine i ploveći logori

    Prije 85 godina Tomas Man je pošao u "civilizovanu pustolovinu". Desetodnevno putovanje brodom iz Evrope u Ameriku opisao je u dnevniku kojem je dao naslov "Preko mora s Don Kihotom". Na brodu, koji naziva "udobni Holanđanin", bilo je svega tridesetak putnika. Niko nije bio turist.

  • Vladimir Gligorov: Manje stanovnika, a brži rast Vladimir Gligorov: Manje stanovnika, a brži rast

    Da bi to bilo moguće, potreban je značajan rast produktivnosti. Ovde je potrebno razdvojiti dve stvari. Jedno je rast po stanovniku, koji može da se ubrzava kako se smanjuje stanovništvo. Čak i ako se ukupna proizvodnja zapravo ne povećava. To je druga stvar, rast ukupne proizvodnje uz smanjenje broja stanovnika. To bi zahtevalo da se s manjim brojem stanovnika postigne veća ukupna proizvodna, što će reći da se povećava produktivnost rada.

  • Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji

    Naizgled, Srbija nezadrživo pluta ka Aziji, to jest ka Ruskoj Federaciji i Putinovoj Evroazijskoj uniji. Posle Makronove kočnice za proširenje EU, dok se, navodno, sama Evropa ne reformiše, palo je u Moskvi i potpisivanje trgovinskog sporazuma Srbije sa praznom imitacijom evropske ekonomske zajednice. Srpski rusofili i notorni evroskeptici u Beogradu, podjednako raspoređeni u vlasti i opoziciji, čini se da likuju.

  • Vladimir Gligorov: Dve unije Vladimir Gligorov: Dve unije

    Biti u dve unije istovremeno, Evropskoj i Evroazijskoj, nije moguće. Ne samo zato što je članstvo u Evropskoj uniji političko, a ne samo privredno. Ali i samo sa stanovišta trgovačke politike, nije moguće biti u carinskoj evropskoj i evroazijskoj uniji. Ukoliko to nije očigledno, valja se podsetiti da je osnovni razlog ukrajinskih sukoba, unutar zemlje i sa Rusijom, bio upravo taj što je bilo potrebno birati između te dve unije, pa je predsednik bio za Evroazijsku, a većina naroda za Evropsku.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side