17.03.2019 Beograd

Momčilo Pantelić: Neravnopravni Vašington

Momčilo Pantelić: Neravnopravni Vašington
Sve zavisi od stava Vašingtona, razleže se širom neuralgičnih delova planete. Po Balkanu, proširenom Bliskom istoku, Latinskoj Americi, Africi…

Građani Vašingtona pak uveravaju da od njih baš ništa ne zavisi. Uskraćeno im je pravo, argumentuju, da odlučuju i o sopstvenoj političkoj sudbini, a kamoli o svetskoj.

Nema većeg paradoksa od takvog, dvojnog statusa američkog glavnog grada. On je još uvek simbol globalne dominacije, ali i lokalni autsajder.

Moglo bi se čak reći da je politička nemoć Vašingtona unutar Amerike veća nego njena premoć na međunarodnoj sceni. Njegovi su stanovnici, njih oko 700.000, kao niko u demokratskom ustrojstvu lišeni mogućnosti, i to poodavno, da izaberu svog punopravnog predstavnika u Kongresu (parlamentu) i tako legalno učestvuju u izglasavanju zakona, određivanju pravila o funkcionisanju države i društva.

Ispada da je sila koja je počesto osporavala, pa i ograničavala tuđe suverenitete isti recept prvo primenila unutar sebe. I to prema sopstvenoj prestonici.

Ovih dana se najzad prestoničarima pomolio zračak nade da njihova borba za ravnopravnost unutar SAD nije bez izgleda na uspeh. Predstavnički dom Kongresa izjasnio se u prilog proglašenju grada Vašingtona za novu 51. saveznu državu SAD, čime bi se grad svrstao među entitete koji jedino po Ustavu mogu da budu punopravno zastupljeni u zakonodavnom telu.

To je istorijski iskorak – uskliknuli su istrajni pobornici državotvornosti Vašingtona. I verovatno otvorili mnoge flaše crvenog i belog vina, koje se sa etiketom “The 51” odnedavno prodaju u znak podrške inicijativi za unapređenje prestonice u novu državu.

Povodi za slavlje su razumljivi jer je prvi put potporu državotvornosti grada dao jedan važan zvanični organ, ali nije bilo razloga za trijumfalizam. Vođe Senata, koji drže republikanci predsednika Donalda Trampa, već su rekli da celu stvar vide samo kao ujdurmu opozicionih demokrata, većinskih u Predstavničkom domu, pa da će onemogućiti stupanje na snagu takvog zakona, u kojem su predviđene i druge sistemske reforme.

Republikanci su istrajno protiv pretvaranja prestonice u državu zato što u njoj ubedljivo pobeđuju demokrate sa oko 90 odsto podrške birača u izjašnjavanju za predsedničke kandidate. Stoga Tramp, kao i Džordž Buš mlađi, oseća potrebu da što više obitava izvan Vašingtona. Probao je da predsednikovanje premesti u njegovu njujoršku palatu, a sada forsira izlete do imanja na Floridi.

Na neobavezujućim referendumima, pored Vašingtonaca, za državnost unutar SAD ubedljivo su se izjasnili i Portorikanci. Računa se da bi u oba slučaja tako ojačale demokrate, koje i ne kriju da podržavaju takva htenja.

Uspeju li, bio bi to premijerni poduhvat – da se novi, relativni suvereniteti stvaraju ne secesijom već prisajedinjenjem federaciji i da se centralna vlast osvaja povećanjem broja “perifernih” entiteta. Odavno, još od priključenja 1959. Aljaske i Havaja, SAD nisu bile pred izazovom da u svoj sastav uključe neku teritoriju za punopravnu članicu.

Doduše, povremeno je izgledalo da će dobiti prinove. Kao kad su vojno intervenisale u Avganistanu, Iraku i u SRJ povodom Kosova, koje se na tog sponzora svoje secesije više oslanja nego, na primer, Kalifornija sa Los Anđelesom, San Franciskom, Silicijumskom dolinom (pa i tekućim teniskim Indijan Velsom) na smernice Bele kuće.

Prilično je izvesno da je i pored podrške Predstavničkog doma ostvarivanju savezne državnosti grad Vašington udaljeniji od ostvarivanja tog cilja nego Priština od svog uz pomoć SAD. U prilog tome govori “egzotičan” podatak da je grad Vašington, prema dostupnoj evidenciji, i dalje u članstvu, kao i pokreti Ujgura u kineskoj severozapadnoj provinciji ili Tatara na Krimu, nevladine međunarodne Organizacije nepredstavljenih nacija i naroda sa sedištem u Briselu, u kojoj je bilo i Kosovo, sve dok se marta 2008. nije proglasilo nezavisnim od Srbije.

“Slučaj” Vašingtona je ipak bez presedana. Obično se, kao što svakodnevno vidimo, dižu bune protiv centralnih vlasti, dok on predstavlja pobunu stanovnika prestonice, sa zahtevom da se u pravima izjednače sa onima koji su izvan nje. Da im se ne oduzima pravo izglasavanja sopstvenih predstavnika, koje je kako-tako garantovano ili bar fingirano, čak i građanima koji su pod protektoratom stranih sila.

Nije u redu, mislim, da Vašington bude dvostruko neravnopravan. Ni s više prava u spoljnim ni s manje prava kao grad u unutrašnjim odnosima.

Bolje bi bilo da je obrnuto, kažete. Svašta od (ne)mogućnog je bolje od onog što je neizbežno. U šta smo se ovde, nažalost, više puta uverili. I s Vašingtonom i bez njega, za koga je britanski novinar svojevremeno rekao da u tom gradu svaki uspeh predstavlja samo trening za neuspeh.

Preterao je, naravno. Osim ako nije načinio lapsus i pobrkao Vašington sa, u tom smislu, vrlo utreniranim Beogradom.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta

    Otkako je posle prvog kvartala ove godine objavljeno da je Srbija u tom kratkom razdoblju povećala bruto domaći proizvod za samo 2,5 odsto, počelo je procenjivanje da li se uopšte 2019. može ostvariti projektovani privredni rast od 3,5 odsto i da li je realno očekivati povećanje te stope u narednim godinama bar do tempa od oko četiri odsto godišnje.

  • Dimitrije Boarov: Strah od recesije Dimitrije Boarov: Strah od recesije

    U proteklih nekoliko dana, sa ekonomske tačke gledišta, pojavile su se dve važnije vesti: ona o odluci Narodne banke Srbije da posle samo mesec dana ponovo snizi svoju referentnu kamatnu stopu (na 2,5 odsto) i ponovna najava predsednika države Aleksandra Vučića da će u naredne četiri godine Srbija pokrenuti novi “investicioni ciklus” sa oko 12 milijardi evra javnih ulaganja (ovoga puta sa okvirnom specifikacijom područja investiranja).

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Vladimir Gligorov: Opozicija Vladimir Gligorov: Opozicija

    U načelu bi trebalo da stranke, bilo da su na vlasti ili u opoziciji, nude programe na osnovu kojih se glasači odlučuju za koga će da glasaju.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side