16.12.2018 Beograd

Momčilo Pantelić: Nesavladana veština

Momčilo Pantelić: Nesavladana veština
Da se francuski predsednik Emanuel Makron samo pridržavao pravila, koje je još pre tri i po veka sročio njegov zemljak Žan-Batist Kolber, ne bi bilo ni ovog teksta niti bi se njihova zemlja ovih dana zatresla više nego ikada u novijoj istoriji. Taj finansijski ministar kralja Luja Četrnaestog lepo je još onda rekao da je oporezivanje veština kojom se “guska očerupa tako da se dobije najviše perja uz najmanje njenog siktanja”.

A pošto današnja vladajuća ekipa tu veštinu nije savladala, Pariz već četiri vikenda nema mira od bučnog “siktanja” mase poreskih obveznika koji smatraju da su preterano “očerupani”, pa da je vreme da se “očupa perje” i sa (ne)odgovornih nadležnih organa. Kao da razrađuju Kolberovu krilatu krilaticu, demonstranti su kliktali da “nismo vrapci da bismo kljucali mrvice, sleduje nam ceo baget”, koga nema jer ga je “izjeo nezasiti državni budžet”...

Ne mogu da se prisetim da li je ikada u nekoj od savremenih “država blagostanja” došlo do tako velikih socijalnih nemira, s tako malim povodom – povećanje akciza na gorivo – kao sada u Francuskoj. Fenomen se proučava širom sveta, pa i u najmirnijim sistemima jer su francuski potresi i njih podsetili da još važi izreka “ispod mire sto đavola vire”.

Iščitao sam sijaset analiza. Nalazi su različiti, ali ne toliko da ne mogu da se izvuku i zajedničke odrednice. Izdvajam ih samo sedam, u skladu s raspoloživim prostorom.

1. Iako izuzetni po opsegu i žestini, francuska tumbanja nisu izuzetak od opšteg stanja. Svugde raste nezadovoljstvo, pre svega zbog prevelike nejednakosti, i samo je pitanje vremena gde će još eksplodirati.

2. Ispostavlja se prisna veza između unutrašnjih i spoljnih napetosti. Što su veće spoljne neizvesnosti, tim su razornije na unutrašnjem planu, i obrnuto. U Siriji i Ukrajini su, na primer, unutrašnje trzavice prerasle u sukobe internacionalnih razmera, uz rastakanje tih zemalja (mestimično slično kao u bivšoj SFRJ).

3. Multilateralnost (višestrano usaglašavanje i odlučivanje) ima sve manju upotrebnu vrednost u internacionalnim odnosima, dok se na nacionalnim scenama širi, ali takođe eksplozivno. Razlike, pa i surevnjivosti između okruga često su izrazitije nego među partijama, čak i u najrazuđenijim višestranačkim ustrojstvima. U Francuskoj su, tako, buntovni “žuti prsluci” hrupili i kao izraz gneva zbog prevelike centralizacije moći u prestonici nauštrb elementarnih potreba po provinciji.

4. Nametljivi oblici neumitne globalizacije sve češće se doživljavaju kao opasnost po nacionalne identitete. Makronu je, uz ostalo, prebačeno da više pažnje posvećuje kontinentalnom nego nacionalnom jedinstvu iako on uverava da je situacija takva da jedno jačanje ne može bez drugog.

5. U ovom trenutku se čini da je, prvi put u novijoj istoriji, Evropa pod najvećim, istovremenim, spoljnim i unutrašnjim pritiscima. Donald Tramp se nije libio da pokaže dozu likovanja zbog francuskih demonstracija, koje su mu se pričinile kao podrška njegovom izlasku iz dogovora o klimatskim promenama iako su one, u suštini, bile usmerene na povećavanje njemu prilično strane socijalne pravde. Teritorijalno širenje Rusije i ekonomsko nadiranje Kine, posebno zabrinjavaju Evropljane, ali umesto da učvršćuju zajedništvo, zapadaju u raslojavanja koja prete opstanku EU.

6. EU je uzdrmana i zbivanjima unutar njene velike petorke. Britanija se grči na putu za iščlanjenje, Angela Merkel je kao barjaktar EU bitno oslabljena, Italijom vlada koalicija raznorodnih evrofoba, Francuska se trese pod naletom pokreta Žutih prsluka i nezvano mu priključenim ekstremistima, a Španiju podriva katalonski separatizam čiji je lider upravo preporučio repriziranje “slovenačkog modela” secesionizma.

7. U francuskom slučaju se potvrdilo da najveća nevolja nastaje kad su obe zavađene strane u nespornom pravu. Neophodne su reforme za koje se zalaže Makron da bi se održala spoljna konkurentnost i partnerstvo (sa štedljivom Nemačkom), ali je neophodno i da se teret prilagođavanja ravnomernije rasporedi, kako traže Žuti prsluci.

Način na koji će se rasplitati francuski čvor uticaće i na mnoge druge nacije. Onespokojava okolnost da je tek primena demonstrantskog nasilja primorala vlast da ustukne, a ohrabruje činjenica da je Makron priznao da su Žuti prsluci umnogome bili u pravu, kao i da je on lično počinio neke greške, pa i da je, izgleda svestan da je bilo kontraproduktivno što se kao “svemogući” izdizao iznad klasičnih institucija, tako da je sad glavnina nezadovoljstava zašiljena prema njemu.

Ovdašnji šef države pokazao je razumevanje za Makrona “jer zna koliko je teško sprovoditi odgovorne reforme s kojima smo se i mi suočavali 4-5 godina”. Verovatno mu se pak nisu svidela priznanja kolege o sopstvenim greškama i o tome da su demonstranti u mnogo čemu bili u pravu.

On, predsednik Srbije, tako nešto ne bi sebi dozvolio ni da pomisli, a kamoli da izrekne. Iako ima više razloga za pomenuta priznanja nego Makron...

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU? Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU?

    Izbori za Evropski parlament biće iduće godine ozbiljan ispit za evropski projekat. Kakva će biti Unija posle izbora pitanje je brojnih konferencija i analiza u Evropi i van nje.

  • Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore” Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore”

    Negde 1988. Milošević je postao apsolutni lider Srbije. Te godine obračunava se i sa autonomijom Vojvodine i najavljuje slično za Kosovo i Crnu Goru, ali i za ostale koji se ne slažu s njim.

  • Dimitrije Boarov: Piketijev manifest Dimitrije Boarov: Piketijev manifest

    Paralelno sa famoznim protestom Žutih prsluka u Francuskoj, koji neki analitičari smatraju protestom sitne buržoazije protiv one krupne (dakle, vidom sukoba na desnici), u Parizu je, sa neke vrste “leve obale” javne scene, lansiran i Manifest za demokratizaciju Evrope, koji je sačinila grupa intelektualaca na čelu sa ovde veoma poznatim ekonomskim istoričarem Tomom Piketijem i manje poznatim Antoanom Vošeom.

  • Vladimir Gligorov: Kosovske carine Vladimir Gligorov: Kosovske carine

    Ako sam dobro razumeo, Kosovo carini uvoz iz Srbije, i Bosne i Hercegovine, po stopi od 100 odsto.

  • Jelka Jovanović: Krvave košulje i milioni Jelka Jovanović: Krvave košulje i milioni

    Pre 22 godine koleginica S. Č. je, izveštavajući sa protesta tadašnje opozicije – slične današnjoj i po idejnoj šarolikosti i po organizacionim ne/sposobnostima – napisala da se na kišoviti i hladni Đurđic okupilo tridesetak hiljada ljudi.

  • Momčilo Pantelić: Poredak a la kart Momčilo Pantelić: Poredak a la kart

    Uspelo je Donaldu Trampu da uzvrpolji i božićni spokoj. Kako u Americi tako i izvan nje. Pa i u nekim krajevima koji se prigodno drže drugačijih kalendara.

  • Nadežda Gaće: Zašto baš uvek dajemo autogolove Nadežda Gaće: Zašto baš uvek dajemo autogolove

    Čini mi se da nam neprijatelji i nisu potrebni jer sami sebi štetimo više. Mnogi naši mediji, političari, intelektualci i “intelektualci” sa malih ekrana utrkuju se u otkrivanju zavera i neprijatelja: “Ameri obučavaju Šiptare za rat protiv Srba”, “Britanski ambasador je najveći zaverenik i direktni eksponent sve-svetske borbe protiv Srbije”, “Impotentna Evropa, koja se raspada, šuruje sa Prištinom protiv nas”, “Između Putina i Tačija postoji tajna veza” , “Susedi se udružuju protiv nas”…

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side