08.07.2018 Beograd

Momčilo Pantelić: Nove mere za Merkelovu

Momčilo Pantelić: Nove mere za Merkelovu
Angeli Merkel ovih dana nije do smeha. Ne bi je nasmejala, naravno, ni ovdašnja šala povodom Mundijala da je “sudbina htela da se sretnemo s Nemcima – na aerodromu”, za povratak eliminisanih kući, umesto u “planiranoj” osmini finala.

Do smeha povodom Mundijala nije bilo ni Aleksandru Vučiću, pogotovo jer je neuspehu naše selekcije prisustvovao njegov sin, u masi u kojoj su snimljeni i pojedini navijači s kriminalnim dosijeima. Mogao je ipak i da oseti specifičnu dozu zadovoljstva jer je dobio još jedan povod za razmenu poruka – doduše u vidu sportskog saučešća – sa omiljenom sagovornicom (takođe vatrenog poklonika fudbala). U takvom, eventualnom, razgovoru teško da bi im se složile emocije: dok bi on nalazio utehu u činjenici da je svetski šampion izbačen iz igre kad i mi autsajderi, ona bi ostala neutešna zbog okolnosti da su njeni trofejni “panceri” ispali već u prvoj rundi, kao i “paceri”...

Nogometni krah, o nama da ne govorimo, u Nemačkoj doživljen je kao dosipanje ulja na vatru. To je zemlja, kako ju je definisao tamošnji visokotiražni Bild, koja stoji na tri stuba “automobili, fudbal i stabilnost”, a ovog leta su svi ovi stubovi “rasklimani”.

Mane u igri, kao i prikrivanje količine izduvnih gasova iz motora, predstavljaju nacionalni problem i pedantni Nemci će greške ispraviti – prognoziraju poznavaoci. “Destabilizacija” Nemačke predstavlja pak i internacionalni izazov, kako sugeriše i istorija.

Takva karakterizacija predstavlja svojevrsni prevrat. Nemačka je dugo važila za simbol unutrašnje stabilnosti i stabilizatora međunarodnih odnosa. Dugo se i opirala ponudama da i zvanično prihvati vodeću ulogu u Evropskoj uniji, da i na političkom polju potvrdi svoju ekonomsku premoć, insistirajući na usklađivanju članica kontinentalne zajednice.

Kad joj je, posle izbijanja svetske ekonomske krize, prebacivano da je njen izvozni prosperitet toliko jedinstven zato što je zasnovan na forsiranju uvoza ostalih članica i da njen sistem štednje sputava njihove potrošačke navike i razvojne potrebe, ona se odlučila da pokaže solidarnost – prema imigrantima. Kancelarka je 2015. proglasila politiku “otvorenih vrata”, koja je naglo privukla više od milion izbeglica i pečalbara u Evropu. Njen potez je na početku hvaljen kao primer saosećajnosti, da bi se ubrzo ispostavilo da je, kao “jednostran”, baš on bio povod za “rasklimavanje” i Nemačke i EU.

Kvote za priliv nezvanih gostiju odbilo je više zemalja, a otpor se ispostavio i unutar Savezne Republike. Na izborima prošle godine Merkelina stranka prošla je lošije nego što je navikla i jedva je skrpila vladajuću koaliciju. To klecanje dodatno je ojačalo evrofobične snage i u Nemačkoj i izvan nje, pogotovo u Italiji, dovodeći ozbiljno u pitanje opstanak Merkelove kao kancelarke, pa i EU kao funkcionalne zajednice.

Najmoćnija žena sveta, za kakvu je s pravom proglašavana Angela Merkel, najednom se našla na vanrednim iskušenjima. Pritešnjena je, takoreći, sa svih strana.

Mada poslovično sklona kompromisima, za očuvanje i vlasti i evropskih vrednosti, prinuđena je na ustupke kakve dosad nije snivala ni u košmarima. Prihvatila je delimično i delikatne inicijative francuskog predsednika Emanuela Makrona o većoj solidarnosti s finansijski pokleklim članicama EU, kao i unutrašnje i spoljne pritiske da se bitno ograniči, i vanrednim svakojakim preventivnim poduhvatima obuzda, priliv imigranata.

Na šta sve to može da izađe – ostaje zagonetka. Ponude za prihvat migranata i dalje su skromne unutar EU, a planovi za njihove kontrolisane centre izvan EU nailaze na još veći otpor “označenih”. Pominju se i zemlje zapadnog Balkana, mada bez zvanično objavljenih potvrda takvih hipoteza, osim u slučaju prozvane Albanije, koja je promptno odgovorila da odbija da bude tampon-zona za trijažu migranata.

Liderski položaj Merkelove, kao i ustrojstvo EU, dodatno uzdrmava Donald Tramp. Već je nekoliko puta oštro kritikovao i jednu i drugu, zahtevajući od Evropljana i da povećaju uloge za NATO, u skladu sa dogovorenih dva odsto BDP-a za odbranu, kako Alijansa ne bi bio tvorevina koja “finansijski izrabljuje Ameriku”.

Tramp je, ujedno, poveo nekoliko trgovinskih “ratova”, pa i sa EU, nagoveštavajući mogućnost “omekšavanja” prema Rusiji, sa čijim liderom Vladimirom Putinom ima zakazan sastanak u Helsinkiju 16. jula. Normalizacija odnosa Vašington – Moskva mogla bi da u prilično unezvereni svet unese malo više spokoja, pod uslovom da ne bude na štetu “trećih”, a EU se pribojava da bi i ona mogla da se nađe na spisku takvih. I Tramp i Putin su se, uostalom, pokazali kao podržavaoci evrofobičnih snaga...

Može li prva dama svetske politike da izdrži sve “mačo pritiske”, a da suštinski ne odustane od politike za očuvanje evropske zajednice i njenih vrednosti? Može da računa, zasad, mahom s Makronom i novim španskim premijerom Pedrom Sančesom u većini slučajeva, a sa još nekim liderima u probranim epizodama.

Uzimaju se praktično nove mere za lidere, njihove domete, pa i za Merkelovu. Ne prevlada li kompromisna struja – s prevagom internacionalizma nad nacionalizmima – kakvu i ona još zastupa, Evropa bi mogla da zapadne u nevolje s nesagledivim posledicama. Nesagledivim – ako se ne baci pogled na istoriju...

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama

    Nakon što je fudbalski klub “Crvena zvezda”, uz pomoć Fudbalskog saveza Srbije i još ko zna koga drugog, dobio priliku da u proteklu subotu, a ne u četvrtak, kada su svi drugi ligaši igrali poslednje takmičarsko kolo, pompezno u Beogradu proslavi zvanično 28. titulu prvaka (nezvanično 29. titulu), došlo je do očekivane “demonstracije navijačke sile”, sa bakljadom i paljenjem autobusa u kojem su likovali fudbaleri našeg šampiona.

  • Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije

    Vulin ima pravo na svoje mišljenje, ali državna politika je nešto drugo. To je rekla Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije, povodom jedne izjave “ministra vojnog”. U ovom kontekstu nevažno je šta je “Aleksandar drugi” rekao – važna je premijerkina “percepcija” – ali, u najkraćem, iz (polu)rečenice Sema Fabricija, šefa evropskog predstavništva u Beogradu, da je “Kosovo ključno za EU”, Vulin je izvukao zaključak da u tom slučaju “Srbija treba da nastavi svojim putem”.

  • Vladimir Gligorov: Tranzicija u Koreji Vladimir Gligorov: Tranzicija u Koreji

    Tramp je Kimu pustio futuristički film o Koreji, Severnoj, ako prihvati mir, odrekne se nuklearnog naoružanja i posveti se, uz pomoć SAD, privrednom razvoju.

  • Dimitrije Boarov: Malinari i oružari Dimitrije Boarov: Malinari i oružari

    Mada nemam preciznu statistiku, mislim da za poslednjih dvadeset godina nije prošla nijedna, a da “malinari” i “oružari” Srbije nisu organizovali javne proteste i štrajkove.

  • Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna

    Ovih dana počela je žetva pšenice, koja je u Srbiji zasejana na (poslednje dve decenije) rekordnih 675.000 hektara. Seljaci očekuju dobar, natprosečan rod, u Vojvodini prosečno oko šest tona po hektaru, a u Šumadiji nešto preko pet tona po hektaru. To bi značilo da će se u narednim sedmicama u Srbiji ovršiti oko 3,3 miliona tona pšenice, što dalje upućuje na zaključak da bi se ove sezone moglo izvesti oko 1,7 miliona tona hlebnog žita.

  • Momčilo Pantelić: Par, raspar Momčilo Pantelić: Par, raspar

    Najzad smo doživeli da svetska vest dana bude događaj koji nas ne zabrinjava i podseća na vremena kad smo rasli uz bajke.

  • Andrej Zarević: Kandidati i zamajavanje Andrej Zarević: Kandidati i zamajavanje

    Parlamentarni izbori u Italiji održani su 4. marta, kada i izbori u Beogradu za gradsku vlast. Izbori u Italiji, za razliku od beogradskih, nisu imali jasnog pobednika. Najveći broj glasova i poslanika dobile su populističke stranke koje nemaju mnogo zajedničkog, pa je s rascepkanim parlamentom bilo teško doći do saglasja kako bi vlada mogla izgledati i ko bi je mogao voditi.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side