Momčilo Pantelić: Obuzdavanje lidera
06.10.2019 Beograd

Momčilo Pantelić: Obuzdavanje lidera

Momčilo Pantelić: Obuzdavanje lidera
Nema sekiracije, mi napredujemo – uveravao je Donald Tramp, takoreći pobratimski, Borisa Džonsona. Rekao mu je to usred godišnjeg samita UN, kao da je hteo da pokaže da dok ceo svet opterećuje more briga, uortačene Amerika i Britanija mogu da se osećaju kao ostrva razbibrige.

Realnost je munjevito poslala demanti. Gotovo istovremeno obojica su zapali u vanredna iskušenja, koja čak prete njihovom ostanku na vlasti.

Protiv Trampa opozicioni demokrati su pokrenuli impičment (parlamentarni proces za opoziv predsednika), a Džonson se našao pod snažnim pritiskom da se odrekne svoje politike, a onda i premijerskog položaja. Ne pamti se kada su poslednji put te dve savezničke sile istovremeno zapale u tako drastična kadrovska iskušenja na najvišem nivou.

U najkraćem: Tramp je prozvan zbog toga što je od ukrajinskog predsednika tražio da se tamo otkriju detalji koji bi dezavuisali potencijalnog mu opozicionog rivala Džozefa Bajdena na predstojećim izborima za Belu kuću, a britanski Vrhovni sud je poništio Džonsonovu suspenziju (zbog natezanja oko Bregzita) parlamenta, koji ga sada pritiska da postigne dogovor sa EU, za čim bi verovatno usledili prevremeni izbori. Oba procesa lišena su izvesnosti ishoda, ali je izvesno da su oni vrlo originalne legalne akcije za obuzdavanje lidera koji se nameću s priličnom dozom samovolje, a, paradoksalno, čak i kao protivnici establišmenta iako su im upravo oni lično na čelu.

Ove originalnosti su za svet, rekao bih, značajnije, možda ne i zanimljivije, od lokalnih prepucavanja na obe strane Atlantika. U vreme kad su se razmahali lideri koji prenebregavaju institucije i računaju da će gotovo kao magijske ličnosti uspeti da pretumbaju sisteme po svojoj volji, uzdrmavanja perjanica takvog pohoda, prevashodno Trampa, a onda i Džonsona kao njegovog metodološkog sledbenika, predstavljaju ohrabrenja za pristalice klasične demokratije i njenog unapređivanja.

Ispostavlja se pritom, i kad izgledaju da su klonule, institucije u razrađenim demokratijama uvek imaju dovoljno snage da prikoče lidersku samoproklamovanu svemoć i prenebregavanje pravila igre. I ujedno ukazale da iz politike “ja, pa ja”, nabudžene omalovažavanjem neistomišljenika i izvitoperavanjem činjenica – što su sve personifikovali Tramp i Džonson – ne može da proizađe ništa bolje od pružanja snažnog otpora.

Obojica su nastojala da se maksimalno politički okoriste polarizacijom društava i u tome uspevali, ali su doživeli da im ustavna podela vlasti žestoko uzvrati. Džonsona su zaustavila sudska i zakonodavna vlast, dok je Trampa na tapet stavio Predstavnički dom Kongresa, uz niz sudskih odluka protiv liderovih projekata.

Ujedno se pokazuje da u demokratiji vladari koji se o nju oglušuju sami sebe podrivaju više nego što to uspeva opoziciji. Šta je trebalo Trampu da napolju traži pomoć za eliminisanje lokalnog izbornog protivnika (koji možda to neće ni uspeti da postane) i šta je Džonsonu trebalo da propoveda Bregzit bez dogovora? Šta, osim uobražavanja da im se i to može, pa makar na štetu i nacionalnog i internacionalnog poretka.

Nisu se ustezali, pritom, ni da neistomišljenike stavljaju praktično na stub srama. Uz etikete “izdajnici”, “prodane duše”, “udvorice globalizaciji i migracijama na račun nacionalnih interesa”. Tramp se nije libio ni da tvituje izjavu jednog sveštenika po kojoj Amerika tone u “građanski rat, od čijih se rana nikad neće oporaviti”. Dodao je da pojedine političke “nepodobnike” treba uhapsiti, što je, sve zajedno, njegove kritičare nagnalo na slutnju da on možda ne bi na miru sišao s vlasti.

Strasti je pokušao da primiri ugledni američki politikolog Farid Zakarija. U emisiji GPS, koju vodi na CNN-u, citirao je kolegu Klintona Rositera, koji je još pre šest decenija poručio: “Nema Amerike bez demokratije, nema demokratije bez politike, nema politike bez stranaka, nema stranaka bez kompromisa i umerenosti.”

Ako je tako, uz primenu obrnutog redosleda, gotovo da nema ničega od pomenutog ni izvan Amerike. Jer, u svetu koji vrednuje samo pobede, sklonosti ka kompromisu i umerenosti mahom se tretiraju kao priznavanje poraza ili bar kao iznuđeno popuštanje.

Na ovim prostorima takođe. Ali iz teturanja Trampa i Džonsona, možemo izvući i poneku pouku.

Jedna od njih mogla bi da bude: uspostavljanje prvenstva zakonodavne i sudske nad izvršnom vlašću, dakle da postoje legalni načini za obuzdavanje samovolje vrhovnika. I druga: jeste da je ovdašnja vlast računala da će Tramp i Džonson biti skloniji nama nego njihovi prethodnici, ali bi trebalo da se uzdržimo naginjanja na njihovu stranu. Pogotovo što su obojica, uz Rusiju i Kinu na druge načine, među urušivačima EU ka kojoj, bar formalno, težimo. A pritom kao da nastavlja da nam se podsmeva drevna jadikovka prema kojoj “da se jadni za zelen bor uhvatimo, i on bi se jadan osušio”…

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Momčilo Pantelić: Sedam veličanstvenih Momčilo Pantelić: Sedam veličanstvenih

    Kad je teško, onda žene. Pandemiji i manje podležu i više je obuzdavaju nego muškarci.

  • Vladimir Gligorov: Tri napomene Vladimir Gligorov: Tri napomene

    Prva je donekle akademska, mada su posledice po privrednu politiku, zapravo, značajne.

  • Dževad Sabljaković: Nestrpljenje će ponovo zamračiti nebo Dževad Sabljaković: Nestrpljenje će ponovo zamračiti nebo

    Smanjuje se Grenland, a nivo morske površine raste. Ima li to neke veze s pojavom koronavirusa i epidemijom Covida-19. Reklo bi se da nema nikakve, ali to je zabluda: sve na ovom svijetu ima neke veze s poremećajem bioravnoteže planete na kojoj živimo.

  • Mijat Lakićević: Ta teška reč izvini Mijat Lakićević: Ta teška reč izvini

    Kako se izvini kaže u Kini? Mora da je neka teška reč, kao u Srbiji, kako je to davno (stihom u naslovu) utvrdio Đorđe Balašević.

  • Dimitrije Boarov: Čekajući helikopter Dimitrije Boarov: Čekajući helikopter

    U vrhu države vlada zabluda da Srbija ima neke nadnaravne sposobnosti i mogućnosti da bude pametnija i moćnija od svih drugih država, posebno u kriznim vremenima. Pa zašto smo onda jedna od najsiromašnijih država u Evropi i zašto toliko sporo popravljamo svoje mesto na svetskoj ekonomskoj lestvici.

  • Dimitrije Boarov: Borelova defanzivna strategija Dimitrije Boarov: Borelova defanzivna strategija

    Pre neki dan visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Žosep Borel izjavio je da svetu i Evropi preti kriza biblijskih razmera zbog koronavirusa jer će zemlje u razvoju izgubiti sve prihode, budući da je došlo do kraha izvoza, cena nafte i sirovina, a turizam je stao, isto kao i doznake ekonomskih emigranata.

  • Nadežda Gaće: Antiteza COVID-19 Nadežda Gaće: Antiteza COVID-19

    Mnogo je nagađanja i pregršt dobrih i loših informacija, masa lažnih ili, da ublažim, neozbiljnih paranaučnih tekstova i mnoštvo snimaka raznih slavoljuba koji govore neverovatne teorije o koroni.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side