03.11.2019 Beograd

Momčilo Pantelić: Pandemija gneva

Momčilo Pantelić: Pandemija gneva
Izgleda naopako, ali je uglavnom opravdano. Masovnim izlivima nezadovoljstva građani zavode vanredna stanja vlastima, u kojima vide vinovnike destabilizacije društava.

Mnogo je različitih povoda za demonstracije širom sveta (od Čilea do Libana, od Španije do Rusije, od Kine do Francuske, od Iraka do Venecuele, od Britanije do Egipta…), ali kao da sve proističu iz istog osećanja – da se vlasti ponašaju neregularno i da ih, stoga, pritiskom sa ulice treba dovesti u red. Pedantni hroničari registruju ih gotovo kao pandemiju gneva. Prema njihovoj računici, u toku je sezona s rekordnim brojem protesta, čija je rasprostranjenost približna legendarnim – seriji socijalnih buntova 1960-ih i strateškim prestrojavanjima koja su srušila Berlinski zid.

Iako se obično govorka da izlivi gneva nemaju snagu da preusmere vladajući kurs, oni su u proteklih deset godina, počev od “arapskog proleća”, u nizu navrata pokazali izvanrednu prevratničku moć. U Libiji su bili predigra za spoljnu intervenciju, likvidaciju lidera i potonji građanski rat, a u Siriji slično, samo bez svrgavanja vođe.

Efikasnost su ispoljili i ovih dana. U Libanu je vlada odustala od mera za stezanje kaiša, a kad ni to nije smirilo proteste, premijer Haad Hariri podneo je ostavku. U Čileu je smenjeno osam ministara. Izborne pobede opozicije sada u Argentini, a prethodno u Ukrajini, Istanbulu i Budimpešti takođe su bile stimulisane jakim uličnim protestima.

Preganjanja i po uličnim mitinzima oko Bregzita proširila su nesloge i na britanski parlament, zbog čega je produžen rok za traženje izlaza iz EU. “Žuti prsluci” su primorali predsednika Emanuela Makrona da više razumevanja pokaže za niže sunarodničke staleže. Rašireno nezadovoljstvo “preterivanjem” u prihvatu imigranata nagnalo je kancelarku Angelu Merkel da se odrekne vođstva u stranci i obeća da se neće kandidovati za još jedan mandat.

Buna u Hongkongu, kao i istrajno zategnuta, blago rečeno, situacija u Sinđijangu, veliki su izazovi autokratskom Pekingu, koji nastoji da uveri kako je njegov model preporučljiv i za druge zemlje. Vladimir Putin rigorozno sputava disidentstvo iako mu vlast ničim nije neposredno ugrožena, što govori da i u relativno malim protestima vidi veliku pretnju njegovoj svemoći. Donald Tramp pak ubrzano polarizuje Ameriku, zbog čega se umnožavaju svakojaki incidenti, a kad mu je zapretio impičment, nije se libio ni da tvitne da bi, ako tim putem bude smenjen, mogao da izbije građanski rat, što je dodatno naelektrisalo i pristalice i protivnike mu.

Ispada, praktično, da svet objedinjava ono što nacije razjedinjava – protesti protiv zastranjivanja vlasti. Kao da liderima veću muku predstavljaju unutrašnji otpori nego spoljna trvenja iako ona sve više liče na situacije iz kojih može da izbije veliki rat. Posebno zabrinjavaju unutrašnje napetosti u svih pet velikih sila, stalnih članica Saveta bezbednosti UN, koje možda baš zbog toga, radi “ventilacije”, na različite načine izvoze globalnu nestabilnost.

Poznavaoci se ipak spore oko domašaja razmahanih pokreta protiv establišmenta i sistema uopšte. Jedni procenjuju da će vlasti umeti da se prilagode u skladu s mnogo puta primenjenom veštinom da se “sve menja da bi ostalo isto”. Drugi slute da će se povećati sklonosti ka “čvrstoj ruci” spremnoj za autokratske poteze mimo “neefikasnih institucija”.

Treće mišljenje najubedljivije je iskazao francuski ekspert Tjeri de Monbrial. Po njegovom mišljenju, protestima se ispostavlja izazov tradicionalnom sistemu ispoljavanja moći odozgo nadole jer je na delu “socijalna revolucija s rastućim zahtevima za participativnom demokratijom”.

Protesti najčešće izbijaju zbog socijalne nejednakosti, korupcije i zagađivanja atmosfere, slažu se analitičari. U sve te tri kategorije Srbija zauzima, prema međunarodnim premeravanjima, izrazito neslavno mesto.

Uprkos takvom “eksplozivnom punjenju”, ovdašnja vlast nije izložena masovnim protestima koji bi je primorali da bitno promeni kurs već nastavlja s bahaćenjem nauštrb činjenica. Pronela se, tako, i dosetka da i to što je Beograd u vrhu tabele najzagađenijih gradova sveta ide u prilog vlastima jer su nadležne službe preporučile građanima da je bolje da ostanu kod kuće nego da izlaze napolje, gde im prete štetni gasovi. Satirički prevedeno – bolje vam je da se skrasite u stanu nego da zdravlje izlažete riziku odlaskom na ulične proteste.

Ali već su počeli vetrovi i kiše koji će razvejati i sprati atmosferske nepodopštine. A popraviti protestnu atmosferu…

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Paradigma Požega Mijat Lakićević: Paradigma Požega

    Kao što se pre tri decenije Srbija nije branila (ni odbranila) u Kninu, tako se ni danas ne brani na Cetinju nego, da izvinete, u Požegi.

  • Vladimir Gligorov: Trideset godina Vladimir Gligorov: Trideset godina

    Pre trideset godina osnovana je Demokratska stranka. Prošlo je dovoljno vremena za valjanu istoriju nastanka i početnog delanja stranke. S moje tačke gledišta, stranka je ispunila zadatak 10 godina kasnije, kada je padao Miloševićev režim. Kada je nastala, vlast je bila u usponu, a opozicija je bila razjedinjena. Tako da je valjalo čekati da se režim i ne mali deo opozicije polako uruše da bi došlo vreme za demokrate.

  • Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora

    Nemam nameru da pišem o političkim odnosima, a ni o crkvenim. Ne ovde, u svakom slučaju. Već o tome kako je ko prošao posle osamostaljivanja Crne Gore. Mislim da nije nerazumno pretpostaviti da bi se Crna Gora razvijala, privredno, otprilike kao i Srbija da su ostali u istoj državi. To, naravno, ne možemo znati jer je to protivčinjenična tvrdnja. Tako da je to više pretpostavka o tome koja su bila očekivanja, ako su bila, crnogorskih glasača kada su se izjašnjavali na referendumu. U svakom slučaju, očekivanja su bila da će proći bolje ako povrate sopstvenu državnost. Da li su?

  • Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti

    Paradoksalno je da strateška dokumenta u oblasti odbrane i bezbednosti ne definišu neposredne izazove, rizike i pretnje po naciju, ali nosilac izrade tih dokumenata ipak je predložio, a Vlada usvojila, primenu koncepta totalne odbrane

  • Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli

    Vidim Čarlsa Simića kao klinca u ulici Majke Jevrosime, kome je svaki čas neko govorio: – Ej, poručio ti Pera da će da te prebije.

  • Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse

    Evo, i čuveni Forum u Davosu počeo je pre neki dan najviše u znaku zahteva da se spreči “klimatska apokalipsa”, a ta svetska briga napokon je počela bolje da se shvata i u Srbiji nakon protekle sedmice – kada su Beograd i još neki naši gradovi bili pod takvom mešavinom magle i smoga, da su se probili među najzagađenije u svetu.

  • Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte

    Otkako se Kina suočila sa epidemijom koju izaziva još nedovoljno proučeni korona virus, zbog čega su “u karantinu” i neki milionski gradovi, a čitav saobraćajni protok kroz ovu ogromnu zemlju samo u desetak dana skoro je prepolovljen, cene sirove nafte na svetskim tržištima konstantno padaju.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side