18.11.2018 Beograd

Momčilo Pantelić: Polarizacija

Momčilo Pantelić: Polarizacija
Ako bar još malo važi krilatica “kako Americi, tako i svetu”, najnovija dešavanja oko Donalda Trampa najavljuju opšte napredovanje opozicije. Ona je njemu ovih dana, gotovo istovremeno, okrnjila autoritet i na lokalnom i na globalnom planu.

 

Oba događaja, američki izbori i komemorativni mirovni skup, svaki na svoj način, potvrdila su da se među osnovne karakteristike našeg doba probila rastuća polarizacija. Negde više unutrašnja negde spoljna, a mahom i jedna i druga.

Na izborima za američki Kongres opozicioni demokrati su osvojili većinu u Predstavničkom domu i tako prekinuli apsolutnu vladavinu republikanaca. Ujedno, šef Bele kuće se na pariskom obeležavanju stogodišnjice okončanja Prvog svetskog rata uverio da njegov politički kurs ne uživa podršku većine zapadnih, najmoćnijih saveznika. Za jednostrano odstupanje od opštih interesa i dogovora kritikovali su ga i francuski predsednik Emanuel Makron (koji mu kao domaćin nije dozvolio ni da “ukrade šou”) i nemačka kancelarka Angela Merkel…

Hroničari se uglavnom slažu da su SAD, pa i niz drugih zemalja, kao i svet u celini, podeljeniji nego ikad u novije vreme. Čak, na primer, nikad posle Prvog svetskog rata nije bio dublji jaz između SAD i Evrope, konstatuje komentatorka Njujorkera i navodi neslaganja oko egzistencijalnih i strateških pitanja, zbog čega Evropljani razmatraju mogućnost stvaranja posebnih oružanih snaga i finansijskih institucija (koje ne bi zavisile od “ćefa” Vašingtona i njegovih preganjanja s Moskvom, naročito oko nuklearnih “nepodopština”).

Paradoks je svoje vrste da su članice najuspešnijeg saveza u modernoj istoriji jedne drugima u opoziciji, ali gotovo da nema aktera koji sam sebi ne protivreči. Rusija i Kina se zaklinju u poštovanje međunarodnog prava, ali ga narušavaju – prva u Ukrajini i Gruziji, druga izgradnjom veštačkih ostrva (aerodroma) na grebenima Južnokineskog mora. Amerika se povlači iz međunarodnih sporazuma, ali se ne odriče, naravno, da kao i dalje jedina globalna supersila (pre)uređuje globalne odnose. Evropa bi da jedinstvom sebe održi u trci s gigantima, ali je razjeda nejedinstvo, čemu u dobroj meri, neposredno ili posredno, doprinose pomenute spoljne sile…

Upražnjeno mesto objedinitelja, posle Trampovog raskolničkog dejstva i najave povlačenja Merkelove, pokušava da zaposedne Makron. Ali Francuska, sa svim njenim nespornim vrednostima, nema dovoljno snage za ostvarenje tako velike ambicije, pogotovo što nijedna od sila nije spremna da je podrži u njenom uzletu ka vrhunskom statusu.

Kao da uprkos najnovijim krnjenjima Trampovog autoriteta napreduje njegov model “Moja zemlja, pre svega”, pa makar nauštrb svih. Poznavaoci upozoravaju da je slična situacija prethodila svetskim ratovima.

Prema američkom istraživaču Filipu Bobitu, kako navodi Atlantik, prošli vek je obeležio samo jedan “dugi rat” – sklepan od Prvog, Drugog i Hladnog rata – koji se “u ime demokratije vodio protiv pruskog totalitarizma, fašizma i sovjetskog totalitarizma”. A da je umesto da ojača nacionalne demokratije, stvorio novo ustrojstvo – “tržišnu državu” čija su tumbanja doprinela rastu Kine i Indije, ali i nazadovanjima, koje autor vidi u Bregzitu, izboru Trampa za predsednika, usponu nacionalizma u Rusiji, razmahu autokratskih sistema…

Mnogi pokušaji da se svet dovede u red kao da su doveli do najneurednije, pa i vrlo eksplozivne situacije – “balkanizacije”, beskrajnog cepkanja bez sklonosti ka međusobnom razumevanju i sporazumevanju. Uz to, svi ti poduhvati ostaju, kao i Balkan, “nedovršeni poslovi”, naročito na hroničnim žarištima od Bliskog do Dalekog istoka.

Već rekordno povezani svet se rastače. Suprotno opštem interesu, jača unilateralizam koji forsira Tramp, dok slabi multilateralizam za čiji se oporavak zalaže Makron.

Srbija je, pritom, opet u procepu. Računa i s Trampom i s Makronom, kao i s Putinom i Si Đinpingom. U takvom našem razapinjanju nazire se opet jedna vrsta “balkanizacije”, cepkanja spoljne politike na četiri već međusobno subjektivno ili objektivno rascepkane strane. Mnoštvo raštrkanih pozicija deluje i kao višestruka opozicija drugima, ali i sebi, pa je u toj zbrci onda lakše da ti “greškom” zapadne nezasluženo sporedno mesto, kao na pariskom obeležavanju kraja Prvog svetskog rata…

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore” Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore”

    Negde 1988. Milošević je postao apsolutni lider Srbije. Te godine obračunava se i sa autonomijom Vojvodine i najavljuje slično za Kosovo i Crnu Goru, ali i za ostale koji se ne slažu s njim.

  • Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU? Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU?

    Izbori za Evropski parlament biće iduće godine ozbiljan ispit za evropski projekat. Kakva će biti Unija posle izbora pitanje je brojnih konferencija i analiza u Evropi i van nje.

  • Momčilo Pantelić: Poredak a la kart Momčilo Pantelić: Poredak a la kart

    Uspelo je Donaldu Trampu da uzvrpolji i božićni spokoj. Kako u Americi tako i izvan nje. Pa i u nekim krajevima koji se prigodno drže drugačijih kalendara.

  • Vladimir Gligorov: Sledeća kriza Vladimir Gligorov: Sledeća kriza

    Američka centralna banka želi da normalizuje monetarnu politiku. Ovo je praktično promena monetarnog režima, i to ne onog koji je uspostavljen posle 2008, kada je njena kamatna stopa, ona koju zaračunava centralna banka, spuštena na nulu.

  • Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena

    Novogodišnji i božićni praznici tek što su prošli, a imali smo dve vesti koje su nas rastužile. Paradoksalno, otišle su dve legende srpske kulture iako jedan od njih nije bio ličnost iz kulture: jedna je Marko Nikolić, a druga Dragoslav Šekularac, verovatno prva sportska pop-kulturna ikona i prvi jugoslovenski sportista čija popularnost beše tolika da je dobio i film o sebi, “Šeki snima, pazi se” Marijana Vajde iz 1962.

  • Draško Đenović: Vratolomej Prvi je otvorio Pandorinu kutiju Draško Đenović: Vratolomej Prvi je otvorio Pandorinu kutiju

    Ukrajina je religijski fenomen. Ima tri pravoslavne crkve i najveću grkokatoličku crkvu na svetu. Čini se da se Čerčilove reči da Balkan proizvodi više istorije nego što može da svari mogu preneti i na Ukrajinu.

  • Momčilo Pantelić: Karambol u Karakasu Momčilo Pantelić: Karambol u Karakasu

    Svi smo mi Karakas, moglo bi se prigodno kazati. Doista, gotovo da nema dela sveta koji u dramama prestonice Venecuele ne prepoznaje bar neki delić sebe.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side