18.11.2018 Beograd

Momčilo Pantelić: Polarizacija

Momčilo Pantelić: Polarizacija
Ako bar još malo važi krilatica “kako Americi, tako i svetu”, najnovija dešavanja oko Donalda Trampa najavljuju opšte napredovanje opozicije. Ona je njemu ovih dana, gotovo istovremeno, okrnjila autoritet i na lokalnom i na globalnom planu.

 

Oba događaja, američki izbori i komemorativni mirovni skup, svaki na svoj način, potvrdila su da se među osnovne karakteristike našeg doba probila rastuća polarizacija. Negde više unutrašnja negde spoljna, a mahom i jedna i druga.

Na izborima za američki Kongres opozicioni demokrati su osvojili većinu u Predstavničkom domu i tako prekinuli apsolutnu vladavinu republikanaca. Ujedno, šef Bele kuće se na pariskom obeležavanju stogodišnjice okončanja Prvog svetskog rata uverio da njegov politički kurs ne uživa podršku većine zapadnih, najmoćnijih saveznika. Za jednostrano odstupanje od opštih interesa i dogovora kritikovali su ga i francuski predsednik Emanuel Makron (koji mu kao domaćin nije dozvolio ni da “ukrade šou”) i nemačka kancelarka Angela Merkel…

Hroničari se uglavnom slažu da su SAD, pa i niz drugih zemalja, kao i svet u celini, podeljeniji nego ikad u novije vreme. Čak, na primer, nikad posle Prvog svetskog rata nije bio dublji jaz između SAD i Evrope, konstatuje komentatorka Njujorkera i navodi neslaganja oko egzistencijalnih i strateških pitanja, zbog čega Evropljani razmatraju mogućnost stvaranja posebnih oružanih snaga i finansijskih institucija (koje ne bi zavisile od “ćefa” Vašingtona i njegovih preganjanja s Moskvom, naročito oko nuklearnih “nepodopština”).

Paradoks je svoje vrste da su članice najuspešnijeg saveza u modernoj istoriji jedne drugima u opoziciji, ali gotovo da nema aktera koji sam sebi ne protivreči. Rusija i Kina se zaklinju u poštovanje međunarodnog prava, ali ga narušavaju – prva u Ukrajini i Gruziji, druga izgradnjom veštačkih ostrva (aerodroma) na grebenima Južnokineskog mora. Amerika se povlači iz međunarodnih sporazuma, ali se ne odriče, naravno, da kao i dalje jedina globalna supersila (pre)uređuje globalne odnose. Evropa bi da jedinstvom sebe održi u trci s gigantima, ali je razjeda nejedinstvo, čemu u dobroj meri, neposredno ili posredno, doprinose pomenute spoljne sile…

Upražnjeno mesto objedinitelja, posle Trampovog raskolničkog dejstva i najave povlačenja Merkelove, pokušava da zaposedne Makron. Ali Francuska, sa svim njenim nespornim vrednostima, nema dovoljno snage za ostvarenje tako velike ambicije, pogotovo što nijedna od sila nije spremna da je podrži u njenom uzletu ka vrhunskom statusu.

Kao da uprkos najnovijim krnjenjima Trampovog autoriteta napreduje njegov model “Moja zemlja, pre svega”, pa makar nauštrb svih. Poznavaoci upozoravaju da je slična situacija prethodila svetskim ratovima.

Prema američkom istraživaču Filipu Bobitu, kako navodi Atlantik, prošli vek je obeležio samo jedan “dugi rat” – sklepan od Prvog, Drugog i Hladnog rata – koji se “u ime demokratije vodio protiv pruskog totalitarizma, fašizma i sovjetskog totalitarizma”. A da je umesto da ojača nacionalne demokratije, stvorio novo ustrojstvo – “tržišnu državu” čija su tumbanja doprinela rastu Kine i Indije, ali i nazadovanjima, koje autor vidi u Bregzitu, izboru Trampa za predsednika, usponu nacionalizma u Rusiji, razmahu autokratskih sistema…

Mnogi pokušaji da se svet dovede u red kao da su doveli do najneurednije, pa i vrlo eksplozivne situacije – “balkanizacije”, beskrajnog cepkanja bez sklonosti ka međusobnom razumevanju i sporazumevanju. Uz to, svi ti poduhvati ostaju, kao i Balkan, “nedovršeni poslovi”, naročito na hroničnim žarištima od Bliskog do Dalekog istoka.

Već rekordno povezani svet se rastače. Suprotno opštem interesu, jača unilateralizam koji forsira Tramp, dok slabi multilateralizam za čiji se oporavak zalaže Makron.

Srbija je, pritom, opet u procepu. Računa i s Trampom i s Makronom, kao i s Putinom i Si Đinpingom. U takvom našem razapinjanju nazire se opet jedna vrsta “balkanizacije”, cepkanja spoljne politike na četiri već međusobno subjektivno ili objektivno rascepkane strane. Mnoštvo raštrkanih pozicija deluje i kao višestruka opozicija drugima, ali i sebi, pa je u toj zbrci onda lakše da ti “greškom” zapadne nezasluženo sporedno mesto, kao na pariskom obeležavanju kraja Prvog svetskog rata…

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nadežda Gaće: ID SRBIJE Nadežda Gaće: ID SRBIJE

    Srbija ima nesvakidašnji problem; živi sa zabunama oko definicije svoje teritorije.

  • Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo

    Posle makedonskog referenduma i glasanja o ustavnim promenama u Skupštini, ruska reakcija je bila da je sve to nelegitimno.

  • Jelka Jovanović: Atentat pod zaštitom Jelka Jovanović: Atentat pod zaštitom

    Kosovska policija udvostručila je nagradu za informacije koje mogu doprineti rasvetljavanju ubistva predsednika Građanske inicijative SDP Olivera Ivanovića, i ta je svota sada 20.000 evra, potvrdio je portalu Košev zamenik generalnog direktora Policije Kosova Dejan Janković u emisiji Slobodno srpski.

  • Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti

    Pre neki dan, u našoj štampi su se “srele” dve informacije o poslovanju Gaspromovog NIS-a u Srbiji i o veličini rudne rente koja se sliva u naše državne budžete, koje “povezuje” ne ono što je u njima rečeno već ono što tim vestima nedostaje (ili ostaje nejasno).

  • Dimitrije Boarov: Priča iz komšiluka Dimitrije Boarov: Priča iz komšiluka

    Pre nekoliko dana Vlada Hrvatske objavila je da će otkupiti 450 miliona kuna dugova petrohemijske fabrike u Kutini (veštačko đubrivo), te da će to biti prvi korak u prodaji ove firme INI i Prvom plinarskom društvu iz Vukovara (čiji je vlasnik Pavao Vujnovac iz Osijeka). Ovaj posao imaće formu dokapitalizacije, za čega će INA i PPG, kao budući većinski vlasnici, izdvojiti po 150 miliona kuna, dok će preostali deo finansijske infuzije Kutini obezbediti JANAF i još neki državni fondovi.

  • Dimitrije Boarov: Oprezan pogled u novu godinu Dimitrije Boarov: Oprezan pogled u novu godinu

    Čudno je to da i porast i pad cena nafte na svetskom tržištu uvek izazivaju zabrinutost. Kad cene rastu, uvoznici moraju da računaju na veće energetske troškove. Kad cene naglo padaju, to obično znači da se očekuje usporavanje svetske privredne konjunkture, pa će većina zemalja uvoznica ono što dobije na sniženju troškova za naftu izgubiti na smanjenju izvoznih prihoda (obično su gubici od recesije i veći).

  • Dimitrije Boarov: Budžet za 2019. Dimitrije Boarov: Budžet za 2019.

    Iako predlog budžeta Srbije za iduću godinu još nije usvojen u Vladi i, dakako, još nije poznat ni poslanicima Narodne skupštine, oni koji imaju informacije o njegovoj pripremi u Ministarstvu finansija, na osnovu sporadičnih vesti o projekcijama plata i investicija za 2019. godinu, već govore o njegovom “razvojnom” usmerenju.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side