18.11.2018 Beograd

Momčilo Pantelić: Polarizacija

Momčilo Pantelić: Polarizacija
Ako bar još malo važi krilatica “kako Americi, tako i svetu”, najnovija dešavanja oko Donalda Trampa najavljuju opšte napredovanje opozicije. Ona je njemu ovih dana, gotovo istovremeno, okrnjila autoritet i na lokalnom i na globalnom planu.

 

Oba događaja, američki izbori i komemorativni mirovni skup, svaki na svoj način, potvrdila su da se među osnovne karakteristike našeg doba probila rastuća polarizacija. Negde više unutrašnja negde spoljna, a mahom i jedna i druga.

Na izborima za američki Kongres opozicioni demokrati su osvojili većinu u Predstavničkom domu i tako prekinuli apsolutnu vladavinu republikanaca. Ujedno, šef Bele kuće se na pariskom obeležavanju stogodišnjice okončanja Prvog svetskog rata uverio da njegov politički kurs ne uživa podršku većine zapadnih, najmoćnijih saveznika. Za jednostrano odstupanje od opštih interesa i dogovora kritikovali su ga i francuski predsednik Emanuel Makron (koji mu kao domaćin nije dozvolio ni da “ukrade šou”) i nemačka kancelarka Angela Merkel…

Hroničari se uglavnom slažu da su SAD, pa i niz drugih zemalja, kao i svet u celini, podeljeniji nego ikad u novije vreme. Čak, na primer, nikad posle Prvog svetskog rata nije bio dublji jaz između SAD i Evrope, konstatuje komentatorka Njujorkera i navodi neslaganja oko egzistencijalnih i strateških pitanja, zbog čega Evropljani razmatraju mogućnost stvaranja posebnih oružanih snaga i finansijskih institucija (koje ne bi zavisile od “ćefa” Vašingtona i njegovih preganjanja s Moskvom, naročito oko nuklearnih “nepodopština”).

Paradoks je svoje vrste da su članice najuspešnijeg saveza u modernoj istoriji jedne drugima u opoziciji, ali gotovo da nema aktera koji sam sebi ne protivreči. Rusija i Kina se zaklinju u poštovanje međunarodnog prava, ali ga narušavaju – prva u Ukrajini i Gruziji, druga izgradnjom veštačkih ostrva (aerodroma) na grebenima Južnokineskog mora. Amerika se povlači iz međunarodnih sporazuma, ali se ne odriče, naravno, da kao i dalje jedina globalna supersila (pre)uređuje globalne odnose. Evropa bi da jedinstvom sebe održi u trci s gigantima, ali je razjeda nejedinstvo, čemu u dobroj meri, neposredno ili posredno, doprinose pomenute spoljne sile…

Upražnjeno mesto objedinitelja, posle Trampovog raskolničkog dejstva i najave povlačenja Merkelove, pokušava da zaposedne Makron. Ali Francuska, sa svim njenim nespornim vrednostima, nema dovoljno snage za ostvarenje tako velike ambicije, pogotovo što nijedna od sila nije spremna da je podrži u njenom uzletu ka vrhunskom statusu.

Kao da uprkos najnovijim krnjenjima Trampovog autoriteta napreduje njegov model “Moja zemlja, pre svega”, pa makar nauštrb svih. Poznavaoci upozoravaju da je slična situacija prethodila svetskim ratovima.

Prema američkom istraživaču Filipu Bobitu, kako navodi Atlantik, prošli vek je obeležio samo jedan “dugi rat” – sklepan od Prvog, Drugog i Hladnog rata – koji se “u ime demokratije vodio protiv pruskog totalitarizma, fašizma i sovjetskog totalitarizma”. A da je umesto da ojača nacionalne demokratije, stvorio novo ustrojstvo – “tržišnu državu” čija su tumbanja doprinela rastu Kine i Indije, ali i nazadovanjima, koje autor vidi u Bregzitu, izboru Trampa za predsednika, usponu nacionalizma u Rusiji, razmahu autokratskih sistema…

Mnogi pokušaji da se svet dovede u red kao da su doveli do najneurednije, pa i vrlo eksplozivne situacije – “balkanizacije”, beskrajnog cepkanja bez sklonosti ka međusobnom razumevanju i sporazumevanju. Uz to, svi ti poduhvati ostaju, kao i Balkan, “nedovršeni poslovi”, naročito na hroničnim žarištima od Bliskog do Dalekog istoka.

Već rekordno povezani svet se rastače. Suprotno opštem interesu, jača unilateralizam koji forsira Tramp, dok slabi multilateralizam za čiji se oporavak zalaže Makron.

Srbija je, pritom, opet u procepu. Računa i s Trampom i s Makronom, kao i s Putinom i Si Đinpingom. U takvom našem razapinjanju nazire se opet jedna vrsta “balkanizacije”, cepkanja spoljne politike na četiri već međusobno subjektivno ili objektivno rascepkane strane. Mnoštvo raštrkanih pozicija deluje i kao višestruka opozicija drugima, ali i sebi, pa je u toj zbrci onda lakše da ti “greškom” zapadne nezasluženo sporedno mesto, kao na pariskom obeležavanju kraja Prvog svetskog rata…

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: O malinama i ruži Mijat Lakićević: O malinama i ruži

    Ruža je, da izvinete, svinjska, ali su zato maline prave. Koje su, da pođem od njih, u Srbiji postale večna tema – čim grane proleće, počne preganjanje. Koju je, međutim, vladajuća partija izgleda rešila da prekine. Pa je oformila radnu grupu koja je nedavno, tj. 20. marta, gde bi nego u Čačku, utvrdila – zamislite šta – proizvođačku cenu maline. Koja iznosi tačno i precizno – 139,3 dinara.

  • Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji

    Počeću od stilizovanih činjenica. U stabilnim konkurentskim parlamentarnim demokratijama više od dva mandata na vlasti je izuzetak, uostalom kao i manje. U tek demokratizovanim zemljama stabilnost bi trebalo da se postigne posle dve nenasilne, dakle izborne, uredne promene na vlasti, svako posle jednog mandata. U evropskim postsocijalističkim parlamentarnim demokratijama uredna smena na vlasti na prevremenim izborima trebalo bi da obezbedi stabilnost demokratskom načinu odlučivanja.

  • Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik

    “Vanredno ugrožavate istraživačko novinarstvo i slobodu izražavanja. Ma kakvi, najzad je dolijao kradljivac državnih tajni.” “Neće biti da je tako, onaj ko je otkrio tuđa nepočinstva ne može biti proganjan.” “Pravdajte ga koliko hoćete, ali veliki remetilac internacionalnih odnosa konačno je dopao u ruke nacionalnih pravdi.”

  • Dimitrije Boarov: Nelegalne šljunkare Dimitrije Boarov: Nelegalne šljunkare

    Nekoliko srpskih novina prenelo je pre neki dan agencijsku vest da je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture zatvorilo “nelegalno mesto za pretovar šljunka i peska kod Apatina”.

  • Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO

    Iskreni, pravi srpski nacionalista, Srbin sa dna kace, što se kaže, on bi se danas svom snagom zalagao za članstvo Srbije u Severnoatlantskoj ugovornoj organizaciji (North Atlantic Treaty Organisation), poznatoj kao NATO.

  • Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati? Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati?

    Na samom početku ovog, “prigodnog” prvomajskog teksta sve koji na pomen radnika i sindikata prezrivo odmahnu rukom zamoliću da se, ako se već bacaju kamenom/ciničnim komentarom, prisete šta su sami učinili da siromaštva, nejednakosti, uniženosti bude manje?

  • Mijat Lakićević: Doba izdaje. Ili: vakat za fakat Mijat Lakićević: Doba izdaje. Ili: vakat za fakat

    Crkve su izdale vernike, sindikati su izdali radnike, partije su izdale birače, države su izdale građane, građani su izdali sami sebe.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side