08.09.2019 Beograd

Momčilo Pantelić: Politika kao nevreme

Momčilo Pantelić: Politika kao nevreme
Baš kad su američki i srpski zvaničnici ocenili da je vreme da opet počne raspetljavanje kosovskog čvora, istovremeno su pretrnuli od – nevremena. Predsednik Donald Tramp je zbog naleta uragana Dorijana, koji je pripretio i njegovom imetku na Floridi, otkazao svoj let u Poljsku na obeležavanje 80. godišnjice početka Drugog svetskog rata.

A grom je udario u avion kojim je šef diplomatije Ivica Dačić putovao na skup u Sloveniji, gde ga je čekao i razgovor sa specijalnim američkim predstavnikom za Zapadni Balkan Metjuom Palmerom.
 

Nadam se da koincidencija klimatskih iskušenja ne najavljuje burne izazove u američko-srpskim odnosima, za koje obe strane sugerišu da ih karakteriše poboljšana klima. Ako ne baš onoliko kao u pohvalnom spotu o doprinosu naučnika srpskog porekla američkom kroćenju svemira, a ono bar bez uragana i gromova.

Mada, nekako u isto vreme stigla je vest da čak i politika saveznika može da liči na nevreme. Reč je o merama EU, za slučaj Bregzita bez dogovora, koje su se podešavale za usvajanje dok se ovaj tekst pripremao za štampu.

Prema tom projektu, ako Ujedinjeno Kraljevstvo odluči da je napusti bez sporazuma, Evropska unija smera da se mobiliše kao da je njene delove pogodilo katastrofalno nevreme. Pa bi iz fonda za takve neprilike, osnovanog posle “potopa” 2002. u centralnoj Evropi, izdvojila sredstva za potporu zemljama koje je najviše oštetio “orkan” Bregzit.

Oko 500 miliona evra dostupno je iz tog fonda članicama svake godine, a ako se u njoj ne istroše, ostatak se prenosi za naredni period u kojem se mogu podmirivati novonastali zahtevi, objašnjava Gardijan. BBC podseća da su za saniranje šteta od zemljotresa i poplava pomoć odatle dobile mnoge članice, uključujući Italiju, Nemačku, Austriju.

Izdvajanje jedne velike sile iz EU možda će izazvati i veće gubitke i terati na zamašnija izdvajanja u fond solidarnosti. Irska je već najavila vanredne izdatke ako dođe do Bregzita bez dogovora jer bi do kraja ove godine moglo da joj se ugasi 35.000, a srednjoročno čak 100.000 radnih mesta. Na vanrednim iskušenjima bile bi, navodi londonski list, i Belgija, Holandija, Nemačka, Danska i Španija, čije se privrede takođe prilično oslanjaju na trgovinu sa Britanijom.

Još bi znatno komplikovanije mogli da prođu ostrvski “separatisti”. Prema tajnom programu britanske vlade “Operaciji žuti čekić” (prema istoimenoj ptici), koji je nedavno procurio do javnosti, napravljen je “predračun” nalik crnom scenariju ako se iz EU istupi bez dogovora.

Došlo bi, uz ostalo, do teškoća u pribavljanju pojedinih namirnica i lekova, navodi se, svakodnevica bi osetno poskupela, spoljna trgovina bi bila otežana, funta bi pala 10, a bruto nacionalni dohodak dva odsto, dok bi se znatno povećala nezaposlenost. U dokumentu, koji citira Miror, za održavanje bezbednosti moglo bi da se proglasi i opsadno stanje…

Nova vlada, predvođena Borisom Džonsonom, uverava da je to bilo planiranje njenih prethodnika i da je sada već zastarelo. Na Britaniji je da nađe izlaz iz krize u koju je sama sebe dovela i opteretila druge. Nije, nažalost, jedina u proizvodnji političkog nevremena.

Niz vlasti se širom sveta izveštio u toj raboti. Slično Britancima – koji u suštini izmanipulisani da će im biti bolje, i to odmah, ako se izuzmu iz multinacionalne unije i preuzmu “nacionalni suverenitet u svoje ruke”, a za unutrašnje nedaće pride optuže domaću “kosmopolitizovanu elitu” – ponaša se sve veći broj lidera.

Tramp je ispropagirao slavodobitni izborni slogan “Amerika na prvom mestu” kao način vladanja. Mi na prvom mestu, bio je, moglo bi se reći, i poriv za Bregzit, pa i za – rusko amputiranje dela Ukrajine, kineske ambicije da svoj model kombinovanja kapitalističkih metoda i partijske diktature ispovrte kao efikasniji od demokratije, indijsko-pakistansko zaoštravanje oko Kašmira, pa i za poteze brazilskog predsednika Žaira Bolsonara da svojim kursom podstakne paljenja Amazonije, navodno u prilog nacionalnom napretku, a izvesno na štetu opstanka “pluća planete”…

Ali, ako svi prihvatimo ideologiju “mi na prvom mestu”, ne vodi li to ka kataklizmičnom epilogu? Najvećem nevremenu od vremena Nojeve barke, ali sada politički konstruisanom.

Politika se kao nevreme širi i ovim prostorima. Doduše, kao i u sređenijim društvima, uz izgovor da treba pljuvati druge zarad pridobijanja naklonosti biračkog tela. Kao da je širenje mržnje prema drugima postalo uslov za pumpanje ljubavi prema sebi.

Izgleda da je baš tako. Ko ne veruje, neka oslušne šta govore srpski i hrvatski vođi. Mi na prvom mestu u regionu, uprkos gresima, razleže se iz njihovih grla. I to ne s vremena na vreme nego iz prošlog u buduće “nevreme”, mnogo veće od udara uragana i groma u avion.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta

    Otkako je posle prvog kvartala ove godine objavljeno da je Srbija u tom kratkom razdoblju povećala bruto domaći proizvod za samo 2,5 odsto, počelo je procenjivanje da li se uopšte 2019. može ostvariti projektovani privredni rast od 3,5 odsto i da li je realno očekivati povećanje te stope u narednim godinama bar do tempa od oko četiri odsto godišnje.

  • Dimitrije Boarov: Strah od recesije Dimitrije Boarov: Strah od recesije

    U proteklih nekoliko dana, sa ekonomske tačke gledišta, pojavile su se dve važnije vesti: ona o odluci Narodne banke Srbije da posle samo mesec dana ponovo snizi svoju referentnu kamatnu stopu (na 2,5 odsto) i ponovna najava predsednika države Aleksandra Vučića da će u naredne četiri godine Srbija pokrenuti novi “investicioni ciklus” sa oko 12 milijardi evra javnih ulaganja (ovoga puta sa okvirnom specifikacijom područja investiranja).

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Vladimir Gligorov: Opozicija Vladimir Gligorov: Opozicija

    U načelu bi trebalo da stranke, bilo da su na vlasti ili u opoziciji, nude programe na osnovu kojih se glasači odlučuju za koga će da glasaju.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side