24.06.2018 Beograd

Momčilo Pantelić: Pomama za fudbalom

Momčilo Pantelić: Pomama za fudbalom
Ko god se zaželeo da ga nešto zabezekne izvan političkih ujdurmi, neka pogleda tabele posle prvog kola Mundijala u Rusiji.

Na njima je Balkan, bar za trenutak, uspešniji od fudbalskih velesila. Srbija je iznad Brazila, Hrvatska iznad Argentine, a Kolarov i Modrić su se našli na listi strelaca u koju nisu uspeli da se upišu superzvezde Nejmar i Mesi.

Ovaj obrnuti raspored snaga treba hitro usnimiti za spomenar jer i dalje upozoravajuće deluje krilatica “svakog čuda za tri dana dosta”. Mundijal, doduše, nagoveštava da će nastaviti da deluje prevratnički i na planu znatno širem od senzacionalne pobede Meksika (gde su slavljeničko poskakivanje, kažu, kao potres zabeležili seizmološki aparati) nad svetskim šampionom Nemačkom.

Najvažnija sporedna stvar na svetu, za kakvu fudbal slovi, već je na tekućem svom “samitu”, prvom u istočnoj Evropi, izazvala rekordnu pozornost publike i u najširoj javnosti na sporedni kolosek gurnula događaje koji nam se nameću kao najvažnije stvari za sudbinu čovečanstva. Očekuje se da će oko tri milijarde ljudi pratiti prenose sa Mundijala, što je gledanost o kojoj mogu samo da sanjaju državnici, čak i oni koji nas svakodnevno opsedaju s malih ekrana.

Poprilično analitičara u fudbalu vidi “opijum za mase”, ali ne poriču da je benigniji od populizama kojima nas vlasti sve češće i uveliko opsenjuju. Svetski kup je, misle, dobrodošla, emocijama nabrekla intervencija protiv iritirajućih političkih gnjavaža. Nešto kao “fudbalegzit” od smorne i bahate svakodnevice.

Šampionat u Rusiji je originalan i po tome što se održava u zemlji pod sankcijama Zapada, koja se ovom feštom trudi da pokaže kako zaslužuje bolji tretman od sadašnjeg koji doživljava kao onomatopeju hladnoratovskog. U tom naporu je na otvaranje spektakla dovela pevača Robija Vilijamsa iz Britanije, odakle je, povodom “trovačke afere Skripalj”, pokrenuto masovno, pa uzajamno proterivanje diplomata.

Mundijal pruža i neobičnu priliku za izvesno uravnoteženje zadovoljstava usred rekordnog uvećavanja socijalnih razlika. Bogati idoli prihvatili su patriotski zov da se bore za oraspoloživanje mahom nezadovoljnih sunarodnika. U sijaset reprezentacija nastupaju igrači čija pojedinačna tržišna (a rekao bih i preterana) vrednost nadmašuje cenu imovine svih prispelih im navijača.

Ujedno se, više nego obično, ispoljavaju – mešavine. Nabrekli nacionalizam traži potvrdu u internacionalnom uspehu i potreba za dobrim timom eliminiše rasne razlike. Istovremeno se ispoljava i drugačiji odnos prema migraciji jer u mnogim selekcijama (kao što je i naša) prevladavaju “pečalbari”.

Pojedinci pritom zapadaju u “sukob interesa”. Nesporna zvezda prvog kola Portugalac Ronaldo dao je čak tri gola Španiji i tako je selekciju zemlje, u čijem Realu zarađuje astronomske sume, primorao da se zadovolji remijem. Njegov het-trik ujedno je doživljen i kao jedna vrsta odmazde za kaznu koju su mu – zbog poreskih izvrdavanja – izrekli španski organi.

Ovdašnja uzbuđenja bila su drugačija. Različitost se zavrtela oko predsednika Srbije.

Obećao je reprezentaciji novčane nagrade, pozamašne za naše prilike, ako postignu uspehe. Istakao je da bi naročito bila važna pobeda protiv Švajcarske (uz mimiku koja je sugerisala da to kaže zato što je u toj selekciji poprilično igrača albanskog porekla). Specifičnu potporu “orlovima” dao je i ruski ambasador Čepurin, ukazujući da je maskota Mundijala – vučić, mali vuk, takoreći imenjak ovdašnjeg lidera, pa da ta koincidencija nagoveštava da će “Srbija proći dalje”.

Živi bili, pa videli. Sarajevo je kao domaćin zimske olimpijade 1984. takođe za maskotu isfabrikovala jednog vučića, zvanog “Vučko”...

Pomama za fudbalom prevazilazi druge sportske euforije i simbolike, podsećaju hroničari. Poodavno je izvor i žučnih polemika i ekstravagantnih tumačenja.

Argentinskom piscu Borhesu činilo se da je fudbal “popularan jer je glupost popularna”, dok je njegov francuski kolega Kami u toj igri “najviše naučio o moralnosti i obavezama”. Globalni autoritet o ovoj temi Urugvajac Eduardo Galeano zamerao je službenim istorijama što su ignorisale fudbal kao “simbol kolektivnog identiteta”, čiji “stil igre otkriva jedinstveni profil svake zajednice i afirmiše njeno pravo na različitost”. Za islandsku pevačicu Bjerk pak nogomet je “festival plodnosti u kojem jedanaest spermatozoida pokušava da uđe u jaje”, pri čemu ona “žali golmana”.

Vremena su se otad promenila. Ne samo da mase pilje u male ekrane već to čine i sudije. Sada se prvi put primenjuje sistem VAR (video ašistant referee), koji arbitrima pruža priliku da na snimcima provere da li su doneli pravu odluku o golu, penalu, isključenju...

Bilo bi dobro kad bi sličan sistem mogao, a ne može, da se primeni i pri ovdašnjim izjašnjavanjima. U izborima za domaćina Mundijala 2026. našli smo se među gubitnicima.

Organizovanje je, odnosom glasova 134:65, povereno triju SAD – Kanada – Meksiko, a ovdašnji glas dat je Maroku. Zašto? Uverljivog odgovora nema, ali opet nismo propustili šansu da propustimo šansu – da se nađemo u društvu koje pobeđuje na međunarodnim nadmetanjima. Ostaje da se nadamo da reprezentacija Srbije neće ponoviti tu našu hroničnu manu i da će iskoristiti i najmanju šansu za ulazak u osminu finala...

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore” Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore”

    Negde 1988. Milošević je postao apsolutni lider Srbije. Te godine obračunava se i sa autonomijom Vojvodine i najavljuje slično za Kosovo i Crnu Goru, ali i za ostale koji se ne slažu s njim.

  • Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU? Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU?

    Izbori za Evropski parlament biće iduće godine ozbiljan ispit za evropski projekat. Kakva će biti Unija posle izbora pitanje je brojnih konferencija i analiza u Evropi i van nje.

  • Momčilo Pantelić: Poredak a la kart Momčilo Pantelić: Poredak a la kart

    Uspelo je Donaldu Trampu da uzvrpolji i božićni spokoj. Kako u Americi tako i izvan nje. Pa i u nekim krajevima koji se prigodno drže drugačijih kalendara.

  • Vladimir Gligorov: Sledeća kriza Vladimir Gligorov: Sledeća kriza

    Američka centralna banka želi da normalizuje monetarnu politiku. Ovo je praktično promena monetarnog režima, i to ne onog koji je uspostavljen posle 2008, kada je njena kamatna stopa, ona koju zaračunava centralna banka, spuštena na nulu.

  • Momčilo Pantelić: Geografija (ni)je sudbina Momčilo Pantelić: Geografija (ni)je sudbina

    Nema sličnosti, reklo bi se, između francuskih Žutih prsluka, Bregzita, uspona Donalda Trampa, rasta Kine, širenja Rusije, međunarodnog rejtinga EU i strateškog lelujanja Srbije.

  • Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena

    Novogodišnji i božićni praznici tek što su prošli, a imali smo dve vesti koje su nas rastužile. Paradoksalno, otišle su dve legende srpske kulture iako jedan od njih nije bio ličnost iz kulture: jedna je Marko Nikolić, a druga Dragoslav Šekularac, verovatno prva sportska pop-kulturna ikona i prvi jugoslovenski sportista čija popularnost beše tolika da je dobio i film o sebi, “Šeki snima, pazi se” Marijana Vajde iz 1962.

  • Draško Đenović: Vratolomej Prvi je otvorio Pandorinu kutiju Draško Đenović: Vratolomej Prvi je otvorio Pandorinu kutiju

    Ukrajina je religijski fenomen. Ima tri pravoslavne crkve i najveću grkokatoličku crkvu na svetu. Čini se da se Čerčilove reči da Balkan proizvodi više istorije nego što može da svari mogu preneti i na Ukrajinu.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side