30.12.2018 Beograd

Momčilo Pantelić: Poredak a la kart

Momčilo Pantelić: Poredak a la kart
Uspelo je Donaldu Trampu da uzvrpolji i božićni spokoj. Kako u Americi tako i izvan nje. Pa i u nekim krajevima koji se prigodno drže drugačijih kalendara.

Za tili čas je raširio toliku nervozu, da je ona zahvatila i njega, pa se odrekao uživanja u ličnoj rezidenciji na Floridi i latio se “dežurstva” u Beloj kući. Na takvo “žrtvovanje” primoralo ga je žestoko uzvraćanje na tri njegova ključna strateška poteza.

Zbog “trgovinskog rata” koji je poveo s Kinom, naglo su posrnule berze i izazvale strepnje od reprize globalne finansijske krize. Nesloga sa zakonodavcima oko njegovog zahteva da se odobri pet milijardi budžetskih dolara za dogradnju antiimigrantskog zida na granici s Meksikom dovela je do privremene blokade administracije. A tviter najavom povlačenja oko 2.200 vojnika iz Sirije i 7.000 iz Avganistana rasrdio je spoljne partnere na tim frontovima i doživeo da mu promptno podnesu ostavke šef Pentagona Džejms Matis i specijalni izaslanik u globalnoj koaliciji protiv terorističke Islamske države Bret Mekgurk.

Ta tri naizgled nepovezana čina čine jedinstvenu tročinku. Zajedničko im je to što su sastavni delovi Trampovog gesla “Amerika pre svega”, pod kojim se često zanemaruje celina komplikovanih zbivanja, odakle sledi bumerang-efekat.

Odluka o povlačenju jedinica iz Sirije je najilustrativnija. Tramp je u pravu kad kaže da bi neko ko “vojnike žive vraća kući bio najpopularniji heroj”, a da je on izložen kritici, ali niko mu i ne zamera što vraća žive vojnike. Prebacuje mu se što je odluku doneo po svom “ćefu”, bez konsultacija sa saveznicima na poprištu i najbližim, resorno nadležnim saradnicima, čime ih je sve doveo u krajnje neugodan položaj.

Ujedno, dao je “božićni poklon” neprijateljima na frontu – Rusiji, Iranu i sirijskom lideru Bašaru el Asadu, od kojih je, svako na svoj način, pozdravio američko povlačenje. A ostavio “na cedilu” ne samo evropske nego i kurdske saborce, koji bi sada mogli da budu izloženi ofanzivi iz Turske, odakle ih gone kao podrivače njene nacionalne bezbednosti.

Kao samozvani demonter postojećeg “po Ameriku nepravednog poretka”, gde ona “plaća više nego što dobija zauzvrat”, Tramp kao da ustoličuje novo ustrojstvo koje bi se moglo nazvati poredak “a la kart”, u kojem od međunarodnog prava, grupnih sporazuma i dobrih običaja za sebe probira ono što mu odgovara po trenutnom ukusu i ceni, a nipodaštava ostalo. I nije u tome usamljen. Slično rade i druge sile, samo na nešto manje upadljiv način, kao Kina, koja je počela da propoveda svoj društveni model po novom “putu svile” i izvan njega ili po višoj ceni, kao Rusija, na primer, koja trpi sankcije zbog amputacije dela Ukrajine.

I male zemlje bi da se “ogrebu”. I odavde se prianja na poredak “a la kart”. Naše vlasti, i mediji koje kontrolišu, uporno zameraju Zapadu, ka kojem zvanično hrlimo, da nam otežava priključivanje iako se odande insistira na poštovanju važećih pravila za učlanjenje u klub. Mi bismo, zapravo, u EU, ali po našem “meniju”, koji članice ne mogu da svare.

Tramp je u pismima Aleksandru Vučiću i Hašimu Tačiju ponudio da ih ugosti u Beloj kući ako postignu “istorijski sporazum”. Obe poruke su podsticajne i prilično opsežne, da bi se poverovalo da ih je pozivar, poslovično opredeljen za kratko tekstovanje, lično ispisao. Takva pretpostavka donekle mu ide u korist jer demantuje tvrdnje da se on ni sa kim ne konsultuje. Sugeriše i da oko njega ima ljudi koji će se založiti da mu dovedu rečene goste, probrane “a la kart”, s valjda većim izgledima na uspeh nego kad se na neutralnom terenu gostio s nuklearnim Kim Džong Unom.

Pojedinim posmatračima za oko je zapala takoreći vremenska koincidencija između slanja tih pisama i objave namere da povuče vojnike iz Sirije. Slute da bi to moglo da znači da je postignut dogovor da Rusiji pripadne Sirija (ne baš toliko kao Krim), a Americi zapadni Balkan. Ma nije valjda...

A gde je tu EU? Prisećam se kako je odavde 1990-ih sročeno da rastakanje SFRJ ne može da reguliše “jalova” Evropa već samo SAD i Rusija. Tražili ste, videli ste.

Sada bismo mi u EU, ali kao da su i Vašington i Moskva zapeli da je razglave. U njihovim strategijama “a la kart” za sebe probiraju iste aktere, evrofobe, evroskeptike.

Ovaj prilično evrofiličan prostor, sa srpskim izuzetkom od opredeljenosti za NATO, poseban im je izazov. Obe sile bi da ga pridobiju za sebe i dodatno mu iskomplikuju ulazak u EU, koja je ionako pod pojačanim dejstvom stvaranja poretka “a la kart”. U kojem sve više članica teži da sebe izuzme od jedinstvenih pravila i ne zalaže se za skoro proširivanje sadašnjeg sastava.

Između sila koje nas hoće za sebe i zajednice kojoj zvanično težimo, a u kojoj trenutno više nema mesta – šta da radimo i čemu da se nadamo? Nema mesta panici. Sve bitno će se rasplesti, mislim, mahom mimo nas. Na nama je da postanemo realniji, sebi i drugima jasniji nego što smo sada. Pa i da se u opštem probiranju “a la kart” najzad, nekim čudom, i nama nešto posreći.Anćor

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO

    Iskreni, pravi srpski nacionalista, Srbin sa dna kace, što se kaže, on bi se danas svom snagom zalagao za članstvo Srbije u Severnoatlantskoj ugovornoj organizaciji (North Atlantic Treaty Organisation), poznatoj kao NATO.

  • Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati? Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati?

    Na samom početku ovog, “prigodnog” prvomajskog teksta sve koji na pomen radnika i sindikata prezrivo odmahnu rukom zamoliću da se, ako se već bacaju kamenom/ciničnim komentarom, prisete šta su sami učinili da siromaštva, nejednakosti, uniženosti bude manje?

  • Dimitrije Boarov: Konfuzija Dimitrije Boarov: Konfuzija

    Bizarna izjava Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, da je njegov plan za Kosovo propao jer ga nije prihvatio narod, te da će Srbiju to odbijanje skupo koštati kroz nekoliko decenija, verovatno je namenjena ne samo domaćoj nego i stranoj javnosti.

  • Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja” Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja”

    Kako to da će u septembru biti 25 godina od prve posjete Ivana Pavla Drugog Hrvatskoj, kada je Papa pozvao kršćane i druge na odlučno suočavanje s prošlošću, na oprost i pomirenje, a da se hrvatski biskupi dosad nisu odvažili izraditi jedan temeljiti i sveobuhvatni dokument na temu “povjesnog pamćenja na očišćen način”

  • Vladimir Gligorov: Brojevi Vladimir Gligorov: Brojevi

    Uzmimo da je na manifestaciji podrške gospodinu Vučiću bilo četiri puta više ljudi nego na opozicionim demonstracijama nekoliko dana ranije. Šta ti brojevi govore?

  • Srđan Bogosavljević: Brojke koje opominju Srđan Bogosavljević: Brojke koje opominju

    Da li je Srbija nestankom Jugoslavije izgubila i sopstveni identitet, pitanje je koje se logično postavlja kada se pogledaju stavovi građana. Uostalom, mi ne samo da smo postali država odlukom crnogorskog referenduma nego smo u kratkom vremenu, za manje od dvadeset godina, promenili četiri imena države, pa ne čudi što se slabo prisećamo datuma i simbola države

  • Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj

    Povodom pompeznog otvaranja poslednje deonice Koridora 10 u Grdeličkoj klisuri i otvaranja radova na deonici Koridora 11 od Čačka do Požege, setio sam se neprilike koju sam pre 10-15 godina doživeo u Kladovu.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side