30.04.2017 Beograd

Momčilo Pantelić: Poredak u pokretu

Momčilo Pantelić: Poredak u pokretu
Ishod prvog kruga predsedničkih izbora u Francuskoj dao je podstrek svima koji se zalažu za temeljite promene političkih ustrojstava. Tamo je izvedena, rekao bih, prva glasačka revolucija u jednoj od vodećih zemalja današnjice, sa uzrocima i posledicama koji premašuju nacionalne granice.

Prevratnički karakter ogleda se pre svega u činjenici da su premijerno iz finalnog dvoboja za Jelisejsku palatu izbačene stranke (republikanci i socijaldemokrati) čiji su predstavnici, na smenu, njome gazdovali poslednjih bezmalo 60 godina. Autsajderi su odjednom postali favoriti, dok su redovni nosioci glavnih uloga skrajnuti među epizodiste, pa i u publiku.

Demokratija kojoj su katastrofičari već predviđali sumrak blesnula je novim sjajem u Francuskoj i pokazala da, osim uvežbanog sistema “sve se menja da bi ostalo isto”, ima snage za zaokret u stilu “sve menjamo da ne bi (na čelu države) ostajali jedni te isti”. U drugi krug predsedničkih izbora ušle su novajlije – evrofilični centrista Emanuel Makron (39) i evrofobična radikalna desničarka Marin le Pen (48), čiji se duel, zakazan za 7. maj, doživljava kao moguć novi značajan zaokret ne samo u nacionalnim nego i u internacionalnim odnosima.

Pobeda Le Penove mogla bi da bude uvod u raspad Evropske unije, a trijumf Makrona, koji ankete listom predviđaju, podstakao bi reformsko učvršćivanje kontinentalne zajednice – gotovo su jednoglasni eksperti. Ulog sa eventualnim Fregzitom veći je nego prilikom Bregzita, dodaju, jer Brisel nekako može bez Londona, ali nikako bez Pariza, u tandemu s Berlinom.

I trasiranje puta ka raspadu EU i njeno jačanje predstavljalo bi bitnu promenu postojećeg stanja, prenapregnutog neizvesnostima. EU je bitan faktor (de)stabilizacije sveta. Bez nje bi stari kontinent – pogotovu njegovi delovi s “nedovršenim poslovima”, u kakve spada prostor bivše SFRJ, postao izloženiji ratovima, a njenim učvršćivanjem bi izgledi za repriziranje tragedija bili znatno manji, gotovo ništavni.

Prodor Makrona i Le Penove u finale francuskih predsedničkih izbora donekle liči na lelujanja u ovdašnjoj spoljnoj politici. On je mezimac EU, u čiju bismo sistemsku integraciju, a ona mezimica Rusije, sile na koju se Srbija oslanja u naporima da spreči svoju teritorijalnu dezintegraciju (međunarodno priznavanje jednostrano proglašene nezavisnosti južne pokrajine).

Pojedine lokalne račundžije sugerišu da bi za Srbiju bilo bolje da kormilo Francuske preuzme Le Penova i da u dokazanoj kooperativnosti s Moskvom preuredi Balkan po našem ukusu. Tako su računali i s novim američkim predsednikom Donaldom Trampom, kad ispade da se on, po ulasku u Belu kuću, od Rusije ne samo distancira nego i zaoštrava odnose.

Nismo, naravno, tu mi bitni. Svet se mahom bavi krupnijim sastojcima.

Povodom francuskih izbora prevladava interesovanje i za raspodelu dobitaka i gubitaka izvan njih. Ruski lider Vladimir Putin i Tramp otvoreno navijaju za Le Penovu, kao razbijača zapadnog savezništva, dok su Brisel, Berlin i mnoge druge evropske prestonice “svim srcem” uz Makrona, pa strateške kladionice rade punom parom. Odavno se nije dogodilo da Vašington i Moskva žele jedno isto, a da se dogodi nešto drugo, što istraživanja javnog mnjenja garantuju prognozom da Makron ubedljivo pobeđuje Le Penovu.

Prema diferenciranjima iz Hladnog rata, moglo bi čak nekome da padne na pamet da je predsedničkim izborima u Francuskoj Evropa zabasala u redove nesvrstanih. Tačnije – u novu vrstu nesvrstavanja, suprotstavljenu rusko-američkom svrstavanju protiv proevropskog kandidata.

Uspon Makrona, na šta god izašao, najava je stvaranja uspešnih antiestablišment pokreta koji mogu da preuzmu vlast od onih koji su je monopolisali. Glasanje u Francuskoj pokazalo je da je građanima dozlogrdilo smenjivanje na čelu države u stilu “sjaši Kurta da uzjaši Murta” i “vrana vrani oči ne vadi”.

Ukupan globalni i lokalni poredak je u pokretu. Naziv Makronove stranke je baš takav “U pokretu”, kako se ovde najčešće s francuskog prevodi “En Marche” (čiji su inicijali E. M. istovetni s liderovim).

Okolnost da su internacionalni procesi i nacionalni lični uspon imenjaci mogla bi da preraste u zarazu. Pa da od Makrona “pelcer” uzmu i drugi autsajderi, koji bi da preteknu favorite u trci ka državnom vrhu.

Ko je i šta je zaista Makron, koliko stvarno može i ko stoji iza njega, priča je koja se još sastavlja. Izvesno je jedino da je ovaj bivši ministar i bankar za samo godinu dana okupio masu podržavalaca, veću od bilo koje dugovečne partije.

Nije mađioničar. Pokazao je umeće da popuni sve širi prostor, koji su neokaljanim za sobom ostavile tradicionalne stranke svojom dvoličnošću, nekažnjivošću, neinventivnošću, partokratijom, prepotentnošću, skandalima i nedovoljnom dozom razumevanja za nevolje građana, koje su mimoišle blagodeti lokalne primene globalizacije.

Taj prostor je otvoren i za druge koji su u pokretu za promene nabolje. Svuda, pa i ovde.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Paradigma Požega Mijat Lakićević: Paradigma Požega

    Kao što se pre tri decenije Srbija nije branila (ni odbranila) u Kninu, tako se ni danas ne brani na Cetinju nego, da izvinete, u Požegi.

  • Vladimir Gligorov: Trideset godina Vladimir Gligorov: Trideset godina

    Pre trideset godina osnovana je Demokratska stranka. Prošlo je dovoljno vremena za valjanu istoriju nastanka i početnog delanja stranke. S moje tačke gledišta, stranka je ispunila zadatak 10 godina kasnije, kada je padao Miloševićev režim. Kada je nastala, vlast je bila u usponu, a opozicija je bila razjedinjena. Tako da je valjalo čekati da se režim i ne mali deo opozicije polako uruše da bi došlo vreme za demokrate.

  • Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora

    Nemam nameru da pišem o političkim odnosima, a ni o crkvenim. Ne ovde, u svakom slučaju. Već o tome kako je ko prošao posle osamostaljivanja Crne Gore. Mislim da nije nerazumno pretpostaviti da bi se Crna Gora razvijala, privredno, otprilike kao i Srbija da su ostali u istoj državi. To, naravno, ne možemo znati jer je to protivčinjenična tvrdnja. Tako da je to više pretpostavka o tome koja su bila očekivanja, ako su bila, crnogorskih glasača kada su se izjašnjavali na referendumu. U svakom slučaju, očekivanja su bila da će proći bolje ako povrate sopstvenu državnost. Da li su?

  • Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti

    Paradoksalno je da strateška dokumenta u oblasti odbrane i bezbednosti ne definišu neposredne izazove, rizike i pretnje po naciju, ali nosilac izrade tih dokumenata ipak je predložio, a Vlada usvojila, primenu koncepta totalne odbrane

  • Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli

    Vidim Čarlsa Simića kao klinca u ulici Majke Jevrosime, kome je svaki čas neko govorio: – Ej, poručio ti Pera da će da te prebije.

  • Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse

    Evo, i čuveni Forum u Davosu počeo je pre neki dan najviše u znaku zahteva da se spreči “klimatska apokalipsa”, a ta svetska briga napokon je počela bolje da se shvata i u Srbiji nakon protekle sedmice – kada su Beograd i još neki naši gradovi bili pod takvom mešavinom magle i smoga, da su se probili među najzagađenije u svetu.

  • Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte

    Otkako se Kina suočila sa epidemijom koju izaziva još nedovoljno proučeni korona virus, zbog čega su “u karantinu” i neki milionski gradovi, a čitav saobraćajni protok kroz ovu ogromnu zemlju samo u desetak dana skoro je prepolovljen, cene sirove nafte na svetskim tržištima konstantno padaju.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side