30.04.2017 Beograd

Momčilo Pantelić: Poredak u pokretu

Momčilo Pantelić: Poredak u pokretu
Ishod prvog kruga predsedničkih izbora u Francuskoj dao je podstrek svima koji se zalažu za temeljite promene političkih ustrojstava. Tamo je izvedena, rekao bih, prva glasačka revolucija u jednoj od vodećih zemalja današnjice, sa uzrocima i posledicama koji premašuju nacionalne granice.

Prevratnički karakter ogleda se pre svega u činjenici da su premijerno iz finalnog dvoboja za Jelisejsku palatu izbačene stranke (republikanci i socijaldemokrati) čiji su predstavnici, na smenu, njome gazdovali poslednjih bezmalo 60 godina. Autsajderi su odjednom postali favoriti, dok su redovni nosioci glavnih uloga skrajnuti među epizodiste, pa i u publiku.

Demokratija kojoj su katastrofičari već predviđali sumrak blesnula je novim sjajem u Francuskoj i pokazala da, osim uvežbanog sistema “sve se menja da bi ostalo isto”, ima snage za zaokret u stilu “sve menjamo da ne bi (na čelu države) ostajali jedni te isti”. U drugi krug predsedničkih izbora ušle su novajlije – evrofilični centrista Emanuel Makron (39) i evrofobična radikalna desničarka Marin le Pen (48), čiji se duel, zakazan za 7. maj, doživljava kao moguć novi značajan zaokret ne samo u nacionalnim nego i u internacionalnim odnosima.

Pobeda Le Penove mogla bi da bude uvod u raspad Evropske unije, a trijumf Makrona, koji ankete listom predviđaju, podstakao bi reformsko učvršćivanje kontinentalne zajednice – gotovo su jednoglasni eksperti. Ulog sa eventualnim Fregzitom veći je nego prilikom Bregzita, dodaju, jer Brisel nekako može bez Londona, ali nikako bez Pariza, u tandemu s Berlinom.

I trasiranje puta ka raspadu EU i njeno jačanje predstavljalo bi bitnu promenu postojećeg stanja, prenapregnutog neizvesnostima. EU je bitan faktor (de)stabilizacije sveta. Bez nje bi stari kontinent – pogotovu njegovi delovi s “nedovršenim poslovima”, u kakve spada prostor bivše SFRJ, postao izloženiji ratovima, a njenim učvršćivanjem bi izgledi za repriziranje tragedija bili znatno manji, gotovo ništavni.

Prodor Makrona i Le Penove u finale francuskih predsedničkih izbora donekle liči na lelujanja u ovdašnjoj spoljnoj politici. On je mezimac EU, u čiju bismo sistemsku integraciju, a ona mezimica Rusije, sile na koju se Srbija oslanja u naporima da spreči svoju teritorijalnu dezintegraciju (međunarodno priznavanje jednostrano proglašene nezavisnosti južne pokrajine).

Pojedine lokalne račundžije sugerišu da bi za Srbiju bilo bolje da kormilo Francuske preuzme Le Penova i da u dokazanoj kooperativnosti s Moskvom preuredi Balkan po našem ukusu. Tako su računali i s novim američkim predsednikom Donaldom Trampom, kad ispade da se on, po ulasku u Belu kuću, od Rusije ne samo distancira nego i zaoštrava odnose.

Nismo, naravno, tu mi bitni. Svet se mahom bavi krupnijim sastojcima.

Povodom francuskih izbora prevladava interesovanje i za raspodelu dobitaka i gubitaka izvan njih. Ruski lider Vladimir Putin i Tramp otvoreno navijaju za Le Penovu, kao razbijača zapadnog savezništva, dok su Brisel, Berlin i mnoge druge evropske prestonice “svim srcem” uz Makrona, pa strateške kladionice rade punom parom. Odavno se nije dogodilo da Vašington i Moskva žele jedno isto, a da se dogodi nešto drugo, što istraživanja javnog mnjenja garantuju prognozom da Makron ubedljivo pobeđuje Le Penovu.

Prema diferenciranjima iz Hladnog rata, moglo bi čak nekome da padne na pamet da je predsedničkim izborima u Francuskoj Evropa zabasala u redove nesvrstanih. Tačnije – u novu vrstu nesvrstavanja, suprotstavljenu rusko-američkom svrstavanju protiv proevropskog kandidata.

Uspon Makrona, na šta god izašao, najava je stvaranja uspešnih antiestablišment pokreta koji mogu da preuzmu vlast od onih koji su je monopolisali. Glasanje u Francuskoj pokazalo je da je građanima dozlogrdilo smenjivanje na čelu države u stilu “sjaši Kurta da uzjaši Murta” i “vrana vrani oči ne vadi”.

Ukupan globalni i lokalni poredak je u pokretu. Naziv Makronove stranke je baš takav “U pokretu”, kako se ovde najčešće s francuskog prevodi “En Marche” (čiji su inicijali E. M. istovetni s liderovim).

Okolnost da su internacionalni procesi i nacionalni lični uspon imenjaci mogla bi da preraste u zarazu. Pa da od Makrona “pelcer” uzmu i drugi autsajderi, koji bi da preteknu favorite u trci ka državnom vrhu.

Ko je i šta je zaista Makron, koliko stvarno može i ko stoji iza njega, priča je koja se još sastavlja. Izvesno je jedino da je ovaj bivši ministar i bankar za samo godinu dana okupio masu podržavalaca, veću od bilo koje dugovečne partije.

Nije mađioničar. Pokazao je umeće da popuni sve širi prostor, koji su neokaljanim za sobom ostavile tradicionalne stranke svojom dvoličnošću, nekažnjivošću, neinventivnošću, partokratijom, prepotentnošću, skandalima i nedovoljnom dozom razumevanja za nevolje građana, koje su mimoišle blagodeti lokalne primene globalizacije.

Taj prostor je otvoren i za druge koji su u pokretu za promene nabolje. Svuda, pa i ovde.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka

    Ako pogledate udarne privredne vesti ono malo preostalih medija koji nisu pod kontrolom vladajuće koalicije, objavljenih u poslednjih desetak dana, videćete da su računi koje građanima Srbije ispostavljaju republička javna preduzeća i velike kompanije u većinskom državnom vlasništvu sve papreniji: Srbijagasu otpisana dugovanja prema državi u ukupnom iznosu od 141 milijardu dinara; prošlogodišnje državne subvencije Kompaniji Fijat Krajsler automobili u Kragujevcu iznosile su 2,75 milijardi dinara; slovenačka avio-firma Adrija ervejz prijavila je beogradskog avio-prevoznika Er Srbija nadležnoj evropskoj komisiji zbog velikog nedozvoljenog subvencioniranja firme u kojoj je većinski vlasnik; Elektroprivreda Srbije (EPS), prema nedavno objavljenom finansijskom izveštaju, prošle godine je zabeležila gubitak od 1,3 milijarde dinara.

  • Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta

    Otkako je posle prvog kvartala ove godine objavljeno da je Srbija u tom kratkom razdoblju povećala bruto domaći proizvod za samo 2,5 odsto, počelo je procenjivanje da li se uopšte 2019. može ostvariti projektovani privredni rast od 3,5 odsto i da li je realno očekivati povećanje te stope u narednim godinama bar do tempa od oko četiri odsto godišnje.

  • Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku? Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku?

    Ovo bi bilo pitanje od milion dolara, i to ne samo za 21. već i za prethodne vekove i istorijske okolnosti, da kultura iole nešto vredi u Srbiji.

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

  • Mijat Lakićević: Makron ili mikron Mijat Lakićević: Makron ili mikron

    Potpuno je razumljivo da neko, kad vidi, tj. čuje Dačića, jednostavno zažmuri i kaže: ma daleko im lepa kuća. Ali nije u tome poenta; to je lako, to Dačić i hoće.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side