07.07.2019 Beograd

Momčilo Pantelić: Rade i spoljni mamci

Momčilo Pantelić: Rade i spoljni mamci
Emanuel Makron se ljutio. Donald Tramp se hvalio. Argentinski šef diplomatije Horhe Faurije se zaplakao. Različiti povodi nagnali su ih na izlive emocija. Ali i isti razlog – sve veća uloga spoljne politike u unutrašnjim izbornim procesima.

Francuski predsednik je nezadovoljan što se oteglo nadvlačenje za izbor novih lidera institucija EU, imajući u vidu da je zbog unutrašnjih prebacivanja da više pažnje posvećuje kontinentalnim nego domaćim integracijama relativno loše prošao na nedavnim izborima za Evropski parlament. Šef Bele kuće je osetio potrebu da se napolju istakne omekšavanjima s Kinom i Severnom Korejom, ne bi li u već početoj kampanji za reizbor uverio sumnjičave sunarodnike da njegova spoljna politika nije kontraproduktivna, kako mu prebacuje opozicija, i da zaslužuje da mu daju glasove. Ministar iz Buenos Ajresa je pak zasuzio od sreće zbog međunarodnog aranžmana sa EU, koji će pomoći posustaloj ekonomiji Argentine, a onda njenom predsedniku Maurisiju Makriju da popravi svoj nezavidni predizborni rejting.

U toku je, reklo bi se, vanredno osporavanje pravila da se nacionalni izbori dobijaju ili gube isključivo potezima u unutrašnjoj politici. U mnogim slučajevima, na ishode redovnog, ishitrenog ili nametnutog glasanja bitnije nego ikad u modernoj istoriji utiču efekti spoljne politike. Rade spoljni mamci.

Širom sveta su, tako, sa olakšanjem primljene vesti o, bar privremenom, jenjavanju američko-kineskog trgovinskog rata, pošto je ocenjeno da bi takvo nadgornjavanje moglo da dovede do globalnog ekonomskog sunovraćivanja. Kao što je, ujedno, kadrovsko truckanje unutar EU izazvalo zabrinutost od šire krize unutar najmirotvornijeg savremenog objedinjavanja demokratija.

Delikatne su tačke dodira spoljne i unutrašnje politike. Podrška sunarodnika Vladimiru Putinu porasla je kad je amputirao deo Ukrajine, ali je opala kad su na svojim leđima osetili težinu prigodno zavedenih međunarodnih sankcija. Kina je sopstvenom reformom prosperirala u globalizaciji, a sada bez nje ne može ni da zamisli unutrašnji razvoj, ovih dana zaljuljan demonstracijama u Hongkongu, koje relativizuju domete ustrojstva “jedna zemlja, dva sistema”, i to usred njenog projekta “jedan pojas, jedan put”, kojim bi da obuhvati ogromna prostranstva Azije, Evrope, pa i Afrike i Južne Amerike.

U sporenju s Moskvom, Pekingom čak i sa evropskim saveznicima, kao i istupanjem iz međunarodnih sporazuma, Tramp je oslabio i autoritet sopstvene zemlje i koheziju unutar nje, toliko da mu to smanjuje izglede za reizbor iako su ekonomski rezultati SAD trenutno vrlo dobri. Okolnost da je opozicija preuzela lokalnu vlast u Istanbulu koincidira s lelujanjima “svemoćnog” Redžepa Tajipa Erdogana u spoljnoj politici, pri čemu je umislio da Turska može da izraste u rang sila koje mogu da se ponašaju “i ovako i onako”.

Mahom se svuda pak naširoko priča o neregularnim spoljnim uticajima (velikih sila) na unutrašnje izbore, dok se zanemaruje okolnost da sopstvena spoljna politika može bitno da utiče na ishod domaćeg strateškog opredeljivanja. Stradanja Iraka, Sirije, Libije, Ukrajine, a na osoben način i raspadi SFRJ i SSSR dobrim delom su posledica zanemarivanja spoljnih razigranosti i preuveličavanja značaja unutrašnjih postrojavanja.

Stvari su dogurale dotle da uticajni analitičari prebacuju opozicionim demokratama u SAD da neopravdano zanemaruju spoljnu politiku, a da im je upravo ona dobra prilika da onemoguće Trampov reizbor. Njegovu spoljnu politiku ne odobrava 57 odsto anketiranih u istraživanju Centra za američki progres, navodi ekspertkinja Dina Smelc u časopisu Forin afers, a komentator Vašington posta Robert Semjuelson podstiče opoziciju da pri izboru svog predsedničkog kandidata treba da malo olabavi oko unutrašnje politike i da vide ko bi bio najspremniji da odgovori na rastuće spoljne izazove, koji će na najveća iskušenja baciti budućeg mandatara.

Među glavnim razlozima za povećanje uticaja spoljne politike na izbore svakako je okolnost da je svet u previranju, da nestaju čvrsti strateški i vrednosni oslonci, dok raste tenzija između neizbežne globalizacije i težnji da se očuva, pa i njoj suprotstavi politika nacionalne izuzetnosti. Ko ne uspe tom prilikom da pronađe realno mesto za sebe u svetu, svet će, u svojoj nesavršenosti, doći k njemu kao poligonu za sopstveno usavršavanje.

Dok trio s početka ovog teksta ima razloge za prigodno izlivanje emocija, Srbija ima još više razloga za ubrzavanje razmišljanja nasuprot premišljanju. Može li se doista voditi politika “pomoz’ bože, na sve četiri strane” (EU, SAD, Rusija i Kina)? Osnova za odgovor mogla bi da se potraži u neobičnoj koincidenciji: da su iz Vašingtona, Londona, Moskve i Pekinga ovamo poslati ambasadori koji dobro poznaju nas i našu spoljnu politiku. Koja u moru svetskih talasanja, u oštroj konkurenciji, ipak opstaje kao jedan od mamaca za krupne ribe.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko

    Zemlja koja je stvorena u Jajcu 29. novembra 1943. imala je, svi smo toga bolno svjesni, mnoge promašaje i ugrađeni rok trajanja, ali je nastala kao plod zajedničke borbe jugoslavenskih naroda, na ispravnoj strani povijesti, sa snovima o pravednom i modernom društvu, što su činjenice na koje moramo biti ponosni, uzimajući najbolje od njenog nasljeđa za budućnost i odbacujući najgore

  • Vladimir Gligorov: Suverenisti Vladimir Gligorov: Suverenisti

    Šta je ekonomska suverenost? Ovo je donekle pitanje za socijalne demokrate, danas posebno jer gube podršku među radnicima koji se pridružuju populistima, a to će reći nacionalistima. Zašto je to socijaldemokratski problem?

  • Dimitrije Boarov: SPS i ne kreči Dimitrije Boarov: SPS i ne kreči

    Pita me jedan prijatelj, stari simpatizer SPS-a, zašto sam ja u novinskim napisima toliko “upro” protiv Dačića i SPS-a.

  • Dragan Markovina: Samo se društva bez budućnosti opsesivno bave prošlošću Dragan Markovina: Samo se društva bez budućnosti opsesivno bave prošlošću

    Ovaj tekst pišem točno na godišnjicu pada Vukovara i utemeljenja Herceg-Bosne. Obje ove stvari rezultirale su apsolutnim civilizacijskim potonućem koje je, ne samo u fizičkom smislu, gotovo u potpunosti uništilo dva predivna grada koji su predstavljali ogledan primjer zajedničkog življenja i nekog jugoslavenskog osjećaja, Vukovara i Mostara

  • Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji

    Naizgled, Srbija nezadrživo pluta ka Aziji, to jest ka Ruskoj Federaciji i Putinovoj Evroazijskoj uniji. Posle Makronove kočnice za proširenje EU, dok se, navodno, sama Evropa ne reformiše, palo je u Moskvi i potpisivanje trgovinskog sporazuma Srbije sa praznom imitacijom evropske ekonomske zajednice. Srpski rusofili i notorni evroskeptici u Beogradu, podjednako raspoređeni u vlasti i opoziciji, čini se da likuju.

  • Mijat Lakićević: Vučićev najbolji neprijatelj Mijat Lakićević: Vučićev najbolji neprijatelj

    Kada bi ga sam pravio, Vučić sebi ne bi mogao da smisli boljeg neprijatelja od Vuka Jeremića. To je za njega prosto idealan protivnik.

  • Dimitrije Boarov: Predizborni ili Singapurski model Dimitrije Boarov: Predizborni ili Singapurski model

    Vidim da se rasprava oko najavljenog povećanja plata u javnom sektoru za osam do 15 odsto u idućoj godini počela “produbljavati” iako je većini običnih posmatrača prilično jasno da je reč o predizbornom poklonu vlasti svojoj biračkoj bazi, pretežno povezanoj sa državnom službom.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side