16.03.2014 Beograd

Momčilo Pantelić: “Rat aršina“

Momčilo Pantelić: “Rat aršina“
Dok se svaki čas ponegde u svetu protestuje zbog pada životnog standarda, u odnosima među državama je standard, na specifičan način, udvostručen.

Tačnije, lideri velikih sila žestoko se, povodom Ukrajine, a sa pozivanjem na prethodne traume kakve su registrovane i pri raspadu bivše Jugoslavije, uzajamno optužuju za primenu “dvostrukih standarda”- pristrasnog, neprincipijelnog pristupa rešavanju globalnih izazova, uz kršenje međunarodnog prava.

Zaoštravanje je poodmaklo pa se čini da zabasavamo u “rat aršina”, kojim se razara strateški merni sistem za razgraničavanje ispravnog i pogrešnog, dozvoljenog i nedozvoljenog, postupanja na internacionalnoj sceni. Posebno zabrinjava okolnost da se takva situacija nadovezuje na istrajnu finansijsku krizu, koja je takođe nastala zbog gubljenja osećaja za odmereno ponašanje, pa rastu zebnje da bi ovaj vek mogao da bude bitno obeležen novim dramatičnim premeravanjima u potrazi za “pravom merom stvari”.

Ukrajinski potres upozorava da bismo još poduže mogli da budemo pod režimom “dvostrukih standarda”. Zapad i Rusija jedni drugima nalaze manu u istom onom što sami sebi ubrajaju u vrline. Prema Kremlju, u Kijevu je izvršen državni udar, uz podršku Zapada, protiv demokratski izabrane vlasti i koji je kao takav nelegalan, pa je stoga zaslužio da mu se istom merom odgovori i da se Krim, sa ruskom većinom i vojnom bazom, izdvoji iz Ukrajine i pripoji Rusiji. Sa stanovišta Vašingtona i Brisela je, pak, Kremlj izveo agresiju na Krim, s ciljem da poluostrvo otcepi od sadašnje matice, vrati ga pod svoje skute i tim i drugim potezima onemogući novu vlast u Kijevu da Ukrajinu uvede u zapadne, demokratske, integracije...

Zašto se dve strane koje su, svaka na svoj način, pobedama ali i porazima prošlog stoleća doprinele oblikovanju današnjeg sveta, sada toliko razlikuju u pristupu istom izazovu? Najjednostavniji odgovor bi mogao da glasi: zato što imaju dvostruke standarde. Pa tako, na primer, Amerika jeste protiv otcepljenja Krima od Ukrajine iako priznaje secesiju Kosova od Srbije, dok je Rusija za otcepljenje Krima, iako se protivi izdvajanju Kosova od Srbije.

U oba slučaja obe strane se pozivaju na dva temeljna, a međusobno često konfrontirajuća, principa međunarodnog poretka: neprikosnovenosti i teritorijalnog integriteta država i prava naroda na samoopredeljenje. Potraga za odgovorom na pitanje šta je od toga presudnije uklapa se u večnu zagonetku ko je, i u prenosnom smislu, stariji – kokoška ili jaje?

Usuđujem se da, u takvim neodređenostima, postavim i pitanje: vredi li uopšte pričati o dvostrukim standardima? Pogotovu što se ni danas ne osporava drevno pravilo da o sudbinama odlučuju – interesi. Koji su uvek bili bar dvostruki, a potom sve češće višestruki, da bi se sada, dodatnim posredstvom društvenih mreža, ispostavili kao ničim omeđeni pluralizam vršljanja, u šta sada spada i nadmetanje između neugodnih informacija i ugodnih dezinformacija.

Mislim, stoga, da su dvostruki standardi uglavnom ocena o drugome. Svako izgleda dosledan samo sebi. Iliti, kako je svojevremeno sarkastično rekao francuski filozof Žan Pol Sartr: “Pakao, to su drugi”...

Koliko se nas tiče Ukrajina i koliko u njoj, ili izvan nje, drugačiji Krim? I kakve veze svi tamošnji događaji mogu da imaju s nama – pitanja su za čijim odgovorima pomno tragamo.

Čak i preterano. Kao da bi odgonetanje tamošnje zagonetke moglo da nam pomogne da rešimo domaće rebuse. Ali, ono što se njima sada događa nama se već zbilo, čak u više navrata, iz čega smo mi svakako, a oni valjda, izvukli pouke.

Da improvizovano, u najkraćem, interpretiram rečeno: u praksi međunarodnih veza u kojima i dalje, iako u izmenjenom odnosu snaga, odlučuju velike sile, teško je govoriti o dvostrukim standardima. Velesile imaju posebne interese koji nisu i ne mogu biti standardizovane u neprestanim akcijama za širenje njihovih interesnih sfera, pošto se pri tom, bar s vremena na vreme, sudaraju s rivalima i sa sopstvenim načelima.

U tim sudarima po pravilu najviše stradaju nedovoljno opredeljeni. Kao Ukrajina, a pre nje i nekoliko krajina na poprištima bivše SFRJ.

Ako bi me danas neko pitao kako će se dovršiti “nedovršeni poslovi na Balkanu” i imaju li ikakve sličnosti sa dramama u Ukrajini, priznao bih da nemam odgovor. Ali, verovatno bih mu preporučio da ovde potraži pouke: da se nigde više ne dogodi ništa slično kao nama, na prostorima bivše SFRJ, poprištu svakojakih unutrašnjih i spoljnih isključivosti, čije su nepriznate sličnosti etiketirane kao “dvostruki standardi”...

autor: Momčilo Pantelić izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO

    Iskreni, pravi srpski nacionalista, Srbin sa dna kace, što se kaže, on bi se danas svom snagom zalagao za članstvo Srbije u Severnoatlantskoj ugovornoj organizaciji (North Atlantic Treaty Organisation), poznatoj kao NATO.

  • Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji

    Počeću od stilizovanih činjenica. U stabilnim konkurentskim parlamentarnim demokratijama više od dva mandata na vlasti je izuzetak, uostalom kao i manje. U tek demokratizovanim zemljama stabilnost bi trebalo da se postigne posle dve nenasilne, dakle izborne, uredne promene na vlasti, svako posle jednog mandata. U evropskim postsocijalističkim parlamentarnim demokratijama uredna smena na vlasti na prevremenim izborima trebalo bi da obezbedi stabilnost demokratskom načinu odlučivanja.

  • Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik

    “Vanredno ugrožavate istraživačko novinarstvo i slobodu izražavanja. Ma kakvi, najzad je dolijao kradljivac državnih tajni.” “Neće biti da je tako, onaj ko je otkrio tuđa nepočinstva ne može biti proganjan.” “Pravdajte ga koliko hoćete, ali veliki remetilac internacionalnih odnosa konačno je dopao u ruke nacionalnih pravdi.”

  • Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati? Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati?

    Na samom početku ovog, “prigodnog” prvomajskog teksta sve koji na pomen radnika i sindikata prezrivo odmahnu rukom zamoliću da se, ako se već bacaju kamenom/ciničnim komentarom, prisete šta su sami učinili da siromaštva, nejednakosti, uniženosti bude manje?

  • Mijat Lakićević: Doba izdaje. Ili: vakat za fakat Mijat Lakićević: Doba izdaje. Ili: vakat za fakat

    Crkve su izdale vernike, sindikati su izdali radnike, partije su izdale birače, države su izdale građane, građani su izdali sami sebe.

  • Dimitrije Boarov: Konfuzija Dimitrije Boarov: Konfuzija

    Bizarna izjava Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, da je njegov plan za Kosovo propao jer ga nije prihvatio narod, te da će Srbiju to odbijanje skupo koštati kroz nekoliko decenija, verovatno je namenjena ne samo domaćoj nego i stranoj javnosti.

  • Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja” Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja”

    Kako to da će u septembru biti 25 godina od prve posjete Ivana Pavla Drugog Hrvatskoj, kada je Papa pozvao kršćane i druge na odlučno suočavanje s prošlošću, na oprost i pomirenje, a da se hrvatski biskupi dosad nisu odvažili izraditi jedan temeljiti i sveobuhvatni dokument na temu “povjesnog pamćenja na očišćen način”

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side