16.03.2014 Beograd

Momčilo Pantelić: “Rat aršina“

Momčilo Pantelić: “Rat aršina“
Dok se svaki čas ponegde u svetu protestuje zbog pada životnog standarda, u odnosima među državama je standard, na specifičan način, udvostručen.

Tačnije, lideri velikih sila žestoko se, povodom Ukrajine, a sa pozivanjem na prethodne traume kakve su registrovane i pri raspadu bivše Jugoslavije, uzajamno optužuju za primenu “dvostrukih standarda”- pristrasnog, neprincipijelnog pristupa rešavanju globalnih izazova, uz kršenje međunarodnog prava.

Zaoštravanje je poodmaklo pa se čini da zabasavamo u “rat aršina”, kojim se razara strateški merni sistem za razgraničavanje ispravnog i pogrešnog, dozvoljenog i nedozvoljenog, postupanja na internacionalnoj sceni. Posebno zabrinjava okolnost da se takva situacija nadovezuje na istrajnu finansijsku krizu, koja je takođe nastala zbog gubljenja osećaja za odmereno ponašanje, pa rastu zebnje da bi ovaj vek mogao da bude bitno obeležen novim dramatičnim premeravanjima u potrazi za “pravom merom stvari”.

Ukrajinski potres upozorava da bismo još poduže mogli da budemo pod režimom “dvostrukih standarda”. Zapad i Rusija jedni drugima nalaze manu u istom onom što sami sebi ubrajaju u vrline. Prema Kremlju, u Kijevu je izvršen državni udar, uz podršku Zapada, protiv demokratski izabrane vlasti i koji je kao takav nelegalan, pa je stoga zaslužio da mu se istom merom odgovori i da se Krim, sa ruskom većinom i vojnom bazom, izdvoji iz Ukrajine i pripoji Rusiji. Sa stanovišta Vašingtona i Brisela je, pak, Kremlj izveo agresiju na Krim, s ciljem da poluostrvo otcepi od sadašnje matice, vrati ga pod svoje skute i tim i drugim potezima onemogući novu vlast u Kijevu da Ukrajinu uvede u zapadne, demokratske, integracije...

Zašto se dve strane koje su, svaka na svoj način, pobedama ali i porazima prošlog stoleća doprinele oblikovanju današnjeg sveta, sada toliko razlikuju u pristupu istom izazovu? Najjednostavniji odgovor bi mogao da glasi: zato što imaju dvostruke standarde. Pa tako, na primer, Amerika jeste protiv otcepljenja Krima od Ukrajine iako priznaje secesiju Kosova od Srbije, dok je Rusija za otcepljenje Krima, iako se protivi izdvajanju Kosova od Srbije.

U oba slučaja obe strane se pozivaju na dva temeljna, a međusobno često konfrontirajuća, principa međunarodnog poretka: neprikosnovenosti i teritorijalnog integriteta država i prava naroda na samoopredeljenje. Potraga za odgovorom na pitanje šta je od toga presudnije uklapa se u večnu zagonetku ko je, i u prenosnom smislu, stariji – kokoška ili jaje?

Usuđujem se da, u takvim neodređenostima, postavim i pitanje: vredi li uopšte pričati o dvostrukim standardima? Pogotovu što se ni danas ne osporava drevno pravilo da o sudbinama odlučuju – interesi. Koji su uvek bili bar dvostruki, a potom sve češće višestruki, da bi se sada, dodatnim posredstvom društvenih mreža, ispostavili kao ničim omeđeni pluralizam vršljanja, u šta sada spada i nadmetanje između neugodnih informacija i ugodnih dezinformacija.

Mislim, stoga, da su dvostruki standardi uglavnom ocena o drugome. Svako izgleda dosledan samo sebi. Iliti, kako je svojevremeno sarkastično rekao francuski filozof Žan Pol Sartr: “Pakao, to su drugi”...

Koliko se nas tiče Ukrajina i koliko u njoj, ili izvan nje, drugačiji Krim? I kakve veze svi tamošnji događaji mogu da imaju s nama – pitanja su za čijim odgovorima pomno tragamo.

Čak i preterano. Kao da bi odgonetanje tamošnje zagonetke moglo da nam pomogne da rešimo domaće rebuse. Ali, ono što se njima sada događa nama se već zbilo, čak u više navrata, iz čega smo mi svakako, a oni valjda, izvukli pouke.

Da improvizovano, u najkraćem, interpretiram rečeno: u praksi međunarodnih veza u kojima i dalje, iako u izmenjenom odnosu snaga, odlučuju velike sile, teško je govoriti o dvostrukim standardima. Velesile imaju posebne interese koji nisu i ne mogu biti standardizovane u neprestanim akcijama za širenje njihovih interesnih sfera, pošto se pri tom, bar s vremena na vreme, sudaraju s rivalima i sa sopstvenim načelima.

U tim sudarima po pravilu najviše stradaju nedovoljno opredeljeni. Kao Ukrajina, a pre nje i nekoliko krajina na poprištima bivše SFRJ.

Ako bi me danas neko pitao kako će se dovršiti “nedovršeni poslovi na Balkanu” i imaju li ikakve sličnosti sa dramama u Ukrajini, priznao bih da nemam odgovor. Ali, verovatno bih mu preporučio da ovde potraži pouke: da se nigde više ne dogodi ništa slično kao nama, na prostorima bivše SFRJ, poprištu svakojakih unutrašnjih i spoljnih isključivosti, čije su nepriznate sličnosti etiketirane kao “dvostruki standardi”...

autor: Momčilo Pantelić izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta

    Otkako je posle prvog kvartala ove godine objavljeno da je Srbija u tom kratkom razdoblju povećala bruto domaći proizvod za samo 2,5 odsto, počelo je procenjivanje da li se uopšte 2019. može ostvariti projektovani privredni rast od 3,5 odsto i da li je realno očekivati povećanje te stope u narednim godinama bar do tempa od oko četiri odsto godišnje.

  • Dimitrije Boarov: Strah od recesije Dimitrije Boarov: Strah od recesije

    U proteklih nekoliko dana, sa ekonomske tačke gledišta, pojavile su se dve važnije vesti: ona o odluci Narodne banke Srbije da posle samo mesec dana ponovo snizi svoju referentnu kamatnu stopu (na 2,5 odsto) i ponovna najava predsednika države Aleksandra Vučića da će u naredne četiri godine Srbija pokrenuti novi “investicioni ciklus” sa oko 12 milijardi evra javnih ulaganja (ovoga puta sa okvirnom specifikacijom područja investiranja).

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Vladimir Gligorov: Opozicija Vladimir Gligorov: Opozicija

    U načelu bi trebalo da stranke, bilo da su na vlasti ili u opoziciji, nude programe na osnovu kojih se glasači odlučuju za koga će da glasaju.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side