16.03.2014 Beograd

Momčilo Pantelić: “Rat aršina“

Momčilo Pantelić: “Rat aršina“
Dok se svaki čas ponegde u svetu protestuje zbog pada životnog standarda, u odnosima među državama je standard, na specifičan način, udvostručen.

Tačnije, lideri velikih sila žestoko se, povodom Ukrajine, a sa pozivanjem na prethodne traume kakve su registrovane i pri raspadu bivše Jugoslavije, uzajamno optužuju za primenu “dvostrukih standarda”- pristrasnog, neprincipijelnog pristupa rešavanju globalnih izazova, uz kršenje međunarodnog prava.

Zaoštravanje je poodmaklo pa se čini da zabasavamo u “rat aršina”, kojim se razara strateški merni sistem za razgraničavanje ispravnog i pogrešnog, dozvoljenog i nedozvoljenog, postupanja na internacionalnoj sceni. Posebno zabrinjava okolnost da se takva situacija nadovezuje na istrajnu finansijsku krizu, koja je takođe nastala zbog gubljenja osećaja za odmereno ponašanje, pa rastu zebnje da bi ovaj vek mogao da bude bitno obeležen novim dramatičnim premeravanjima u potrazi za “pravom merom stvari”.

Ukrajinski potres upozorava da bismo još poduže mogli da budemo pod režimom “dvostrukih standarda”. Zapad i Rusija jedni drugima nalaze manu u istom onom što sami sebi ubrajaju u vrline. Prema Kremlju, u Kijevu je izvršen državni udar, uz podršku Zapada, protiv demokratski izabrane vlasti i koji je kao takav nelegalan, pa je stoga zaslužio da mu se istom merom odgovori i da se Krim, sa ruskom većinom i vojnom bazom, izdvoji iz Ukrajine i pripoji Rusiji. Sa stanovišta Vašingtona i Brisela je, pak, Kremlj izveo agresiju na Krim, s ciljem da poluostrvo otcepi od sadašnje matice, vrati ga pod svoje skute i tim i drugim potezima onemogući novu vlast u Kijevu da Ukrajinu uvede u zapadne, demokratske, integracije...

Zašto se dve strane koje su, svaka na svoj način, pobedama ali i porazima prošlog stoleća doprinele oblikovanju današnjeg sveta, sada toliko razlikuju u pristupu istom izazovu? Najjednostavniji odgovor bi mogao da glasi: zato što imaju dvostruke standarde. Pa tako, na primer, Amerika jeste protiv otcepljenja Krima od Ukrajine iako priznaje secesiju Kosova od Srbije, dok je Rusija za otcepljenje Krima, iako se protivi izdvajanju Kosova od Srbije.

U oba slučaja obe strane se pozivaju na dva temeljna, a međusobno često konfrontirajuća, principa međunarodnog poretka: neprikosnovenosti i teritorijalnog integriteta država i prava naroda na samoopredeljenje. Potraga za odgovorom na pitanje šta je od toga presudnije uklapa se u večnu zagonetku ko je, i u prenosnom smislu, stariji – kokoška ili jaje?

Usuđujem se da, u takvim neodređenostima, postavim i pitanje: vredi li uopšte pričati o dvostrukim standardima? Pogotovu što se ni danas ne osporava drevno pravilo da o sudbinama odlučuju – interesi. Koji su uvek bili bar dvostruki, a potom sve češće višestruki, da bi se sada, dodatnim posredstvom društvenih mreža, ispostavili kao ničim omeđeni pluralizam vršljanja, u šta sada spada i nadmetanje između neugodnih informacija i ugodnih dezinformacija.

Mislim, stoga, da su dvostruki standardi uglavnom ocena o drugome. Svako izgleda dosledan samo sebi. Iliti, kako je svojevremeno sarkastično rekao francuski filozof Žan Pol Sartr: “Pakao, to su drugi”...

Koliko se nas tiče Ukrajina i koliko u njoj, ili izvan nje, drugačiji Krim? I kakve veze svi tamošnji događaji mogu da imaju s nama – pitanja su za čijim odgovorima pomno tragamo.

Čak i preterano. Kao da bi odgonetanje tamošnje zagonetke moglo da nam pomogne da rešimo domaće rebuse. Ali, ono što se njima sada događa nama se već zbilo, čak u više navrata, iz čega smo mi svakako, a oni valjda, izvukli pouke.

Da improvizovano, u najkraćem, interpretiram rečeno: u praksi međunarodnih veza u kojima i dalje, iako u izmenjenom odnosu snaga, odlučuju velike sile, teško je govoriti o dvostrukim standardima. Velesile imaju posebne interese koji nisu i ne mogu biti standardizovane u neprestanim akcijama za širenje njihovih interesnih sfera, pošto se pri tom, bar s vremena na vreme, sudaraju s rivalima i sa sopstvenim načelima.

U tim sudarima po pravilu najviše stradaju nedovoljno opredeljeni. Kao Ukrajina, a pre nje i nekoliko krajina na poprištima bivše SFRJ.

Ako bi me danas neko pitao kako će se dovršiti “nedovršeni poslovi na Balkanu” i imaju li ikakve sličnosti sa dramama u Ukrajini, priznao bih da nemam odgovor. Ali, verovatno bih mu preporučio da ovde potraži pouke: da se nigde više ne dogodi ništa slično kao nama, na prostorima bivše SFRJ, poprištu svakojakih unutrašnjih i spoljnih isključivosti, čije su nepriznate sličnosti etiketirane kao “dvostruki standardi”...

autor: Momčilo Pantelić izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko

    Zemlja koja je stvorena u Jajcu 29. novembra 1943. imala je, svi smo toga bolno svjesni, mnoge promašaje i ugrađeni rok trajanja, ali je nastala kao plod zajedničke borbe jugoslavenskih naroda, na ispravnoj strani povijesti, sa snovima o pravednom i modernom društvu, što su činjenice na koje moramo biti ponosni, uzimajući najbolje od njenog nasljeđa za budućnost i odbacujući najgore

  • Dimitrije Boarov: SPS i ne kreči Dimitrije Boarov: SPS i ne kreči

    Pita me jedan prijatelj, stari simpatizer SPS-a, zašto sam ja u novinskim napisima toliko “upro” protiv Dačića i SPS-a.

  • Dragan Markovina: Samo se društva bez budućnosti opsesivno bave prošlošću Dragan Markovina: Samo se društva bez budućnosti opsesivno bave prošlošću

    Ovaj tekst pišem točno na godišnjicu pada Vukovara i utemeljenja Herceg-Bosne. Obje ove stvari rezultirale su apsolutnim civilizacijskim potonućem koje je, ne samo u fizičkom smislu, gotovo u potpunosti uništilo dva predivna grada koji su predstavljali ogledan primjer zajedničkog življenja i nekog jugoslavenskog osjećaja, Vukovara i Mostara

  • Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji

    Naizgled, Srbija nezadrživo pluta ka Aziji, to jest ka Ruskoj Federaciji i Putinovoj Evroazijskoj uniji. Posle Makronove kočnice za proširenje EU, dok se, navodno, sama Evropa ne reformiše, palo je u Moskvi i potpisivanje trgovinskog sporazuma Srbije sa praznom imitacijom evropske ekonomske zajednice. Srpski rusofili i notorni evroskeptici u Beogradu, podjednako raspoređeni u vlasti i opoziciji, čini se da likuju.

  • Mijat Lakićević: Vučićev najbolji neprijatelj Mijat Lakićević: Vučićev najbolji neprijatelj

    Kada bi ga sam pravio, Vučić sebi ne bi mogao da smisli boljeg neprijatelja od Vuka Jeremića. To je za njega prosto idealan protivnik.

  • Dimitrije Boarov: Predizborni ili Singapurski model Dimitrije Boarov: Predizborni ili Singapurski model

    Vidim da se rasprava oko najavljenog povećanja plata u javnom sektoru za osam do 15 odsto u idućoj godini počela “produbljavati” iako je većini običnih posmatrača prilično jasno da je reč o predizbornom poklonu vlasti svojoj biračkoj bazi, pretežno povezanoj sa državnom službom.

  • Dimitrije Boarov: U čast guvernera Avramovića Dimitrije Boarov: U čast guvernera Avramovića

    Rekao bih da se napokon i Srpska akademija nauka na neki način “odužila” svom pokojnom dopisnom članu Dragoslavu Avramoviću, čuvenom guverneru NBS, koji je 24. januara 1994. u jednom danu zaustavio fantastičnu hiperinflaciju u SR Jugoslaviji, koja je dostigla brzinu od preko 62 odsto rasta cena dnevno.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side