21.10.2018 Beograd

Momčilo Pantelić: Slučaj Kašogi

Momčilo Pantelić: Slučaj Kašogi
Verovali ili ne, jedan novinar je uspeo da uzdrma svetske odnose, ali ne zato što je on nešto epohalno objavio već zato što je objavljeno da njega – više nema. Takvom zlosrećnom slavom ovenčan je, mimo svoje volje, saudijski novinar i kolumnista Vašington posta Džamal Kašogi (60).

Ušao je u istanbulski konzulat svoje otadžbine još 2. oktobra i otad je “nestalo lice”. Njegov slučaj stoga ulazi kao novitet u anale nepočinstava. Navikli smo već na stradanja na ratištima, u atentatima, pa i na rafale po redakcijama, ali je ovo prvi put, ako pamćenje ne vara, da je jedan novinar “nestao” u kancelarijama službe zadužene za pružanje usluga sunarodnicima u inostranstvu.

Okolnosti su dostojne filmova strave i užasa. Čovek je došao po dokumente da bi se venčao s verenicom Turkinjom Hatidžom Džengiz. Ona je ostala da ga čeka ispred konzulata. Uzalud. Umesto njega, iz kapija konzulata išetala je – međunarodna kriza.

Turski zvaničnici su odmah rekli da je Kašogi ubijen u saudijskoj režiji. Saopštili su i da poseduju tonske snimke, poslate pametnim telefonom, Kašogija verenici i dobijene na drugi način. U medijima su se pojavile priče i da je nesrećnik u delovima odnet iz konzulata, a da je to izvela grupa od 15 Saudijaca, koji su istog dana doleteli i odleteli iz Istanbula…

Rijad je sve te navode demantovao. Ustalasale su se svetske berze i cene nafte. Usledili su razgovori na najvišem nivou, u trouglu Redžep Tajip Erdogan – prestolonaslednik Muhamed bin Salman – Donald Tramp, u kojima je klupko počelo da se raspliće (dok je ovaj tekst išao u štampu). Uz nagoveštaj CNN-a da su Saudijci “spremni da priznaju ubistvo kao posledicu ispitivanja koje je pošlo naopako “, a da o svemu tome njihov vladar “ništa nije znao”.

Sva je prilika da će se potražiti političko rešenje za kriminalni čin. Pa da će za stradanje Kašogija biti kažnjeni samo izvršioci, a ne i naredbodavci.

Suviše su veliki interesi u pomenutom trouglu da bi ih potisnulo stradanje jednog novinara. Vašingtonu su i Ankara (članica NATO) i Rijad (glavni saveznik u “obuzdavanju” Teherana) bitni partneri na proširenom Bliskom istoku. Ipak, stvari povremeno izmiču kontroli.

Saudijce je nedavno onespokojila Trampova izjava da Bin Salman ne bi mogao da ostane ni dve nedelje na vlasti bez pomoći američke vojske (i rekordne isporuke naoružanja). A na nagoveštaj da bi zbog “slučaja Kašogi” šef Bele kuće mogao da “oštro kazni” Rijad (na čemu, inače, insistira dvostranačka grupa kongresmena) tamošnji državni medij je uzvratio da bi onda Saudijci mogli da potraže oslonac u Rusiji (čak i da joj ponude bazu) i Kini. Istovremeno, Turska pokazuje sklonost da oko Sirije tešnje sarađuje sa Rusijom i Iranom, koji su na tom terenu suparnici Americi i Saudijskoj Arabiji…

Zapleti oko Kašogija konkurišu bliskoistočnim istrajnim preterivanjima. Ispostavlja se, naime, da su prvi put vlasti supersile i dve regionalne sile primorane da se angažuju u rasvetljavanju sudbine jednog novinara iako su sve tri prilično zajapurene u napadima na medije. I Erdogan i Bin Salman doživljavaju medije slično Trampu, koji ih je etiketirao kao “neprijatelje naroda”, s tim što se u Turskoj i Saudijskoj Arabiji novinari na razne načine ućutkuju, pa i hapse.

Kašogi je, pritom, fenomen s kojim se ta tri lidera dosad nisu suočavala, a koji ih na različite načine sada povezuje. Sebe nije definisao kao disidenta jer je svojevremeno bio i u obaveštajnoj službi, i od zemljaka Bin Ladena (s kojim se kao izveštač sprijateljio 1980-ih u borbi za oslobađanje Avganistana od sovjetskih invazionista) distancirao se posle terorističkih udara 2001. na Njujork i Vašington, ali se napisima za korekciju vladajuće politike toliko zamerio prestolonasledniku, da se iselio u SAD. Tamo je počeo da osniva organizaciju za demokratizaciju arapskih društava, znatno iznad standarda skromnih reformi u Saudijskoj Arabiji…

Postao je, ujedno, baš kolumnista Vašington posta, lista koji Tramp svrstava među glavne liferante “lažnih vesti. Sa Erdoganom je pak postao blizak nalazeći, izgleda, u njemu primer dozirane demokratizacije u okvirima islama, za šta se on zalagao kao novinar i aktivista.

Ako se i u zlu koje je snašlo Kašogija – uzgred budi rečeno, srodnika i velikog trgovca oružjem i ljubavnika lejdi Dajane – može potražiti zrnce nečeg dobrog, onda bi se ono moglo pronaći u činjenici da su tri izrazito antimedijski nastrojena lidera upala u obavezu da otkriju istinu o sudbini jednog novinara i da im od toga poprilično zavisi nastavak karijera. Na Bin Salmanu je da bar donekle otkloni odgovornost sa sebe, na Trampu je da dokaže kako profit od prodaje naoružanja nije, bar ne previše, iznad poštovanja međunarodnog i prava neistomišljenika, pogotovo ne pred izbore za Kongres, a na Erdoganu da pokaže da je shvatio da u autokratskoj borbi protiv slobode štampe mogu da stradaju i njegovi prijatelji, poput Kašogija.

Slabašna je, međutim, nada da će se najnovijim povodom promeniti nakostrešeni pristup trojice lidera prema štampi. Pogotovo ako nađu način da ih “slučaj Kašogi” zbliži u potiskivanju “važnijih” im izazova. A na tako nečem, reklo bi se, upravo i rade.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko

    Zemlja koja je stvorena u Jajcu 29. novembra 1943. imala je, svi smo toga bolno svjesni, mnoge promašaje i ugrađeni rok trajanja, ali je nastala kao plod zajedničke borbe jugoslavenskih naroda, na ispravnoj strani povijesti, sa snovima o pravednom i modernom društvu, što su činjenice na koje moramo biti ponosni, uzimajući najbolje od njenog nasljeđa za budućnost i odbacujući najgore

  • Vladimir Gligorov: Suverenisti Vladimir Gligorov: Suverenisti

    Šta je ekonomska suverenost? Ovo je donekle pitanje za socijalne demokrate, danas posebno jer gube podršku među radnicima koji se pridružuju populistima, a to će reći nacionalistima. Zašto je to socijaldemokratski problem?

  • Dimitrije Boarov: SPS i ne kreči Dimitrije Boarov: SPS i ne kreči

    Pita me jedan prijatelj, stari simpatizer SPS-a, zašto sam ja u novinskim napisima toliko “upro” protiv Dačića i SPS-a.

  • Dragan Markovina: Samo se društva bez budućnosti opsesivno bave prošlošću Dragan Markovina: Samo se društva bez budućnosti opsesivno bave prošlošću

    Ovaj tekst pišem točno na godišnjicu pada Vukovara i utemeljenja Herceg-Bosne. Obje ove stvari rezultirale su apsolutnim civilizacijskim potonućem koje je, ne samo u fizičkom smislu, gotovo u potpunosti uništilo dva predivna grada koji su predstavljali ogledan primjer zajedničkog življenja i nekog jugoslavenskog osjećaja, Vukovara i Mostara

  • Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji

    Naizgled, Srbija nezadrživo pluta ka Aziji, to jest ka Ruskoj Federaciji i Putinovoj Evroazijskoj uniji. Posle Makronove kočnice za proširenje EU, dok se, navodno, sama Evropa ne reformiše, palo je u Moskvi i potpisivanje trgovinskog sporazuma Srbije sa praznom imitacijom evropske ekonomske zajednice. Srpski rusofili i notorni evroskeptici u Beogradu, podjednako raspoređeni u vlasti i opoziciji, čini se da likuju.

  • Dimitrije Boarov: Predizborni ili Singapurski model Dimitrije Boarov: Predizborni ili Singapurski model

    Vidim da se rasprava oko najavljenog povećanja plata u javnom sektoru za osam do 15 odsto u idućoj godini počela “produbljavati” iako je većini običnih posmatrača prilično jasno da je reč o predizbornom poklonu vlasti svojoj biračkoj bazi, pretežno povezanoj sa državnom službom.

  • Mijat Lakićević: Vučićev najbolji neprijatelj Mijat Lakićević: Vučićev najbolji neprijatelj

    Kada bi ga sam pravio, Vučić sebi ne bi mogao da smisli boljeg neprijatelja od Vuka Jeremića. To je za njega prosto idealan protivnik.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side