14.07.2019 Beograd

Momčilo Pantelić: Stalno nešto curi

Momčilo Pantelić: Stalno nešto curi
Kišurina je nedavno prodrla, kažu, i do podruma Bele kuće, ali je njenog gazdu Donalda Trampa preplavio bes kad je doznao šta je sve o njemu procurilo iz savezničkog diplomatskog kanala. Britanski ambasador u Vašingtonu Kim Darok ga je, naime, u poverljivom izveštaju opisao kao “nesposobnog lidera koji možda duguje nečasnim Rusima”, a njegovu administraciju okarakterisao kao “nefunkcionalnu, oštro podeljenu, nepredvidljivu, diplomatski nespretnu…”

Na ovakvo “ocrnjivanje” Tramp je uzvratio da dotični diplomata više nije poželjan u Beloj kući. Kao i da jedva čeka da sa čela britanske vlade ode Tereza Mej koja je “loše vodila proces za Bregzit”, a iz čijeg kabineta je data podrška ambasadoru, uz “žaljenje što je procurila njegova iskrena procena”, čiji objavljeni delovi (u listu Mejl on sandej) “ne odražavaju bliskost odnosa sa SAD”, koji “ostaju specijalni i čvrsti.”

Izvesna šteta toj postojanoj strateškoj vezi ipak je naneta. I pre curenja poverljive pošte, onda kada se Tramp upadljivo umešao u unutrašnje stvari Ujedinjenog Kraljevstva, podržavajući Bregzit po svaku cenu i stavljajući na znanje koga bi “voleo da vidi” kao budućeg premijera (Borisa Džonsona) i kao ambasadora u Vašingtonu (Najdžela Faraža). U takvom složenom sledu događaja pojedini analitičari naziru i eventualne motive dostavljača tajne depeše, za kojim je počela potraga (dok je ovaj tekst išao u štampu).

Šef diplomatije Džeremi Hant (koji je i rival Džonsonu za naslednika Mejove) kaže da se istražuje i da li su ruske vlasti hakovanjem došle do Darokovih depeša i prosledile ih štampi. Prisećamo se i da je ruskim hakerima pripisano delovanje u prilog Trampovoj pobedi na predsedničkim izborima 2016.

Svet kao da je nova vrsta pokvarene slavine iz koje stalno curi nešto što nije podobno za opštu upotrebu. Ne samo poverljive informacije nego i mandati, naše nade u bolje sutra, poverenje u institucije i, u svakom slučaju, vreme za rešavanje nagomilanih problema

Insajderski uzbunjivači, hakeri, profesionalni, pa i hobi istraživači učestalo otkrivaju tajne politike biznisa, nelegalnih aranžmana, sukoba interesa, falsifikovanih dokumenata, prećutane okolnosti u ugovaranju poslova. Ujedno, i funkcionerima se “omakne” poneki iskaz koji odaje njihove potajne aspiracije.

Kao da se, pritom, međunarodna scena deli, slično kao u vreme Hladnog rata, na regione u kojima su tajne neprobojne i one iz kojih tajne cure, makar i kap po kap. Uglavnom “kuljaju” iz zapadnih zemalja, mahom iz Amerike, dok pod nesalomivim šiframa ostaju u Rusiji, Kini, Turskoj, pa poprilično i na još nedovoljno definisanim delovima Balkana, u koje spada i Srbija.

Iz sfere tajni, tamo gde su one još pod ključem, izađe samo poneka autoafirmacija. Iz Moskve je, tako, projektovan krah zapadnog liberalizma, a iz Pekinga se pomolila sugestija da i drugi treba da slede njegov model jednopartijskog globalizma, nazovimo ga tako.

U oba slučaja, kao i u Ankari (doduše, sa istanbulskim izuzetkom) propoveda se prednost autoritarne, praktično nesmenjive vlasti, koja neće da se arči u “beskrajnim vunovlačarenjima” u vremenima koja zahtevaju brzo odlučivanje. Ali, ako iskustvo još išta znači, tamo gde ništa ne može da procuri, jednog dana šikne bujica i na površinu izbaci svu poročnost sistemski propagiranih vrlina.

Kod nas još caruju tajne, gotovo u skladu sa izrekom Vinstona Čerčila da je “Rusija zagonetka umotana u misteriju unutar enigme”. Dokaza za takvu sličnost je poprilično.

Još nije otkriveno kako bi Srbija da se integriše u EU, a da teritorijalni integritet čuvaju Rusija i Kina, koje ta kontinentalna zajednica smatra rivalima i kad je s njima u izvesnim partnerskim aranžmanima. Nije jasno ni kako bi Srbija mogla da bude jedini izuzetak među bivšim socijalističkim zemljama, pa da u EU uđe bez prethodnog učlanjenja u NATO. Kao ni kako Aleksandar Vučić može da tvrdi da je njegov plan za Kosovo ovde odbijen iako ga nikad nije obelodanio.

Ostaje tajna i kako je mogućno da su najredovnija opozicija ovdašnjoj vlasti upravo mediji koji je podržavaju. Jer redovno kritikuju Zapad, kojem vlast formalno teži.

Ima još. Zašto, na primer, ministar spoljnih poslova Ivica Dačić istrajno krši pravila ponašanja diplomatije, od čijeg nam poštovanja umnogome zavisi sudbina, a ministar odbrane Aleksandar Vulin upozorava da osim EU “postoje i drugi savezi i nacije i narodi koji hoće da sarađuju s nama na ravnopravnoj osnovi”?

Dok ne procure uverljivi odgovori na ova i druga bitna pitanja, nama jedino curi vreme. Vreme predviđeno za trajanje samozavaravanja da drugi neće ukapirati da se insistiranjem na našoj samobitnosti zapravo nameštamo da preko nas namire sopstvene prohteve.

Jeste da danas i vasceli svet u svojim lelujanjima može da se podvede pod “zagonetku umotanu u misteriju unutar enigme”. Ali privilegiju da u tome izdejstvuju šansu za sebe imaju samo pojedine velike sile.

Bilo bi pogubno za nas i slične da pokušamo da im u tome konkurišemo. Od nas se očekuje da budemo nešto shvatljivo umotano u razložnost unutar razumljivosti. Valjda bi mogao odnekud da nam procuri i metod da tako nešto postignemo pre nego što nam iscuri vreme…

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta

    Otkako je posle prvog kvartala ove godine objavljeno da je Srbija u tom kratkom razdoblju povećala bruto domaći proizvod za samo 2,5 odsto, počelo je procenjivanje da li se uopšte 2019. može ostvariti projektovani privredni rast od 3,5 odsto i da li je realno očekivati povećanje te stope u narednim godinama bar do tempa od oko četiri odsto godišnje.

  • Dimitrije Boarov: Strah od recesije Dimitrije Boarov: Strah od recesije

    U proteklih nekoliko dana, sa ekonomske tačke gledišta, pojavile su se dve važnije vesti: ona o odluci Narodne banke Srbije da posle samo mesec dana ponovo snizi svoju referentnu kamatnu stopu (na 2,5 odsto) i ponovna najava predsednika države Aleksandra Vučića da će u naredne četiri godine Srbija pokrenuti novi “investicioni ciklus” sa oko 12 milijardi evra javnih ulaganja (ovoga puta sa okvirnom specifikacijom područja investiranja).

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Vladimir Gligorov: Opozicija Vladimir Gligorov: Opozicija

    U načelu bi trebalo da stranke, bilo da su na vlasti ili u opoziciji, nude programe na osnovu kojih se glasači odlučuju za koga će da glasaju.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side