15.09.2019 Beograd

Momčilo Pantelić: Tri deke i baka kolo vode

Momčilo Pantelić: Tri deke i baka kolo vode
Može li išta još da nas, bar među nama, iznenadi kao pokolenje koja je na svet došlo, čak u poslednjoj deceniji prve polovine prošlog veka? Sada samo “igramo na ispadanje”, refren nam je kad se okupimo kao probrano društvance sklono da se crnim humorom o sebi prikopčava za opšte, ozbiljno zacrnjene lokalne i globalne perspektive.

Ali baš se iz te generacije, od koje se mahom očekuje da ne bude teret za druge, ispilila grupa pretendenata za status najmoćnije osobe današnjice s kojeg se umnogome oblikuje sudbina čovečanstva. Tri deke i jedna baka, rođeni 1940-ih, “kolo vode” u predizbornom nadmetanju do novembra sledeće godine za gazdovanje Belom kućom.

Na reizbor računa republikanac Donald Tramp (73), a u tome su rešeni da ga osujete demokrati, među kojima su favoriti za rivalsku, stranačku nominaciju bivši potpredsednik Džo Bajden (76), i senatori Berni Sanders (78) i Elizabet Voren (70). Zbir njihovih godina je 297 i znatno nadmašuje istoriju države (243), koju bi da predvode. A ponaosob gotovo dvostruko premašuju prosečnu starost stanovništva Amerike (oko 38 godina), računa londonski Gardijan.

Nikada, prema dostupnim podacima, nije bilo tako mnogo veterana u maratonskoj trci za najvišu funkciju u jednoj relativno mlađanoj naciji, a usavršenoj demokratiji, kao što je Amerika. Podsmevali smo se Politbirou SSSR čiji su članovi 1980-ih u proseku imali 71 godinu, a danas mi imamo obrise gerontokratije (vlasti starih), ocenjuje analitičar vašingtonskog sajta Politiko, navodeći i poodmaklu dob mnogih drugih visokih funkcionera SAD.
Ubrzano starenje društava na severnoj polulopti dosad se mahom izražavalo u rastu gerontološke i gerijatrijske brige, kao i u uvozu “sveže krvi”. Sada pak, uporedo sa brigom za starije i prilivom imigranata, dobijamo i vlast starijih, uz sasecanje priliva spoljne radne snage. Zasad prevashodno u američkom slučaju, koji po pravilu ne ostaje usamljen, ali ovoga puta nema pomnih sledbenika.

Nema gerontokratije (70 plus) čak ni tamo gde su lideri projektovani da ne silaze s vlasti, ako baš ne budu prinuđeni. I Vladimir Putin i Si Đinping imaju “tek” po 66 godina, Redžep Tajip Erdogan jedno leto manje, a Narendra Modi dva više.

Još ubedljivije od gerontokratije odudaraju vođi unutar EU i evroatlantskih integracija. Francuski predsednik Emanuel Makron ima 41 godinu, španski premijer Pedro Sančes 47, njegov italijanski kolega Đuzepe Konte 55, holandski Mark Rute 52, švedski Stefan Leven 62 godine. “Ispod crte” su takođe generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg (60) i nemačka dugovečna kancelarka Angela Merkel (65), kao i novoizabrane liderke u EU, njena zemljakinja Ursula van der Lejen (60) i Francuskinja Kristin Lagard (63). A još dalje u tom merenju za američkim “uzorom” zaostaje britanski premijer (na vanrednim iskušenjima, dok ovaj tekst ide u štampu) Boris Džonson (55).
Čitaoci Novog magazina znaju da godine nisu pouzdano merilo vrednosti vladara. Ovdašnji predsednik ima svega 49 i premijerka tek 43 leta, a naše društvo je sve starije i, sudeći makar po odlivu i mozgova i mišića, sve besperspektivnije.

Ali, vratimo se Americi i njenom poskoku ka gerontokratiji. Ona je samo delimično “osveta” za mladalački prevrat oličen u Baraku Obami, koji je Belu kuću preuzeo 2009. u njegovoj 45. godini. Više je izraz volje “besnih belaca” zbog osećaja da je, posle vladavine jednog crnca, zapravo meleza, poslednji čas da se izbore za opstanak dominacije svoje čiste rase kao identitetskog pečata nacije.

Da bi se stvari “uravnotežile”, i na prošlim predsedničkim izborima 2016. nadmetala se generacija 1940-ih. Tada je 70-godišnji belac Tramp pobedio godinu dana mlađu belkinju Hilari Klinton. Kao da se sada ta vrsta megdana “unapređuje” – s kvartetom belih i još vremešnijih favorita.

Eksperti svih profesija pokušavaju da objasne težnju ka “gerontokratiji”. Po mišljenju jednih, ona proizlazi iz poimanja da je situacija toliko komplikovana, da je neophodan lider s pozamašnim iskustvom, makar ono bilo i Trampovo nepolitičko vežbalište s nekretninama i rijaliti šouima. Drugi pak smatraju da bi pretendenti u poodmaklim godinama za najvišu funkciju trebalo da se podvrgnu detaljnom medicinskom pregledu kako bi se odagnale slutnje o “igrama na ispadanje” ili psihološkim zastranjivanjima u praktikovanju mandata (tipa “ja, pa ja”, od čega pate i ovdašnji lideri).

Ima i mlađih aspiranata. Šanse su im, zasad, male čak i među vršnjacima iako se ne libe da kažu da bi im mlađa vlast bila i slađa.

Možda je i u tom paradoksu deo objašnjenja za uspon “gerontokratije”. Mladi kao da imaju pametnija posla od posvećivanja politici i rado je prepuštaju starima. Bar dok postoji paragraf prema kojem za predsednika ne mogu da konkurišu mlađi od napunjenih 35 godina. Bez njega bi, po svemu sudeći, njihov favorit bila “revolucionarna” kongresmenka Aleksandrija Okasio Kortez (29).

Da bi se otklonila njena generacijska “nepodobnost”, valjalo bi promeniti Ustav. Tome, međutim, nije sklona ni vladajuća ni opoziciona gerontokratija iz 1940-ih. Čiji protagonisti – deke i bake – sebe ne vide kao učesnike u crnohumornoj “igri na ispadanje”.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Suverenisti Vladimir Gligorov: Suverenisti

    Šta je ekonomska suverenost? Ovo je donekle pitanje za socijalne demokrate, danas posebno jer gube podršku među radnicima koji se pridružuju populistima, a to će reći nacionalistima. Zašto je to socijaldemokratski problem?

  • Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri? Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri?

    "Velika je laž njihove nauke da se čovek rađa sa tim sklonostima, to uopšte nije tačno. Rođenje deteta se već vrši u utrobi majke. Čim je začeto, ono je rođeno. Ono se već tada vaspitava. Međutim, majke su sad zaposlene u fiminističkim pokretima, pa nemaju vremena kad da vaspitavaju svoju decu", ovim rečima je jedan od učesnika protesta protiv održavanja Prajda u Beogradu, otac Antonije, obrazložio razloge zbog kojih je protiv ove manifestacije i šta je to što on zamera "onim drugima".

  • Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu

    Poslednjih dana došlo je do novog uzbuđenja na svetskom tržištu sirove nafte jer je u proteklu subotu izvršen vrlo efikasan teroristički napad na glavno saudijsko postrojenje za “preradu” nafte za izvoz Abkoik, u vlasništvu čuvene kompanije Saudi Aramko.

  • Dževad Sabljaković: Olupine i ploveći logori Dževad Sabljaković: Olupine i ploveći logori

    Prije 85 godina Tomas Man je pošao u "civilizovanu pustolovinu". Desetodnevno putovanje brodom iz Evrope u Ameriku opisao je u dnevniku kojem je dao naslov "Preko mora s Don Kihotom". Na brodu, koji naziva "udobni Holanđanin", bilo je svega tridesetak putnika. Niko nije bio turist.

  • Vladimir Gligorov: Manje stanovnika, a brži rast Vladimir Gligorov: Manje stanovnika, a brži rast

    Da bi to bilo moguće, potreban je značajan rast produktivnosti. Ovde je potrebno razdvojiti dve stvari. Jedno je rast po stanovniku, koji može da se ubrzava kako se smanjuje stanovništvo. Čak i ako se ukupna proizvodnja zapravo ne povećava. To je druga stvar, rast ukupne proizvodnje uz smanjenje broja stanovnika. To bi zahtevalo da se s manjim brojem stanovnika postigne veća ukupna proizvodna, što će reći da se povećava produktivnost rada.

  • Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji

    Naizgled, Srbija nezadrživo pluta ka Aziji, to jest ka Ruskoj Federaciji i Putinovoj Evroazijskoj uniji. Posle Makronove kočnice za proširenje EU, dok se, navodno, sama Evropa ne reformiše, palo je u Moskvi i potpisivanje trgovinskog sporazuma Srbije sa praznom imitacijom evropske ekonomske zajednice. Srpski rusofili i notorni evroskeptici u Beogradu, podjednako raspoređeni u vlasti i opoziciji, čini se da likuju.

  • Vladimir Gligorov: Dve unije Vladimir Gligorov: Dve unije

    Biti u dve unije istovremeno, Evropskoj i Evroazijskoj, nije moguće. Ne samo zato što je članstvo u Evropskoj uniji političko, a ne samo privredno. Ali i samo sa stanovišta trgovačke politike, nije moguće biti u carinskoj evropskoj i evroazijskoj uniji. Ukoliko to nije očigledno, valja se podsetiti da je osnovni razlog ukrajinskih sukoba, unutar zemlje i sa Rusijom, bio upravo taj što je bilo potrebno birati između te dve unije, pa je predsednik bio za Evroazijsku, a većina naroda za Evropsku.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side