13.01.2019 Beograd

Momčilo Pantelić: U iznudicama

Momčilo Pantelić: U iznudicama
Samo je jedno šampionsko mesto na svetskim kolebljivim rang-listama lišeno konkurencije. Čvrsto ga drži ostrvska država Kiribati jer se nalazi usred Pacifika, tako da na nju prvo hrupi planetarna nova godina, koju mi ostali samo lokalno repriziramo, uvek, kao i pre neki dan kad smo slavili dolazak 2019.

U poslednje vreme mnogima se čini da baš i nije za slavlje to što “sve najlepše”, koje jedni drugima svečarski poželimo počinje baš na Kiribatima. Suđeno im je, tvrde eksperti, da jednog ne tako dalekog dana bukvalno nestanu.

Kiribati će, prema takvim nalazima, biti prva država-žrtva rasta nivoa okeana usled globalnog otopljavanja, pa da je takoreći poslednji čas za njenih 110.000 stanovnika da počnu da grade neku vrstu Nojeve barke. Gostujući istraživač se u Vašington postu stoga začudio što sada tamo nema zvaničnog forsiranja programa za spasavanje, pa je zaključio da su Kiribati simbol “sveta nespremnog da se suoči s budućom realnošću”.

U sličnom duhu je i poruka karikaturiste El Rota u madridskom Paisu. Nacrtao je moćnog robota koji se pretpostavljenom mnoštvu nezaposlenih osoba obraća rečima: “Dragi prijatelji, ja sam direktor za ljudske resurse, stanite u red”!

Vizije obojice kolega govore o rastućem raskolu u odlučivanju o sudbini čovečanstva. U kojem je mogućno i da pojedine države nestanu (i bez klimatskih lomova) i da rukovodeće poslove preuzme veštačka inteligencija.

Posle mnogih izjalovljenih obećanja “odozgo”, zahtevi vlasti da se sadašnjost žrtvuje zarad boljeg života u budućnosti nemaju prođu, konstatuje dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Džozef Stiglic. Pa kao ilustraciju navodi parolu iz protesta Žutih prsluka u Francuskoj da “vlada govori o kraju sveta, a mi brinemo o kraju meseca”, kojom je predsedniku Emanuelu Makronu spočitano da poboljšavanje ekologije ne može da ide bez poboljšanja egzistencije masa.

Postoji izrazit nesklad između globalizacije i lokalizacije, globalne su i ekonomija i ekologija i telekomunikacija, a nacionalna je samo politika, pa nema kontrolu nad procesima koji nam oblikuju život, sugeriše Juval Noa Harari. Pisac bestselera “Sapiens” upozorava, pritom, da u pomanjkanju sposobnosti da se prilagode novim okolnostima i lideri i podanici pokazuju sklonost ka vraćanju na staro, kada je sve bivalo izvesnije iako je, često, bilo nepovoljnije za savremenike.

Otud, reklo bi se, iznova bujanje nacionalizama, populizma i ksenofobije, osporavanja demokratije, a razmah autoritarnih vlasti, pa i bujanje protivljenja globalizaciji uz veličanja lokalizacije iako je evidentno da nam život sve više zavisi od povezivanja sa drugima i svetskih kretanja. Najkarakterističnijim pojavama starog kova, mada u vrlo modernizovanom vidu, čine mi se stoga obnova nadmetanja sila za globalnu prevlast i razmah svakojakih protesta protiv lokalnih vlasti.

Među velikim silama nema saglasnosti, praktično, ni oko čega bitnog za održavanje kakvog-takvog svetskog poretka. Sve su u nekoj vrsti međusobne zavade i podozrenja. Amerika Donalda Trampa u tome prednjači. Sankcioniše Rusiju, u trgovinskom ratu je s Kinom, dok potcenjuje domete tradicionalnih saveznika u Evropi.

Evropska unija je pritom u najnepovoljnijem položaju – trpi pritiske i od teritorijalno i hakerski šireće Rusije i od naleta investicija iz Kine, koja pretenduje da svoj model državnog kapitalizma afirmiše kao efikasniji od dosad najuređenijeg, evropskog, ustrojstva. Uz to, pred EU su majski izbori za njene organe, u kojima manje ili više uočljivo sve spoljne sile “navijaju” za dodatno slabljenje njene zajednice, već podrivene projektovanim Bregzitom i drugim odstupanjima od izvornih načela i razrađivanog poretka vrednosti...

Dobar deo odgovornosti za ovakav nepovoljan razvoj događaja snose nemarni čuvari demokratije. Umislivši da je ona kao takva neprikosnovena i nadmoćna, zanemarili su položaj širokih slojeva, dozvolili drastičan rast nejednakosti i osiromašili srednji stalež, bez čijeg jačanja slabi demokratija.

Masovni protesti će se nastaviti. Eksperti preporučuju da budu mirni – kakvi su subotnji u Beogradu i u još nekim gradovima Srbije – jer su izračunali da nenasilna konfrontacija ima dva puta veće šanse da uspe u ostvarivanju ciljeva nego ako učesnici protesta pribegnu nasilju. Za korenite političke promene dovoljno je, kažu, da se za njih u demonstracijama založi samo 3,5 odsto ukupnog stanovništva.

Na osnovu svega izloženog, nagađam da bi bitna obeležja ovoj godini mogle da daju dve rastuće iznudice – za preuređivanje internacionalnih i nacionalnih odnosa. Gotovo ništa više ne može, pa i ne zaslužuje da ostane kao što je sada.

Dok je 2018. bila godina konfuzije, 2019. će biti godina donošenja odluka. Tako je ocenio nama dobro poznati švedski politički veteran Karl Bilt, imajući u vidu opšta kretanja u EU.

Mislim da bi ista opaska mogla da se, bar delimično, primeni i na tzv. Zapadni Balkan. Iako ovaj region izgleda programiran da neguje konfuziju. Još malo, pa kao Kiribati, koji jeste simbol “sveta nespremnog da se suoči sa budućom realnošću”, s tom razlikom što se ovde u Srbiji još ne razaznaje šta bi sve mogla da bude “buduća realnost”...

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU? Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU?

    Izbori za Evropski parlament biće iduće godine ozbiljan ispit za evropski projekat. Kakva će biti Unija posle izbora pitanje je brojnih konferencija i analiza u Evropi i van nje.

  • Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore” Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore”

    Negde 1988. Milošević je postao apsolutni lider Srbije. Te godine obračunava se i sa autonomijom Vojvodine i najavljuje slično za Kosovo i Crnu Goru, ali i za ostale koji se ne slažu s njim.

  • Dimitrije Boarov: Piketijev manifest Dimitrije Boarov: Piketijev manifest

    Paralelno sa famoznim protestom Žutih prsluka u Francuskoj, koji neki analitičari smatraju protestom sitne buržoazije protiv one krupne (dakle, vidom sukoba na desnici), u Parizu je, sa neke vrste “leve obale” javne scene, lansiran i Manifest za demokratizaciju Evrope, koji je sačinila grupa intelektualaca na čelu sa ovde veoma poznatim ekonomskim istoričarem Tomom Piketijem i manje poznatim Antoanom Vošeom.

  • Vladimir Gligorov: Kosovske carine Vladimir Gligorov: Kosovske carine

    Ako sam dobro razumeo, Kosovo carini uvoz iz Srbije, i Bosne i Hercegovine, po stopi od 100 odsto.

  • Jelka Jovanović: Krvave košulje i milioni Jelka Jovanović: Krvave košulje i milioni

    Pre 22 godine koleginica S. Č. je, izveštavajući sa protesta tadašnje opozicije – slične današnjoj i po idejnoj šarolikosti i po organizacionim ne/sposobnostima – napisala da se na kišoviti i hladni Đurđic okupilo tridesetak hiljada ljudi.

  • Momčilo Pantelić: Poredak a la kart Momčilo Pantelić: Poredak a la kart

    Uspelo je Donaldu Trampu da uzvrpolji i božićni spokoj. Kako u Americi tako i izvan nje. Pa i u nekim krajevima koji se prigodno drže drugačijih kalendara.

  • Nadežda Gaće: Zašto baš uvek dajemo autogolove Nadežda Gaće: Zašto baš uvek dajemo autogolove

    Čini mi se da nam neprijatelji i nisu potrebni jer sami sebi štetimo više. Mnogi naši mediji, političari, intelektualci i “intelektualci” sa malih ekrana utrkuju se u otkrivanju zavera i neprijatelja: “Ameri obučavaju Šiptare za rat protiv Srba”, “Britanski ambasador je najveći zaverenik i direktni eksponent sve-svetske borbe protiv Srbije”, “Impotentna Evropa, koja se raspada, šuruje sa Prištinom protiv nas”, “Između Putina i Tačija postoji tajna veza” , “Susedi se udružuju protiv nas”…

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side