13.01.2019 Beograd

Momčilo Pantelić: U iznudicama

Momčilo Pantelić: U iznudicama
Samo je jedno šampionsko mesto na svetskim kolebljivim rang-listama lišeno konkurencije. Čvrsto ga drži ostrvska država Kiribati jer se nalazi usred Pacifika, tako da na nju prvo hrupi planetarna nova godina, koju mi ostali samo lokalno repriziramo, uvek, kao i pre neki dan kad smo slavili dolazak 2019.

U poslednje vreme mnogima se čini da baš i nije za slavlje to što “sve najlepše”, koje jedni drugima svečarski poželimo počinje baš na Kiribatima. Suđeno im je, tvrde eksperti, da jednog ne tako dalekog dana bukvalno nestanu.

Kiribati će, prema takvim nalazima, biti prva država-žrtva rasta nivoa okeana usled globalnog otopljavanja, pa da je takoreći poslednji čas za njenih 110.000 stanovnika da počnu da grade neku vrstu Nojeve barke. Gostujući istraživač se u Vašington postu stoga začudio što sada tamo nema zvaničnog forsiranja programa za spasavanje, pa je zaključio da su Kiribati simbol “sveta nespremnog da se suoči s budućom realnošću”.

U sličnom duhu je i poruka karikaturiste El Rota u madridskom Paisu. Nacrtao je moćnog robota koji se pretpostavljenom mnoštvu nezaposlenih osoba obraća rečima: “Dragi prijatelji, ja sam direktor za ljudske resurse, stanite u red”!

Vizije obojice kolega govore o rastućem raskolu u odlučivanju o sudbini čovečanstva. U kojem je mogućno i da pojedine države nestanu (i bez klimatskih lomova) i da rukovodeće poslove preuzme veštačka inteligencija.

Posle mnogih izjalovljenih obećanja “odozgo”, zahtevi vlasti da se sadašnjost žrtvuje zarad boljeg života u budućnosti nemaju prođu, konstatuje dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Džozef Stiglic. Pa kao ilustraciju navodi parolu iz protesta Žutih prsluka u Francuskoj da “vlada govori o kraju sveta, a mi brinemo o kraju meseca”, kojom je predsedniku Emanuelu Makronu spočitano da poboljšavanje ekologije ne može da ide bez poboljšanja egzistencije masa.

Postoji izrazit nesklad između globalizacije i lokalizacije, globalne su i ekonomija i ekologija i telekomunikacija, a nacionalna je samo politika, pa nema kontrolu nad procesima koji nam oblikuju život, sugeriše Juval Noa Harari. Pisac bestselera “Sapiens” upozorava, pritom, da u pomanjkanju sposobnosti da se prilagode novim okolnostima i lideri i podanici pokazuju sklonost ka vraćanju na staro, kada je sve bivalo izvesnije iako je, često, bilo nepovoljnije za savremenike.

Otud, reklo bi se, iznova bujanje nacionalizama, populizma i ksenofobije, osporavanja demokratije, a razmah autoritarnih vlasti, pa i bujanje protivljenja globalizaciji uz veličanja lokalizacije iako je evidentno da nam život sve više zavisi od povezivanja sa drugima i svetskih kretanja. Najkarakterističnijim pojavama starog kova, mada u vrlo modernizovanom vidu, čine mi se stoga obnova nadmetanja sila za globalnu prevlast i razmah svakojakih protesta protiv lokalnih vlasti.

Među velikim silama nema saglasnosti, praktično, ni oko čega bitnog za održavanje kakvog-takvog svetskog poretka. Sve su u nekoj vrsti međusobne zavade i podozrenja. Amerika Donalda Trampa u tome prednjači. Sankcioniše Rusiju, u trgovinskom ratu je s Kinom, dok potcenjuje domete tradicionalnih saveznika u Evropi.

Evropska unija je pritom u najnepovoljnijem položaju – trpi pritiske i od teritorijalno i hakerski šireće Rusije i od naleta investicija iz Kine, koja pretenduje da svoj model državnog kapitalizma afirmiše kao efikasniji od dosad najuređenijeg, evropskog, ustrojstva. Uz to, pred EU su majski izbori za njene organe, u kojima manje ili više uočljivo sve spoljne sile “navijaju” za dodatno slabljenje njene zajednice, već podrivene projektovanim Bregzitom i drugim odstupanjima od izvornih načela i razrađivanog poretka vrednosti...

Dobar deo odgovornosti za ovakav nepovoljan razvoj događaja snose nemarni čuvari demokratije. Umislivši da je ona kao takva neprikosnovena i nadmoćna, zanemarili su položaj širokih slojeva, dozvolili drastičan rast nejednakosti i osiromašili srednji stalež, bez čijeg jačanja slabi demokratija.

Masovni protesti će se nastaviti. Eksperti preporučuju da budu mirni – kakvi su subotnji u Beogradu i u još nekim gradovima Srbije – jer su izračunali da nenasilna konfrontacija ima dva puta veće šanse da uspe u ostvarivanju ciljeva nego ako učesnici protesta pribegnu nasilju. Za korenite političke promene dovoljno je, kažu, da se za njih u demonstracijama založi samo 3,5 odsto ukupnog stanovništva.

Na osnovu svega izloženog, nagađam da bi bitna obeležja ovoj godini mogle da daju dve rastuće iznudice – za preuređivanje internacionalnih i nacionalnih odnosa. Gotovo ništa više ne može, pa i ne zaslužuje da ostane kao što je sada.

Dok je 2018. bila godina konfuzije, 2019. će biti godina donošenja odluka. Tako je ocenio nama dobro poznati švedski politički veteran Karl Bilt, imajući u vidu opšta kretanja u EU.

Mislim da bi ista opaska mogla da se, bar delimično, primeni i na tzv. Zapadni Balkan. Iako ovaj region izgleda programiran da neguje konfuziju. Još malo, pa kao Kiribati, koji jeste simbol “sveta nespremnog da se suoči sa budućom realnošću”, s tom razlikom što se ovde u Srbiji još ne razaznaje šta bi sve mogla da bude “buduća realnost”...

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka

    Ako pogledate udarne privredne vesti ono malo preostalih medija koji nisu pod kontrolom vladajuće koalicije, objavljenih u poslednjih desetak dana, videćete da su računi koje građanima Srbije ispostavljaju republička javna preduzeća i velike kompanije u većinskom državnom vlasništvu sve papreniji: Srbijagasu otpisana dugovanja prema državi u ukupnom iznosu od 141 milijardu dinara; prošlogodišnje državne subvencije Kompaniji Fijat Krajsler automobili u Kragujevcu iznosile su 2,75 milijardi dinara; slovenačka avio-firma Adrija ervejz prijavila je beogradskog avio-prevoznika Er Srbija nadležnoj evropskoj komisiji zbog velikog nedozvoljenog subvencioniranja firme u kojoj je većinski vlasnik; Elektroprivreda Srbije (EPS), prema nedavno objavljenom finansijskom izveštaju, prošle godine je zabeležila gubitak od 1,3 milijarde dinara.

  • Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta

    Otkako je posle prvog kvartala ove godine objavljeno da je Srbija u tom kratkom razdoblju povećala bruto domaći proizvod za samo 2,5 odsto, počelo je procenjivanje da li se uopšte 2019. može ostvariti projektovani privredni rast od 3,5 odsto i da li je realno očekivati povećanje te stope u narednim godinama bar do tempa od oko četiri odsto godišnje.

  • Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku? Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku?

    Ovo bi bilo pitanje od milion dolara, i to ne samo za 21. već i za prethodne vekove i istorijske okolnosti, da kultura iole nešto vredi u Srbiji.

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

  • Mijat Lakićević: Makron ili mikron Mijat Lakićević: Makron ili mikron

    Potpuno je razumljivo da neko, kad vidi, tj. čuje Dačića, jednostavno zažmuri i kaže: ma daleko im lepa kuća. Ali nije u tome poenta; to je lako, to Dačić i hoće.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side