09.08.2017 Beograd

Nadežda Gaće: 355 do Beograda

Nadežda Gaće: 355 do Beograda
Nama najbliži važni gradovi na teritoriji bivše Jugoslaviji su Sarajevo, Priština, Banjaluka i Zagreb… svi ispod 442 do Beograda. Svi ispod 400 kilometara do Beograda! To su nam i veoma ozbiljni ekonomski partneri i najozbiljniji politički problemi.

Hrvatsko-srpski odnosi opterećeni su uspomenama na ratove i uvek osvežavanim nacionalizmom. I, između ostalog, “razgraničenjem” na Dunavu. Bosna i Hercegovina – opet nacionalizmi, opet uspomene na ratne strahote i, opet!, razgraničenje. Odnosi Beograda i Prištine, kako bi bilo politički korektno reći, i te kako su opterećeni ratnim uspomenama, gaženjem ljudskih prava, nesigurnošću manjina ... i svašta još i, kako reče PPV i ministar inostranih poslova Ivica Dačić ... “i razgraničenje je nužno”, šta god da to značilo.

RAZGRANIČENJE na tom putu od 355 kilometara između Beograda i Prištine nema veze sa plavljenjem i vrdanjem Drine i Dunava i katastarskom imovinom – već pre može da liči na ona razgraničenja kada su menjane granice, bilo fizički bilo statusno. Jer, ko god da je ikada rekao da pravimo granice države umesto poroznih nevidljivih granica republike, rekao je rat – čak iako nije bio svestan. Sada znamo svi – pa i razgraničenje treba dobro definisati ako se i o njemu priča.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokrenuo je inicijativu koja je, bar zasad, proizvela lavinu izjava i PREPUCAVANJA, pa i zloupotreba teme “Kosovo” – ali nagoveštava da ipak može u sledećoj fazi i da dođe do DIJALOGA.

Istorijat propuštenih šansi Srbije ovih dana evocira Vuk Drašković. Nakon svake propuštene šanse dobijali smo lošije okolnosti i mnogo lošije mogućnosti. Bivalo je i mnoštvo zasada tajnih propuštenih šansi – “nećemo da pregovaramo ispod stola” bila je reakcija naših političara na ponudu koju bi sada izglasali na referendumu.

Za velike pomake u geopolitici mora da se obezbedi podrška sveta, koju lako možemo da dobijemo za zaštitu ljudskih i manjinskih prava i ekonomsku osnovu života. To je statusno neutralno, kako smo ne samo sebe obavezali nego obavezali i Albance. Razgraničenje, ma šta to značilo, to nije! I teško možemo dobiti podršku od bilo koga za prekrajanje granica – osim! ako ne nastupimo zajedno i mi i Albanci, dakle, rekla bih, samo ukoliko Beograd i Priština svetu “serviraju” rešenje.

I jedni i drugi imaju milion razloga da požure i preskoče prepreke koje im sopstveni populizmi nameću. Ako poziv na unutrašnji dijalog shvatimo kao poziv na toleranciju i popuštanje pred mitovima i zabludama, ali i pred nepravdom, i ako i Albanci dođu do toga da je svima u interesu rešenje, a ne igranje rečima i istorijom koja vodi dobrovoljnom davanju tuđe krvi. Dodala bih i da se nijedan srpski interes neće odbraniti šaranjem parola po zidovima sveže okrečenih kuća u Beogradu “Kosovo je Srbija”. A zdravom razumu je jasno da je najvažnije obezbediti sigurnost, prava i posao Srbima na Kosovu. Naravno, i Albancima u Srbiji. I naravno i Srbima u Srbiji i Albancima na Kosovu.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Ivan Ninić: Kad će “srpski Sanader”? Ivan Ninić: Kad će “srpski Sanader”?

    “Prima socijalnu pomoć 7.000 dinara i nema šta da jede, a uplatio stranci 650.000 dinara” – ovako su 2015. godine izveštavali mediji o donatoru SPS.

  • Vladimir Gligorov: Slobodna trgovina Vladimir Gligorov: Slobodna trgovina

    Pre 200 godina objavljena su Načela političke ekonomije Davida Rikarda. Savremeni, u smislu današnji, interes je najviše za njegovo zalaganje za slobodnu trgovinu. I uopšte, za njegovu teoriju spoljne trgovine.

  • Dimitrije Boarov: Štrajk u Kragujevcu Dimitrije Boarov: Štrajk u Kragujevcu

    Iako štrajk u fabrici Fijat Krajsler automobili Srbija u Kragujevcu, zbog doista niskih plata zaposlenih (nižih od srpskog proseka) traje tek desetak dana, već sada je jasno da je otvoren veliki privredni problem Srbije koji neće biti ni brzo ni jeftino rešen i koji će zagorčati život ne samo novoj-staroj vladi, na čelu s premijerkom Anom Brnabić, nego i mnogim poreskim obveznicima države.

  • Ivana Pejčić: Advokatska igra prestola Ivana Pejčić: Advokatska igra prestola

    Igra prestola i dalje traje u Advokatskoj komori Beograda. Već mesecima gledamo beskrupuloznu igru za osvajanje trona, uz brojne intrige i obmane, s promenjivim saveznicima i neprijateljima, gde se o časti mnogo priča, a urušavaju se svi temelji advokatske profesije.

  • Aleksandar Simić: Nekad i sad Aleksandar Simić: Nekad i sad

    Mislim da nisam još pošao ni u osnovnu školu, kada sam prvi put osetio duboku nostalgiju za "dobrim starim vremenima".

  • Vladimir Gligorov: Dramatično poboljšanje Vladimir Gligorov: Dramatično poboljšanje

    “Ekonomska situacija u Srbiji se dramatično popravila od usvajanja ekonomskog programa” koji podržava MMF stendbaj sporazumom.

  • Dimitrije Boarov: Kurs i otkupna cena Dimitrije Boarov: Kurs i otkupna cena

    Na pragu žetve pšenice i sa početkom prikupljanja ovogodišnjeg roda malina ponovo je pokrenuto pitanje po kojim cenama će se moći prodati ova dva od tri najvažnija poljoprivredna proizvoda Srbije.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side