Nadežda Gaće: Antiteza COVID-19
01.04.2020 Beograd

Nadežda Gaće: Antiteza COVID-19

Nadežda Gaće: Antiteza COVID-19
Mnogo je nagađanja i pregršt dobrih i loših informacija, masa lažnih ili, da ublažim, neozbiljnih paranaučnih tekstova i mnoštvo snimaka raznih slavoljuba koji govore neverovatne teorije o koroni.

Sve to prati i ogroman broj vickastih i manje vickastih priloga na mrežama. I to je svetski fenomen i mi, iako volimo da smo posebni, nismo izuzetak. U pozadini svega toga odvija se politička borba, a ni tu nismo originalni. Loše je po opoziciju što kritike češće deluju kao zlurado prigovaranje nego kao predlozi da se nešto uradi. Loše je po vlast što ne može da odoli i da ne ospe vrlo kratku, ali rafalnu paljbu po opoziciji. I jedni i drugi posebno naglašavajući da neće da se bave politikom.

Pri čemu je sigurno da je borba s virusom COVID-19 i njegovim posledicama bez izuzetka apsolutno najvažnija, ako ne i jedina tema za sve političke elite sveta. I sva medicinska nauka sveta treba da bude 24 časa na raspolaganju donosiocima odluka. I obrnuto – donosioci odluka moraju sve da baziraju na preporukama onih koji više znaju.

Jasno je da će se, kada sve prođe, uspeh meriti brojem umrlih, kako god ga budu uzimali – u apsolutnom broju ili na milion stanovnika. To je ta strašna realnost. Ima još jedna realnost – od nečega se mora živeti. I uspeh će biti koliko-toliko očuvati privredu i BDP. U ovom trenutku sve zemlje sveta imaju manje-više slične strategije u borbi protiv virusa: što stroža izolacija, što više respiratora, medicinara i testova. Neki kažu da su razvijene demokratije kasnile u restrikcijama kretanja i obaveznim izolacijama plašeći se da ne ne budu optužene da gaze neke demokratske principe. Drugi tvrde da je neoliberalni koncept ekonomije u tim zemljama kriv za zakasnele reakcije. Ima ih koji optužuju paniku. Rekla bih da svega ima – ali i da, bar zasad, korelativna analiza pokazuje manju otpornost tradicionalnih liberalnih demokratija na šok kakav je ovaj virus napravio. Proći će vreme pre nego što medicinske i statističke analize odgovore na pitanje o efikasnosti mera i ponašanja država.

Mnogo pre toga na red će doći druga žrtva – ekonomija. Korigovana je projekcija rasta za 20 najbogatijih zemlja sveta – i sada izgleda da recesiju mogu da izbegnu samo Kina, Indonezija i Indija iako će svih 20 najbogatijih zemalja značajno smanjiti tempo rasta. Srbija se, prema zvaničnim najavama, nada da će izbeći katastrofalan pad BDP-a i vlast je spremila opsežan paket ekonomskih mera. Prema nekim reakcijama iz sveta, i bolji od nekih zapadnih zemlja po analizama MMF-a, Svetske banke, Rojtersa... Moguće je da sada preventivno hvale jer nisu pohvalili medicinski paket mera koji je, koliko god nama neprijatan, doživeo da ga mnoge zemlje naknadno slede u osnovnoj ideji – ne molbe već zabrane kretanja stanovništva.

Ni jedno ni drugo nije teško kritikovati i nalaziti loše primere prakse. I jednom i drugom paketu može se zamerati, ali malo je kritika koje mere gledaju i sa aspekta ostvarivosti i kao nešto što valja i popravljati, a ne rušiti. Vlast pokazuje posvećenost, dopali nam se ili ne njeni potezi. Imponuje i što stigne i poneka pohvala iz sveta. A u ovom usporenom načinu življenja vreme ipak brzo prolazi – i proći će sve ovo, tako ćemo brzo uvideti šta je ko uradio u svetu i šta smo uradili mi da spasemo živote, ali i privredu.

autor: IG izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
enovina
Pročitajte i...
  • Momčilo Pantelić: Sedam veličanstvenih Momčilo Pantelić: Sedam veličanstvenih

    Kad je teško, onda žene. Pandemiji i manje podležu i više je obuzdavaju nego muškarci.

  • Vladimir Gligorov: Tri napomene Vladimir Gligorov: Tri napomene

    Prva je donekle akademska, mada su posledice po privrednu politiku, zapravo, značajne.

  • Dževad Sabljaković: Nestrpljenje će ponovo zamračiti nebo Dževad Sabljaković: Nestrpljenje će ponovo zamračiti nebo

    Smanjuje se Grenland, a nivo morske površine raste. Ima li to neke veze s pojavom koronavirusa i epidemijom Covida-19. Reklo bi se da nema nikakve, ali to je zabluda: sve na ovom svijetu ima neke veze s poremećajem bioravnoteže planete na kojoj živimo.

  • Mijat Lakićević: Ta teška reč izvini Mijat Lakićević: Ta teška reč izvini

    Kako se izvini kaže u Kini? Mora da je neka teška reč, kao u Srbiji, kako je to davno (stihom u naslovu) utvrdio Đorđe Balašević.

  • Dimitrije Boarov: Borelova defanzivna strategija Dimitrije Boarov: Borelova defanzivna strategija

    Pre neki dan visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Žosep Borel izjavio je da svetu i Evropi preti kriza biblijskih razmera zbog koronavirusa jer će zemlje u razvoju izgubiti sve prihode, budući da je došlo do kraha izvoza, cena nafte i sirovina, a turizam je stao, isto kao i doznake ekonomskih emigranata.

  • Dimitrije Boarov: Čekajući helikopter Dimitrije Boarov: Čekajući helikopter

    U vrhu države vlada zabluda da Srbija ima neke nadnaravne sposobnosti i mogućnosti da bude pametnija i moćnija od svih drugih država, posebno u kriznim vremenima. Pa zašto smo onda jedna od najsiromašnijih država u Evropi i zašto toliko sporo popravljamo svoje mesto na svetskoj ekonomskoj lestvici.

  • Mijat Lakićević: Kristalna noć Mijat Lakićević: Kristalna noć

    Kristalna noć, poznato je iz istorije, zbila se 9. novembra 1938, kada su nacisti razbijali izloge jevrejskih radnji u Nemačkoj. Noć u ponedeljak 3. maja – mada ne kao početak nego kao završni čin – kristalno jasno je pokazala da su građani Srbije postali neka vrsta “modernih Jevreja” čije su, ne izloge nego živote, razbijale grupe razularenih bandita.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side