20.06.2018 Beograd

Nadežda Gaće: Da li to Rusi dolaze ili su oduvek bili tu?

Nadežda Gaće: Da li to Rusi dolaze ili su oduvek bili tu?
Velika tema Evrope danas je – ruska propaganda. Ona, ta propaganda, ne bi trebalo nikoga da iznenađuje – značajna su iskustva i ruskih tajnih službi i raznih “agitpropova”, i o tome se i mnogo zna i mnogo se pisalo.

Izgleda da zaprepašćenje zapadnog sveta dolazi pre svega zbog povratka Rusa na scenu koju su devedesetih napustili, više zbog slabosti da je provode nego zbog odsustva želja. Danas, kada tehnologija omogućava neverovatne stvari, uveliko se spekuliše gde su i dokle su stigli Rusi u modernizaciji svojih “agitpropovskih” veština.

Od Trampove izborne pobede sve se više priča i ogromnom ruskom uticaju na izborne rezultate u raznim zemljama. Sankcije Zapada prema Rusiju traju od 17. marta 2014. i stalno se povećava broj zemalja koje se priključuju. Kako je ruski odgovor bio recipročan, zamrla je trgovina tih zemalja sa Rusijom. To je bio razlog što se Turska povukla iz galimatijasa. Naime, ogromnu štetu trpe i Rusi i sve zemlje koje sprovode sankcije, a efekat sankcija ne postoji. Verovatno se i zaboravilo da je Krim bio razlog sankcija.

Nekako je u tim raspravama o novoj ruskoj propagandi Srbija postala dobar, a i loš primer. Ne samo da raste vidljivost propagande nego je tlo za tu propagandu baš pogodno, volimo Ruse. Proglasili smo se neutralnim i vojno i u odnosu na sankcije, a niški humanitarni centar i te kako bode oči Zapadu. Uzgred, ovde je zapadna propaganda takođe prisutna na način vrlo sličan ruskoj, samo što smo imali i neke koristi od toga (kraj Miloševića), pa nam to uglavnom manje smeta ili nam je manje smetalo.

No, zanimljivi su dometi svih tih akcija, koje deluju vidljivije kada se analizira uticaj na neke medije i neke političke stranke. Nekako od Sanstefanskog mira, Srbija i Rusija imaju odnos miša i mačke, gde smo mi često izvlačili deblji kraj i tražili političko utočište negde drugde. Ali jeste činjenica da ulogu Velikog brata Rusija igra na Balkanu još, na primer, od Mirovnog sporazum u Kučuk-Kajnardžiju 1774.

Čuveni su primeri iz istraživanja javnog mnjenja, gde mi doživljavamo Ruse kao velike donatore iako oni to nisu, u NIS su investirali, sada se to zna, mnogo manje nego što im NIS sada vredi i imamo jasnu podršku oko Kosova, šta god da to znači i šta god nam to značilo. Iz istih izvora imamo i podatak o ogromnoj naklonosti Rusima, uz skoro nikakva očekivanja, nasuprot EU, koju i ne volimo mnogo, ali bismo rado glasali da uđemo tamo ako bi nas neko pitao.

Sve u svemu, rekla bih da, što se nas tiče, Rusi nisu neki novi fenomen koji otkriva sada zapadna diplomatija i analitika, bar ne nama – uvek su bili tu, uz permanentne političke oscilacije – da ne pominjemo “istorijsko NE” i niz drugih nesporazuma niti da se prisećamo koliko sramotno malo plaćaju naftnu rentu. No, to nije njihov nego naš greh. Uz sve te oscilacija u političkim odnosima izgleda da je slika Velikog brata upečatljiva i da mi većinski volimo da postoji taj brat, pa makar se ponovo razilazili i približavali politički. Mada bi nam svima bilo jasno da im namere nisu bratske.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 29.07.2018, 12:05h tempirano i spontano (1)

    "Čuveni su primeri iz istraživanja javnog mnjenja, gde mi doživljavamo Ruse kao velike donatore iako oni to nisu, " ... - Sasvim tačno: tu ideju o "RUSKOJ OGROMNOJ POMOĆI" (u žutoj štampi, koja je 99 % uverena da je maltene kao neki "službeni glasnik") podgrevaju (uz silnu galamu i kad Rusi, pri nekoj prirodnoj katastrofi, pošalju 500 ćebadi i 10 specijalista spasilaca od poplave!) - hrane i podgrevaju dve formacije: (1) jedna tempirana - patrijarh i velikodostojnici SPC koji uzdižu "vekovnu" podršku Rusije "raspetom srBskom narodu" (verovatno vekovnom podrškom Serbiji smatraju i to što su Rusi San Stefanskim mirom poklonili BUGARSKOJ celu Makedoniju i pola KiM, sve do Albanije!), i (2) spontana psihološka inercija i sadašnjih generacija (a naročiti starijih, i srednjih) koje su srBski boljševici-rusofili kljukali pričama o RAJSKOM ŽIVOTU u SSSR (a time i u Rusiji). I u današnje vreme - ne možemo naići, na primer, da neki od naših TV i štampanih medija UOPŠTE spomenu NEŠTO LOŠE U RUSIJI (onako kako pišu o krizama u Francuskoj Britaniji a već da pisanje o SAD - i ne spominjemo). Tamo, u brižnoj našoj majčici Rossiji i u njenoj Crkvi - teku med i mleko.

Festival Srpske Trpeze
Pročitajte i...
  • Nebojša Pešić: Jednaki i jednakiji Nebojša Pešić: Jednaki i jednakiji

    SLIKA 1. Na tribini SNS u Beški 17. januara 2017. došlo je do incidenta kada su aktivisti Inicijative mladih za ljudska prava razvukli transparent “Ratni zločinci da zaćute da bi se progovorilo o žrtvama” i izrazili protest duvanjem u pištaljke.

  • Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE

    Kada je početkom ovoga jula Ministarstvo privrede zatražilo da se otvori stečajni postupak za HIP Azotaru u Pančevu, postavilo se pitanje, “zašto baš sada, kada ova firma radi normalno”, umesto da se postavi pitanje zašto je nadležno ministarstvo toliko dugo oklevalo da izađe sa nekom dugoročnijom projekcijom opstanka ili gašenja ove firme koja protekle dve decenije, pa i duže, ne može da uskladi ulazne troškove sa cenama po kojima prodaje svoje proizvode.

  • Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit

    Kao što se vidi iz Slike 1, izvor svih podataka je Eurostat, BDP po glavi stanovnika po kupovnoj snazi, po EU standardu (PPS), u Srbiji stagnira u odnos na EU28 od 2008, kao uostalom i prosečni BDP za taj period.

  • Dimitrije Boarov: Turske opomene Dimitrije Boarov: Turske opomene

    Kada u jednoj velikoj privredi kao što je turska u jednom danu (petak prošle sedmice) paritet domaće lire prema američkom dolaru padne oko 18 odsto, onda se to ne može tumačiti samo Trampovim spoljnotrgovinskim ludorijama i dupliranjem carinskih taksi na uvoz aluminijuma i čelika i iz Turske nego i znakom da se svemoćni turski predsednik Tajip Erdogan ipak zaneo svojom veličinom i veličinom svoje zemlje i tako se opasno poigrao sa ekonomskom budućnošću svojih 80 miliona sugrađana.

  • Vladimir Gligorov: Subvencije Vladimir Gligorov: Subvencije

    Zašto bi se subvencionisala privatna, strana ili domaća ulaganja? Ako sam dobro razumeo, i Savez za Srbiju namerava da nastavi sa subvencijama, samo bi da ih uslovi, pre svega kada je reč o stranim ulaganjima, većim platama za zaposlene.

  • Mijat Lakićević: Savez za izolaciju Mijat Lakićević: Savez za izolaciju

    Da li je Tramp trapav, lud ili glup, nije ni važno – bar ne u kontekstu ove priče – ali je svojom izjavom o nekim “agresivnim Montenegrinima koji prete da izazovu treći svetski rat” američki predsednik, kao što je to već konstatovano, u stvari otkrio na šta mu se ruski kolega žalio.

  • Živa Vekecki: Umesto “delfina” dobićemo “girice” Živa Vekecki: Umesto “delfina” dobićemo “girice”

    Udarna vest 1. juna tekuće godine u svim srpskim medijima bila je da je Njegovo Veličanstvo Predsednik Srbije priredio svečani prijem za fudbalsku reprezentaciju naše zemlje, stručni štab i članove rukovodstva Fudbalskog saveza Srbije.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side