20.06.2018 Beograd

Nadežda Gaće: Da li to Rusi dolaze ili su oduvek bili tu?

Nadežda Gaće: Da li to Rusi dolaze ili su oduvek bili tu?
Velika tema Evrope danas je – ruska propaganda. Ona, ta propaganda, ne bi trebalo nikoga da iznenađuje – značajna su iskustva i ruskih tajnih službi i raznih “agitpropova”, i o tome se i mnogo zna i mnogo se pisalo.

Izgleda da zaprepašćenje zapadnog sveta dolazi pre svega zbog povratka Rusa na scenu koju su devedesetih napustili, više zbog slabosti da je provode nego zbog odsustva želja. Danas, kada tehnologija omogućava neverovatne stvari, uveliko se spekuliše gde su i dokle su stigli Rusi u modernizaciji svojih “agitpropovskih” veština.

Od Trampove izborne pobede sve se više priča i ogromnom ruskom uticaju na izborne rezultate u raznim zemljama. Sankcije Zapada prema Rusiju traju od 17. marta 2014. i stalno se povećava broj zemalja koje se priključuju. Kako je ruski odgovor bio recipročan, zamrla je trgovina tih zemalja sa Rusijom. To je bio razlog što se Turska povukla iz galimatijasa. Naime, ogromnu štetu trpe i Rusi i sve zemlje koje sprovode sankcije, a efekat sankcija ne postoji. Verovatno se i zaboravilo da je Krim bio razlog sankcija.

Nekako je u tim raspravama o novoj ruskoj propagandi Srbija postala dobar, a i loš primer. Ne samo da raste vidljivost propagande nego je tlo za tu propagandu baš pogodno, volimo Ruse. Proglasili smo se neutralnim i vojno i u odnosu na sankcije, a niški humanitarni centar i te kako bode oči Zapadu. Uzgred, ovde je zapadna propaganda takođe prisutna na način vrlo sličan ruskoj, samo što smo imali i neke koristi od toga (kraj Miloševića), pa nam to uglavnom manje smeta ili nam je manje smetalo.

No, zanimljivi su dometi svih tih akcija, koje deluju vidljivije kada se analizira uticaj na neke medije i neke političke stranke. Nekako od Sanstefanskog mira, Srbija i Rusija imaju odnos miša i mačke, gde smo mi često izvlačili deblji kraj i tražili političko utočište negde drugde. Ali jeste činjenica da ulogu Velikog brata Rusija igra na Balkanu još, na primer, od Mirovnog sporazum u Kučuk-Kajnardžiju 1774.

Čuveni su primeri iz istraživanja javnog mnjenja, gde mi doživljavamo Ruse kao velike donatore iako oni to nisu, u NIS su investirali, sada se to zna, mnogo manje nego što im NIS sada vredi i imamo jasnu podršku oko Kosova, šta god da to znači i šta god nam to značilo. Iz istih izvora imamo i podatak o ogromnoj naklonosti Rusima, uz skoro nikakva očekivanja, nasuprot EU, koju i ne volimo mnogo, ali bismo rado glasali da uđemo tamo ako bi nas neko pitao.

Sve u svemu, rekla bih da, što se nas tiče, Rusi nisu neki novi fenomen koji otkriva sada zapadna diplomatija i analitika, bar ne nama – uvek su bili tu, uz permanentne političke oscilacije – da ne pominjemo “istorijsko NE” i niz drugih nesporazuma niti da se prisećamo koliko sramotno malo plaćaju naftnu rentu. No, to nije njihov nego naš greh. Uz sve te oscilacija u političkim odnosima izgleda da je slika Velikog brata upečatljiva i da mi većinski volimo da postoji taj brat, pa makar se ponovo razilazili i približavali politički. Mada bi nam svima bilo jasno da im namere nisu bratske.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 29.07.2018, 12:05h tempirano i spontano (1)

    "Čuveni su primeri iz istraživanja javnog mnjenja, gde mi doživljavamo Ruse kao velike donatore iako oni to nisu, " ... - Sasvim tačno: tu ideju o "RUSKOJ OGROMNOJ POMOĆI" (u žutoj štampi, koja je 99 % uverena da je maltene kao neki "službeni glasnik") podgrevaju (uz silnu galamu i kad Rusi, pri nekoj prirodnoj katastrofi, pošalju 500 ćebadi i 10 specijalista spasilaca od poplave!) - hrane i podgrevaju dve formacije: (1) jedna tempirana - patrijarh i velikodostojnici SPC koji uzdižu "vekovnu" podršku Rusije "raspetom srBskom narodu" (verovatno vekovnom podrškom Serbiji smatraju i to što su Rusi San Stefanskim mirom poklonili BUGARSKOJ celu Makedoniju i pola KiM, sve do Albanije!), i (2) spontana psihološka inercija i sadašnjih generacija (a naročiti starijih, i srednjih) koje su srBski boljševici-rusofili kljukali pričama o RAJSKOM ŽIVOTU u SSSR (a time i u Rusiji). I u današnje vreme - ne možemo naići, na primer, da neki od naših TV i štampanih medija UOPŠTE spomenu NEŠTO LOŠE U RUSIJI (onako kako pišu o krizama u Francuskoj Britaniji a već da pisanje o SAD - i ne spominjemo). Tamo, u brižnoj našoj majčici Rossiji i u njenoj Crkvi - teku med i mleko.

Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO

    Iskreni, pravi srpski nacionalista, Srbin sa dna kace, što se kaže, on bi se danas svom snagom zalagao za članstvo Srbije u Severnoatlantskoj ugovornoj organizaciji (North Atlantic Treaty Organisation), poznatoj kao NATO.

  • Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati? Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati?

    Na samom početku ovog, “prigodnog” prvomajskog teksta sve koji na pomen radnika i sindikata prezrivo odmahnu rukom zamoliću da se, ako se već bacaju kamenom/ciničnim komentarom, prisete šta su sami učinili da siromaštva, nejednakosti, uniženosti bude manje?

  • Dimitrije Boarov: Konfuzija Dimitrije Boarov: Konfuzija

    Bizarna izjava Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, da je njegov plan za Kosovo propao jer ga nije prihvatio narod, te da će Srbiju to odbijanje skupo koštati kroz nekoliko decenija, verovatno je namenjena ne samo domaćoj nego i stranoj javnosti.

  • Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja” Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja”

    Kako to da će u septembru biti 25 godina od prve posjete Ivana Pavla Drugog Hrvatskoj, kada je Papa pozvao kršćane i druge na odlučno suočavanje s prošlošću, na oprost i pomirenje, a da se hrvatski biskupi dosad nisu odvažili izraditi jedan temeljiti i sveobuhvatni dokument na temu “povjesnog pamćenja na očišćen način”

  • Vladimir Gligorov: Brojevi Vladimir Gligorov: Brojevi

    Uzmimo da je na manifestaciji podrške gospodinu Vučiću bilo četiri puta više ljudi nego na opozicionim demonstracijama nekoliko dana ranije. Šta ti brojevi govore?

  • Srđan Bogosavljević: Brojke koje opominju Srđan Bogosavljević: Brojke koje opominju

    Da li je Srbija nestankom Jugoslavije izgubila i sopstveni identitet, pitanje je koje se logično postavlja kada se pogledaju stavovi građana. Uostalom, mi ne samo da smo postali država odlukom crnogorskog referenduma nego smo u kratkom vremenu, za manje od dvadeset godina, promenili četiri imena države, pa ne čudi što se slabo prisećamo datuma i simbola države

  • Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj

    Povodom pompeznog otvaranja poslednje deonice Koridora 10 u Grdeličkoj klisuri i otvaranja radova na deonici Koridora 11 od Čačka do Požege, setio sam se neprilike koju sam pre 10-15 godina doživeo u Kladovu.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side