U Bosni, Republika Srpska sprema referendum protiv volje međunarodne zajednice i bošnjačkih političara, a Makedonija ide u susret izborima, pošto je vladajuća većina prihvatila stav međunarodne zajednice, a ne svojih građana.
Da bi izborna groznica na Zapadnom Balkanu bila kompletna, nedostaje Srbija. Premijer Vučić kao lider stranke koja sama ima većinu u parlamentu najavio je mogućnost da se pridruži kolegama u regionu, iako nijedan od razloga koji postoje za izbore u susednim državama ne može da se primeni na Srbiju. Na primer, krize većine koja postoji u Crnoj Gori, u Srbiji nema ni u tragovima. Naprotiv, u Srbiji pre postoji kriza parlamentarne opozicije. Nema ni neke škakljive teme koja traži posezanje za voljom građana, kao u Republici Srpskoj. Nema ni nagoveštaja revolucionarnih ili kvazirevolucionarnih političkih kretanja u kojima se zvecka oružjem, kao u Makedoniji.
Doduše, Srbija ima nešto što drugi nemaju – tradiciju vanrednih izbora, pa čak i u relativno kratkoj istoriji vladajućeg SNS, dve godine na vlasti u istom sazivu bio je maksimum. Koliko god da je teško poverovati da je ta tradicija motiv SNS-a da se pridruži izbornoj groznici na Balkanu, još je teže poverovati da Vučić priželjkuje izbore da bi u vreme kada ostale kolege, posebno Milanović, najverovatnije gube, on bio superiorni dobitnik. Ipak je izjavio i pre par nedelja obećao da će za par nedelja saopštiti konačnu odluku. U međuvremenu je imao nekoliko spoljnopolitičkih uspeha, laku pobedu u derbiju sa hrvatskim kolegom – nadajamo se da neće biti revanša! – veoma dobre ocene EU i SAD za ponašanje prema izbeglicama, polaganje kamena temeljca za Beograd na vodi, ali uz bespotrebno i bahato preslišavanje novinara. Ili, na primer, policijski upad u Demokratsku stranku.
Dakle, da su danas izbori SNS bi verovatno dobio nešto više poslanika nego što ih ima, Vučić bi verovatno još više uticao na imena koja će sedeti u parlamentu. U konačnom zbiru, ti izbori bi potvrdili i povećali dominaciju SNS-a u parlamentu i dominaciju Vučića u SNS-u. Dobro za Vučića, dobro za SNS i Vučića, ali što bi rekao Mića Orlović, “ne i bitno” jer ta dominacija već postoji. Dodati neki procenat ne menja ništa. Možda bi dobro udruživanje iscrpljene opozicije moglo proširiti krug parlamentarnih partija, da li LDP-om i SDS-om ili DSS-om i Dverima ili radikalima… Ili nešto potpuno drugo, ali izbori bi mogli usporiti pregovore sa Evropskom unijom. Doduše, ima još ideja koje ne piju vodu i s nestrpljenjem očekujemo odluku, a ako bude da se ide na izbore s nekim objašnjenjem koje sada ne nazirem, sem da u izbornoj groznici budemo u istom košu sa ostalima, po principu “kud svi Turci, tud i mali Mujo”.