Srbija, Hrvatska, Crna Gora… u vreme kada sam došla na svet nisu bile države, a sada na popisu zemlja Jugoslavije nema. I moji preci su imali iste probleme – neki su se rodili u Austrougarskoj, neki u Italiji, neki u Kraljevini Jugoslaviji koja nije bila u granicama “moje Jugoslavije”. Njima je jedino bilo lakše što nije bilo elektronskih formulara s “padajućim menijem” zemalja.
Granice su određene prirodnim i istorijskim okolnostima, piše u školskim udžbenicima, leksikonima, enciklopedijama i vikipedijama. I na tim istim mestima može se videti neverovatno menjanje granica – ne kod nas nego u celom svetu. Na internetu se može naći i mnoštvo animiranih filmova koji pokazuju promene granica kroz vreme … i jedino što se vidi na prvi pogled jeste da su granice veoma promenljive, a ti preseci u vremenu nisu ni nalik jedan drugom. Eufemizam “prirodnim i istorijskim okolnostima” krije u sebi hiljade ratova, milione poginulih, još više prognanih i izbeglih, ogromna razaranja, hiljade pregovora i stotine mirovnih konferencija, naravno posvećenih novom crtanju granica.
A istorija nas upozorava da je mnoštvo inicijativa za izmene granica – bilo da se izmeni oblik, bilo da se izmerni status granica – završavalo ratnim prekrajanjem teritorija. Nimalo idilično.
Mi smo svedoci svega što sam pomenula. I ogromnih promena graničnih koordinata, i promena statusa postojećih prozirnih granica među republikama u granice s kojih se na suprotnu stranu gleda preko nišana. I pogubnosti tih akcija, i političke zloupotrebe patriotizma … avnojevske granice republika postale su državne granice. Uglavnom međunarodno priznate. Uglavnom sve izazivaju manje ili veće sporove suseda. Na stranu činjenica da smo završili sa prilično izmenjenim avnojevskim granicama – npr. s naknadnim razmenama teritorija Crne Gore i BiH ili što su u taj korpus upale i granice Kosova i Metohije, koje su naknadno dva puta bitno menjane, prvo pripajanjem 14 opština 1946, a onda pripajanjem delova teritorija oko Leposavića 1959. godine.
Evropa bez granica jeste ideal koji garantuje bar neko vreme mir i prosperitet. Evropa “bez granica” jeste za nas okvir koji će nam bitno olakšati dogovore sa susednim zemljama. I suživot. I saradnju. Šengenska Evropa postoji već više od četvrt veka i mnogima je donela olakšanja, ali je nekako “bolešljiva” u poslednje vreme: UK se otcepila, a delovi UK bi nazad; Katalonci bi svoje granice, ali im Španija ne da…
Tako da mi ostaje da se nadam da ćemo brzo u EU i da će nam to pomoći da mirno živimo sa susedima i viđamo sve više ljudi kojima je dobro i ovde. Ali, za svaki slučaj moja novogodišnja želja svima nama je da se što pre prepozna dobro koje nose saradnja i harmonični odnosi suseda i da rukovodstva svih balkanskih zemlja okončaju što je moguće više međugraničnih sporova, pokrenu što više ekonomske saradnje, a sukobe prošlosti ostave pravosuđu i sudu istorije.