11.04.2018 Beograd

Nadežda Gaće: Limb zamrznutog konflikta

Nadežda Gaće: Limb zamrznutog konflikta
Kažu da se u poslednjih 125 godina vodi 25 ratova godišnje u proseku. U broju sukoba u kojima ima više od hiljadu žrtava (to su onda ratovi) najčešće su sudelovale Kina, Britanija, Francuska, USA i Rusija.

Srbija se po ovom parametru nalazi na dvadesetom mestu. Nekada su se ratovi završavali pobedama i porazima – i nametanjem uslova za budućnost onima koji su kapitulirali. Naših sedam parova etničkih sukoba koji su došli uz raspad Jugoslavije upali su u eru kada je pobedila doktrina koja ne priznaje ni pobede ni poraze. Na Kosovu NATO nije priznao pobedu, nije čak ni priznao da je ratovao – iako nekako i bez mnogo znanja o vojnim doktrinama svako bi bombardovanje nazvao ratovanjem. Kumanovski vojno-tehnički sporazum, kojim se završila NATO akcija, NATO intervencija ili NATO agresija (zavisi od ugla gledanja), svako je interpretirao kao nekakvu pobedu. Rezolucija 1244, iako pravni akt, takođe se vrlo kreativno čita.

I kada se ukrste sve činjenice – ratovanje kao normalna pojava, nezavršavanje sukoba pobedama i porazima kao nova vladajuća doktrina, poslekonfliktno pregovaranje u kojem najzainteresovaniji nisu i najznačajniji pregovarači – sa činjenicom da koliko god strašne posledice imao zamrznuti sukob na Kosovu po svakodnevni život Srba i Albanaca, i Srbije i Kosova, to više nije teren na kojem svetska diplomatija bije svoje najveće bitke. Silazak sa liste prioriteta međunarodne zajednice doneo nam je“mlaku” diplomatiju i sve češće pominjanje “zamrznutog” umesto “završenog” konflikta. Cena je siromaštvo i nesigurnost na Kosovu, incidenti koji zasad ne prerastaju u novi konflikt, ali pojačavaju međusobno nerazumevanje i nerespektovanje, ali i ozbiljno kašnjenje u ekonomskom i pravnom uređivanju i unapređivanju Srbije i Kosova. Ceo kompleks stvari o kojima se može mnogo pričati i pisati ima jedan zajednički sadržalac: loš život ljudi koji se u tom limbu nalaze.

Uz sve to, ličimo i na nekakav sporedni teren na kojem Rusija i Amerika začikavaju jedna drugu, uz evropsku administraciju koja je prisutna, ali ne i odlučna ili sposobna da sprovede neke svoje odluke. No, njima se ne žuri. Nama, Srbima i Albancima, gori pod nogama. Zvuči utopijski, ali ne vidim koji veći interes imaju stranke u Srbiji i na Kosovu niti šta je važnije Srbima i Albancima od bežanja iz stanja zamrznutog konflikta u normalnu relaciju – pa makar je zaveli pravno obavezujućim sporazumom.

Ne razumem veliki Svet koji stalno igra neke igre. Ne razumem lidere Srba i Albanca što se ne zahvale na jalovoj pomoći sila i sami ne završe ono što nisu baš sasvim sami započeli. Ne razumem opoziciju Srbije, koja neće da učestvuje u dijalogu, ne razumem vlast Srbije, koja nikako da svoju politiku očisti od ratobornih interpretatora, ne razumem Albance sa Kosova što im je draži spektakl s hapšenjem Đurića ili retorika uličnih mangupa od rešenja do kojeg se mora doći kad-tad. Zbog nas koji smo ovde – ne zbog Trampa, Putina ili Mogerinijeve. Pa već je kasno. Niko ovde više nema vremena za zamrznuta stanja.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama

    Nakon što je fudbalski klub “Crvena zvezda”, uz pomoć Fudbalskog saveza Srbije i još ko zna koga drugog, dobio priliku da u proteklu subotu, a ne u četvrtak, kada su svi drugi ligaši igrali poslednje takmičarsko kolo, pompezno u Beogradu proslavi zvanično 28. titulu prvaka (nezvanično 29. titulu), došlo je do očekivane “demonstracije navijačke sile”, sa bakljadom i paljenjem autobusa u kojem su likovali fudbaleri našeg šampiona.

  • Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije

    Vulin ima pravo na svoje mišljenje, ali državna politika je nešto drugo. To je rekla Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije, povodom jedne izjave “ministra vojnog”. U ovom kontekstu nevažno je šta je “Aleksandar drugi” rekao – važna je premijerkina “percepcija” – ali, u najkraćem, iz (polu)rečenice Sema Fabricija, šefa evropskog predstavništva u Beogradu, da je “Kosovo ključno za EU”, Vulin je izvukao zaključak da u tom slučaju “Srbija treba da nastavi svojim putem”.

  • Dimitrije Boarov: Malinari i oružari Dimitrije Boarov: Malinari i oružari

    Mada nemam preciznu statistiku, mislim da za poslednjih dvadeset godina nije prošla nijedna, a da “malinari” i “oružari” Srbije nisu organizovali javne proteste i štrajkove.

  • Vladimir Gligorov: Tranzicija u Koreji Vladimir Gligorov: Tranzicija u Koreji

    Tramp je Kimu pustio futuristički film o Koreji, Severnoj, ako prihvati mir, odrekne se nuklearnog naoružanja i posveti se, uz pomoć SAD, privrednom razvoju.

  • Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna

    Ovih dana počela je žetva pšenice, koja je u Srbiji zasejana na (poslednje dve decenije) rekordnih 675.000 hektara. Seljaci očekuju dobar, natprosečan rod, u Vojvodini prosečno oko šest tona po hektaru, a u Šumadiji nešto preko pet tona po hektaru. To bi značilo da će se u narednim sedmicama u Srbiji ovršiti oko 3,3 miliona tona pšenice, što dalje upućuje na zaključak da bi se ove sezone moglo izvesti oko 1,7 miliona tona hlebnog žita.

  • Momčilo Pantelić: Par, raspar Momčilo Pantelić: Par, raspar

    Najzad smo doživeli da svetska vest dana bude događaj koji nas ne zabrinjava i podseća na vremena kad smo rasli uz bajke.

  • Andrej Zarević: Kandidati i zamajavanje Andrej Zarević: Kandidati i zamajavanje

    Parlamentarni izbori u Italiji održani su 4. marta, kada i izbori u Beogradu za gradsku vlast. Izbori u Italiji, za razliku od beogradskih, nisu imali jasnog pobednika. Najveći broj glasova i poslanika dobile su populističke stranke koje nemaju mnogo zajedničkog, pa je s rascepkanim parlamentom bilo teško doći do saglasja kako bi vlada mogla izgledati i ko bi je mogao voditi.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side