11.04.2018 Beograd

Nadežda Gaće: Limb zamrznutog konflikta

Nadežda Gaće: Limb zamrznutog konflikta
Kažu da se u poslednjih 125 godina vodi 25 ratova godišnje u proseku. U broju sukoba u kojima ima više od hiljadu žrtava (to su onda ratovi) najčešće su sudelovale Kina, Britanija, Francuska, USA i Rusija.

Srbija se po ovom parametru nalazi na dvadesetom mestu. Nekada su se ratovi završavali pobedama i porazima – i nametanjem uslova za budućnost onima koji su kapitulirali. Naših sedam parova etničkih sukoba koji su došli uz raspad Jugoslavije upali su u eru kada je pobedila doktrina koja ne priznaje ni pobede ni poraze. Na Kosovu NATO nije priznao pobedu, nije čak ni priznao da je ratovao – iako nekako i bez mnogo znanja o vojnim doktrinama svako bi bombardovanje nazvao ratovanjem. Kumanovski vojno-tehnički sporazum, kojim se završila NATO akcija, NATO intervencija ili NATO agresija (zavisi od ugla gledanja), svako je interpretirao kao nekakvu pobedu. Rezolucija 1244, iako pravni akt, takođe se vrlo kreativno čita.

I kada se ukrste sve činjenice – ratovanje kao normalna pojava, nezavršavanje sukoba pobedama i porazima kao nova vladajuća doktrina, poslekonfliktno pregovaranje u kojem najzainteresovaniji nisu i najznačajniji pregovarači – sa činjenicom da koliko god strašne posledice imao zamrznuti sukob na Kosovu po svakodnevni život Srba i Albanaca, i Srbije i Kosova, to više nije teren na kojem svetska diplomatija bije svoje najveće bitke. Silazak sa liste prioriteta međunarodne zajednice doneo nam je“mlaku” diplomatiju i sve češće pominjanje “zamrznutog” umesto “završenog” konflikta. Cena je siromaštvo i nesigurnost na Kosovu, incidenti koji zasad ne prerastaju u novi konflikt, ali pojačavaju međusobno nerazumevanje i nerespektovanje, ali i ozbiljno kašnjenje u ekonomskom i pravnom uređivanju i unapređivanju Srbije i Kosova. Ceo kompleks stvari o kojima se može mnogo pričati i pisati ima jedan zajednički sadržalac: loš život ljudi koji se u tom limbu nalaze.

Uz sve to, ličimo i na nekakav sporedni teren na kojem Rusija i Amerika začikavaju jedna drugu, uz evropsku administraciju koja je prisutna, ali ne i odlučna ili sposobna da sprovede neke svoje odluke. No, njima se ne žuri. Nama, Srbima i Albancima, gori pod nogama. Zvuči utopijski, ali ne vidim koji veći interes imaju stranke u Srbiji i na Kosovu niti šta je važnije Srbima i Albancima od bežanja iz stanja zamrznutog konflikta u normalnu relaciju – pa makar je zaveli pravno obavezujućim sporazumom.

Ne razumem veliki Svet koji stalno igra neke igre. Ne razumem lidere Srba i Albanca što se ne zahvale na jalovoj pomoći sila i sami ne završe ono što nisu baš sasvim sami započeli. Ne razumem opoziciju Srbije, koja neće da učestvuje u dijalogu, ne razumem vlast Srbije, koja nikako da svoju politiku očisti od ratobornih interpretatora, ne razumem Albance sa Kosova što im je draži spektakl s hapšenjem Đurića ili retorika uličnih mangupa od rešenja do kojeg se mora doći kad-tad. Zbog nas koji smo ovde – ne zbog Trampa, Putina ili Mogerinijeve. Pa već je kasno. Niko ovde više nema vremena za zamrznuta stanja.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Festival Srpske Trpeze
Pročitajte i...
  • Nebojša Pešić: Jednaki i jednakiji Nebojša Pešić: Jednaki i jednakiji

    SLIKA 1. Na tribini SNS u Beški 17. januara 2017. došlo je do incidenta kada su aktivisti Inicijative mladih za ljudska prava razvukli transparent “Ratni zločinci da zaćute da bi se progovorilo o žrtvama” i izrazili protest duvanjem u pištaljke.

  • Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE

    Kada je početkom ovoga jula Ministarstvo privrede zatražilo da se otvori stečajni postupak za HIP Azotaru u Pančevu, postavilo se pitanje, “zašto baš sada, kada ova firma radi normalno”, umesto da se postavi pitanje zašto je nadležno ministarstvo toliko dugo oklevalo da izađe sa nekom dugoročnijom projekcijom opstanka ili gašenja ove firme koja protekle dve decenije, pa i duže, ne može da uskladi ulazne troškove sa cenama po kojima prodaje svoje proizvode.

  • Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit

    Kao što se vidi iz Slike 1, izvor svih podataka je Eurostat, BDP po glavi stanovnika po kupovnoj snazi, po EU standardu (PPS), u Srbiji stagnira u odnos na EU28 od 2008, kao uostalom i prosečni BDP za taj period.

  • Dimitrije Boarov: Turske opomene Dimitrije Boarov: Turske opomene

    Kada u jednoj velikoj privredi kao što je turska u jednom danu (petak prošle sedmice) paritet domaće lire prema američkom dolaru padne oko 18 odsto, onda se to ne može tumačiti samo Trampovim spoljnotrgovinskim ludorijama i dupliranjem carinskih taksi na uvoz aluminijuma i čelika i iz Turske nego i znakom da se svemoćni turski predsednik Tajip Erdogan ipak zaneo svojom veličinom i veličinom svoje zemlje i tako se opasno poigrao sa ekonomskom budućnošću svojih 80 miliona sugrađana.

  • Vladimir Gligorov: Subvencije Vladimir Gligorov: Subvencije

    Zašto bi se subvencionisala privatna, strana ili domaća ulaganja? Ako sam dobro razumeo, i Savez za Srbiju namerava da nastavi sa subvencijama, samo bi da ih uslovi, pre svega kada je reč o stranim ulaganjima, većim platama za zaposlene.

  • Živa Vekecki: Umesto “delfina” dobićemo “girice” Živa Vekecki: Umesto “delfina” dobićemo “girice”

    Udarna vest 1. juna tekuće godine u svim srpskim medijima bila je da je Njegovo Veličanstvo Predsednik Srbije priredio svečani prijem za fudbalsku reprezentaciju naše zemlje, stručni štab i članove rukovodstva Fudbalskog saveza Srbije.

  • Mijat Lakićević: Na granici Mijat Lakićević: Na granici

    Vrednoća predsednika Srbije već je postala legendarna. To što on sam može da obiđe za jedan dan, ne mogu desetorica drugih. Čovek prosto ruši zakone fizike. Ali sad će se izgleda naći pred istinskim iskušenjem.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side