08.05.2019 Beograd

Nadežda Gaće: Naše bolesti – lek za EU

Nadežda Gaće: Naše bolesti – lek za EU
Pred Dan Evropske unije ne mogu da se ne setim da je stvaranje EU koincidiralo sa direktno obrnutim procesom – raspadom Jugoslavije. Prvih 12 članica postavile su temelje zajednica zemalja koje će svoju moć graditi, pre svega, na civilizacijskim vrednostima, a ne na oružju.

Ugovor potpisan u Mastrihtu 1993, Lisabonski sporazum i niz potpisanih akata uključuju uslove za proširenje i napuštanje. Precizirana pravila ponašanja usložili su birokratiju – ali su izostale institucionalne poluge, hajde da kažem, prisile i fiskalne moći. Novih 16 članica primljeno je kroz definisanu proceduru, ali ipak sa razlikama u pogledu ispunjenosti uslova. Iako je odlučivanje u EU konsenzusom, bilo je vidljivo da postoje centri moći koji su mogli da nateraju sve članice da više ili manje gledaju kroz prste novim kandidatima.

Mnogo je pisano o tome koliko sličnosti imaju EU danas i SFRJ posle 1974, nakon usvajanja Ustava koji je republike učinio i ekonomski i interesno samostalnim. I kada se gleda formalna sličnost, stoji da smo i mi, kao i EU, bili sui generis državni format sa elementima i federacije i konfederacije i unitarne države. Bili smo, kao i EU, carinska unija sa zajedničkom spoljnom politikom, ali smo mi imali fiskalnu snagu i sopstvenu policiju i vojsku. Upozoravajuća je i sličnost SFRJ i onog dela EU koji se nalazi u Evrozoni. Zajednička valuta, a svaka zemlja ima i centralnu banku i ministarstvo finansija. Mi smo upadanjem u zajednički monetarni sistem, prvo Srbija, pa potom i Slovenija, nacionalističkim porivima za dezintegraciju, dodali i čisto ekonomske. To se Evropi nije desilo iako zaduživanje nekih zemlja pomalo liči, ali se desio Bregzit, koji ima sličnosti s neuspelim pokušajem Slovenije da u SFRJ dobije “asimetrični” status.

Ima jedna začkoljica koje se valja setiti – mi smo kao zemlja bili funkcionalni dok je postojao neprikosnoveni autoritet, koji je bio iznad Ustava; i EU je bila uspešnija dok su vodeće zemlja EU bile bez problema u svojim zemljama i imale odlučujući uticaj u EU. Tako je i moglo da se desi da i pre formalnog stvaranja EU “trojka iz Evropske zajednice” – Žak Delor, Hans Van den Bruk i Žak Santer ponude 1991. Jugoslaviji članstvo u Evropskoj zajednici i time ulaz u osnivače Evropske unije i ozbiljan novac za prilagođavanje. Zajedničkim snagama neprikosnovenih lidera Srba i Hrvata ovaj predlog je odbijen.

SFRJ je izgubila snagu odlučivanja odlaskom Tita i nedovršene institucije nisu mogle da je nadomeste. Čini se da je EU izgubila snagu odlučivanja kakvu je imala kada su npr. primane Bugarska i Rumunija, pre svega zbog političkih interesa, a koju sada ne može da demonstrira ni oko Bregzita niti oko rešavanja kosovskog pitanja. I kod EU pad autoriteta nije nadomeštan izgradnjom jakih institucija, a i kao da se odustalo od formalnog usvajanja EU Ustava.

Ipak mi se čini očigledno da je EU mnogo bolja od svih drugih mogućnosti i ja i dalje navijam za EU, i nas sve sa Balkana u njoj, i nadam se da neće paralela sa SFRJ ići do kraja, te da čuveni slovenački ekonomista Jože Mencinger nije u pravu kada je EU uporedio sa SFRJ iz 1983. – kada se konačno shvatilo da Tita nema.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet

    Predstojeći izbori biće referendum o njemu. On je lider koji je okupirao javni prostor, pa kao da ne postoji nijedna tema koja se masovnije i sudbinskije tretira od podržavanja i osporavanja njegovog lika i dela. Da li je dotični zaista borac protiv elite zarad prosperiteta zapostavljenih slojeva, kako se diči, ili samo vulgarni narcis koji ne poštuje vladavinu zakona i institucije?

  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka

    Ako pogledate udarne privredne vesti ono malo preostalih medija koji nisu pod kontrolom vladajuće koalicije, objavljenih u poslednjih desetak dana, videćete da su računi koje građanima Srbije ispostavljaju republička javna preduzeća i velike kompanije u većinskom državnom vlasništvu sve papreniji: Srbijagasu otpisana dugovanja prema državi u ukupnom iznosu od 141 milijardu dinara; prošlogodišnje državne subvencije Kompaniji Fijat Krajsler automobili u Kragujevcu iznosile su 2,75 milijardi dinara; slovenačka avio-firma Adrija ervejz prijavila je beogradskog avio-prevoznika Er Srbija nadležnoj evropskoj komisiji zbog velikog nedozvoljenog subvencioniranja firme u kojoj je većinski vlasnik; Elektroprivreda Srbije (EPS), prema nedavno objavljenom finansijskom izveštaju, prošle godine je zabeležila gubitak od 1,3 milijarde dinara.

  • Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku? Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku?

    Ovo bi bilo pitanje od milion dolara, i to ne samo za 21. već i za prethodne vekove i istorijske okolnosti, da kultura iole nešto vredi u Srbiji.

  • Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija

    Ovo ne mora da bude od neposrednog interesa, ali je svakako zanimljivo, posebno sada kada se raspravlja o merama monetarne politike u Vašingtonu i Frankfurtu. I u svim drugim centralnim bankama, ali ove dve su najvažnije.

  • Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta

    Otkako je posle prvog kvartala ove godine objavljeno da je Srbija u tom kratkom razdoblju povećala bruto domaći proizvod za samo 2,5 odsto, počelo je procenjivanje da li se uopšte 2019. može ostvariti projektovani privredni rast od 3,5 odsto i da li je realno očekivati povećanje te stope u narednim godinama bar do tempa od oko četiri odsto godišnje.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side