26.12.2018 Beograd

Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore”

Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore”
Negde 1988. Milošević je postao apsolutni lider Srbije. Te godine obračunava se i sa autonomijom Vojvodine i najavljuje slično za Kosovo i Crnu Goru, ali i za ostale koji se ne slažu s njim.

Na novembarskom mitingu na Ušću, prema procenama TV Beograd – milion ljudi (sigurno procenjenim), on zapravo obelodanjuje temelje svoje politike: Jugoslavija, socijalizam, Kosovo pod dominacijom Srba. Tako se ušlo u obračune, prvo sa svim republikama, a potom i sa celim svetom. Tako je započeo naš sunovrat. Znam da se početak može pomerati unazad i unapred i da se optužuju i drugi za to – ali ovo je bilo izrazito snažno i fokusirano protiv toka istorije koji je godinu dana kasnije doveo do pada Berlinskog zida i ostavio Srbiju van svih glavnih civilizacijskih tokova. Rat, sankcije, samoizolovanost potrošili su i devastirali i ono što smo imali i što smo mogli imati.

Sve se ovo desilo pre trideset godina, dakle pre nego što se rodilo skoro 2,5 miliona naših današnjih sugrađana, i pre nego što je postala punoletna skoro polovina današnje Srbije!

Zabrinem se kada čujem da nam “nikada nije bilo gore”. Pa mi sad imamo preko dva i po miliona vlasnika nekretnina, skoro tri miliona vlasnika automobila – po strukturi i ceni vrednijih nego ikada. Moglo bi se o ovome i nadugačko, ali ne treba jer je lako dokazivati da je čak nepristojno porediti sadašnju ekonomiju sa ekonomijom npr. devedesetih, kada smo zarađivali milijarde, trilijarde bezvrednih para kojima nismo mogli da kupimo ni pet litara benzina u bocama koka kole, i kada su se sati i dani provodili u redovima – od redova za ulje i brašno do redova na granici.

Zapravo, u materijalnom pogledu nije bilo bolje ni u vremenima kada smo stvarno živeli lepo, kada su Drugi svetski rat i njegove žrtve i razaranja, pa Goli otok, pa 1948. bili daleko iza nas. U dobra vremena socijalizma bilo je strašnih stvari, ali koje nisu bile surove kao pre toga – razni obračuni s neistomišljenicima, od Đilasa i Rankovića preko neuspeha protesta i reformni 1968. do Maspoka i, posebno važno za budućnost države, sloma liberala u Srbiji. Međutim u celom tom periodu većina građana je, na duži rok, popravljala svoj standard, putovala po Jugoslaviji i svetu, dobijala sve bolje škole i sve značajnije kulturne manifestacije. Nismo bili ni Istok ni Zapad, i to je velikom broju ljudi imponovalo. Konačno, sve se to odslikavalo na ljudima sa više osmeha na licima.

Nova era pobrisala je te osmehe, i to ne samo kada je bilo mnogo gore nego evo i sada, kada je bolje – materijalno. A što je najgore, kako da se smejemo kada svakog dana iz medija slušamo užasnim rečnikom izrečene optužbe koje razmenjuju vlast i opozicija, s terminima poput: izdajnici, špijuni, fašisti, autokrate, diktatori, lažovi, lopovi, pljačkaši, zaverenici...), a ne kao da imaju isti zadatak – da vode Srbiju napred.

I na kraju, savet političarima: budite zadovoljni kada na ulici vidite više nasmejanih od namrgođenih i neka vam to bude važnije od svih ostalih pokazatelja vaših uspeha.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet

    Predstojeći izbori biće referendum o njemu. On je lider koji je okupirao javni prostor, pa kao da ne postoji nijedna tema koja se masovnije i sudbinskije tretira od podržavanja i osporavanja njegovog lika i dela. Da li je dotični zaista borac protiv elite zarad prosperiteta zapostavljenih slojeva, kako se diči, ili samo vulgarni narcis koji ne poštuje vladavinu zakona i institucije?

  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka

    Ako pogledate udarne privredne vesti ono malo preostalih medija koji nisu pod kontrolom vladajuće koalicije, objavljenih u poslednjih desetak dana, videćete da su računi koje građanima Srbije ispostavljaju republička javna preduzeća i velike kompanije u većinskom državnom vlasništvu sve papreniji: Srbijagasu otpisana dugovanja prema državi u ukupnom iznosu od 141 milijardu dinara; prošlogodišnje državne subvencije Kompaniji Fijat Krajsler automobili u Kragujevcu iznosile su 2,75 milijardi dinara; slovenačka avio-firma Adrija ervejz prijavila je beogradskog avio-prevoznika Er Srbija nadležnoj evropskoj komisiji zbog velikog nedozvoljenog subvencioniranja firme u kojoj je većinski vlasnik; Elektroprivreda Srbije (EPS), prema nedavno objavljenom finansijskom izveštaju, prošle godine je zabeležila gubitak od 1,3 milijarde dinara.

  • Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta

    Otkako je posle prvog kvartala ove godine objavljeno da je Srbija u tom kratkom razdoblju povećala bruto domaći proizvod za samo 2,5 odsto, počelo je procenjivanje da li se uopšte 2019. može ostvariti projektovani privredni rast od 3,5 odsto i da li je realno očekivati povećanje te stope u narednim godinama bar do tempa od oko četiri odsto godišnje.

  • Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku? Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku?

    Ovo bi bilo pitanje od milion dolara, i to ne samo za 21. već i za prethodne vekove i istorijske okolnosti, da kultura iole nešto vredi u Srbiji.

  • Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija

    Ovo ne mora da bude od neposrednog interesa, ali je svakako zanimljivo, posebno sada kada se raspravlja o merama monetarne politike u Vašingtonu i Frankfurtu. I u svim drugim centralnim bankama, ali ove dve su najvažnije.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side