26.12.2018 Beograd

Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore”

Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore”
Negde 1988. Milošević je postao apsolutni lider Srbije. Te godine obračunava se i sa autonomijom Vojvodine i najavljuje slično za Kosovo i Crnu Goru, ali i za ostale koji se ne slažu s njim.

Na novembarskom mitingu na Ušću, prema procenama TV Beograd – milion ljudi (sigurno procenjenim), on zapravo obelodanjuje temelje svoje politike: Jugoslavija, socijalizam, Kosovo pod dominacijom Srba. Tako se ušlo u obračune, prvo sa svim republikama, a potom i sa celim svetom. Tako je započeo naš sunovrat. Znam da se početak može pomerati unazad i unapred i da se optužuju i drugi za to – ali ovo je bilo izrazito snažno i fokusirano protiv toka istorije koji je godinu dana kasnije doveo do pada Berlinskog zida i ostavio Srbiju van svih glavnih civilizacijskih tokova. Rat, sankcije, samoizolovanost potrošili su i devastirali i ono što smo imali i što smo mogli imati.

Sve se ovo desilo pre trideset godina, dakle pre nego što se rodilo skoro 2,5 miliona naših današnjih sugrađana, i pre nego što je postala punoletna skoro polovina današnje Srbije!

Zabrinem se kada čujem da nam “nikada nije bilo gore”. Pa mi sad imamo preko dva i po miliona vlasnika nekretnina, skoro tri miliona vlasnika automobila – po strukturi i ceni vrednijih nego ikada. Moglo bi se o ovome i nadugačko, ali ne treba jer je lako dokazivati da je čak nepristojno porediti sadašnju ekonomiju sa ekonomijom npr. devedesetih, kada smo zarađivali milijarde, trilijarde bezvrednih para kojima nismo mogli da kupimo ni pet litara benzina u bocama koka kole, i kada su se sati i dani provodili u redovima – od redova za ulje i brašno do redova na granici.

Zapravo, u materijalnom pogledu nije bilo bolje ni u vremenima kada smo stvarno živeli lepo, kada su Drugi svetski rat i njegove žrtve i razaranja, pa Goli otok, pa 1948. bili daleko iza nas. U dobra vremena socijalizma bilo je strašnih stvari, ali koje nisu bile surove kao pre toga – razni obračuni s neistomišljenicima, od Đilasa i Rankovića preko neuspeha protesta i reformni 1968. do Maspoka i, posebno važno za budućnost države, sloma liberala u Srbiji. Međutim u celom tom periodu većina građana je, na duži rok, popravljala svoj standard, putovala po Jugoslaviji i svetu, dobijala sve bolje škole i sve značajnije kulturne manifestacije. Nismo bili ni Istok ni Zapad, i to je velikom broju ljudi imponovalo. Konačno, sve se to odslikavalo na ljudima sa više osmeha na licima.

Nova era pobrisala je te osmehe, i to ne samo kada je bilo mnogo gore nego evo i sada, kada je bolje – materijalno. A što je najgore, kako da se smejemo kada svakog dana iz medija slušamo užasnim rečnikom izrečene optužbe koje razmenjuju vlast i opozicija, s terminima poput: izdajnici, špijuni, fašisti, autokrate, diktatori, lažovi, lopovi, pljačkaši, zaverenici...), a ne kao da imaju isti zadatak – da vode Srbiju napred.

I na kraju, savet političarima: budite zadovoljni kada na ulici vidite više nasmejanih od namrgođenih i neka vam to bude važnije od svih ostalih pokazatelja vaših uspeha.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: O malinama i ruži Mijat Lakićević: O malinama i ruži

    Ruža je, da izvinete, svinjska, ali su zato maline prave. Koje su, da pođem od njih, u Srbiji postale večna tema – čim grane proleće, počne preganjanje. Koju je, međutim, vladajuća partija izgleda rešila da prekine. Pa je oformila radnu grupu koja je nedavno, tj. 20. marta, gde bi nego u Čačku, utvrdila – zamislite šta – proizvođačku cenu maline. Koja iznosi tačno i precizno – 139,3 dinara.

  • Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji

    Počeću od stilizovanih činjenica. U stabilnim konkurentskim parlamentarnim demokratijama više od dva mandata na vlasti je izuzetak, uostalom kao i manje. U tek demokratizovanim zemljama stabilnost bi trebalo da se postigne posle dve nenasilne, dakle izborne, uredne promene na vlasti, svako posle jednog mandata. U evropskim postsocijalističkim parlamentarnim demokratijama uredna smena na vlasti na prevremenim izborima trebalo bi da obezbedi stabilnost demokratskom načinu odlučivanja.

  • Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik

    “Vanredno ugrožavate istraživačko novinarstvo i slobodu izražavanja. Ma kakvi, najzad je dolijao kradljivac državnih tajni.” “Neće biti da je tako, onaj ko je otkrio tuđa nepočinstva ne može biti proganjan.” “Pravdajte ga koliko hoćete, ali veliki remetilac internacionalnih odnosa konačno je dopao u ruke nacionalnih pravdi.”

  • Dimitrije Boarov: Nelegalne šljunkare Dimitrije Boarov: Nelegalne šljunkare

    Nekoliko srpskih novina prenelo je pre neki dan agencijsku vest da je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture zatvorilo “nelegalno mesto za pretovar šljunka i peska kod Apatina”.

  • Nadežda Gaće: Autogolovi Nadežda Gaće: Autogolovi

    Ne razumem se u fudbal, ali znam da je glavno dati bar gol više. Naša politička scena mi liči na fudbal u kojem niko ne mrda ispred svoga gola, nikako se ne meša s protivnikom – a rezultat se svodi na prebrojavanje autogolova.

  • Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati? Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati?

    Na samom početku ovog, “prigodnog” prvomajskog teksta sve koji na pomen radnika i sindikata prezrivo odmahnu rukom zamoliću da se, ako se već bacaju kamenom/ciničnim komentarom, prisete šta su sami učinili da siromaštva, nejednakosti, uniženosti bude manje?

  • Mijat Lakićević: Doba izdaje. Ili: vakat za fakat Mijat Lakićević: Doba izdaje. Ili: vakat za fakat

    Crkve su izdale vernike, sindikati su izdali radnike, partije su izdale birače, države su izdale građane, građani su izdali sami sebe.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side