26.12.2018 Beograd

Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore”

Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore”
Negde 1988. Milošević je postao apsolutni lider Srbije. Te godine obračunava se i sa autonomijom Vojvodine i najavljuje slično za Kosovo i Crnu Goru, ali i za ostale koji se ne slažu s njim.

Na novembarskom mitingu na Ušću, prema procenama TV Beograd – milion ljudi (sigurno procenjenim), on zapravo obelodanjuje temelje svoje politike: Jugoslavija, socijalizam, Kosovo pod dominacijom Srba. Tako se ušlo u obračune, prvo sa svim republikama, a potom i sa celim svetom. Tako je započeo naš sunovrat. Znam da se početak može pomerati unazad i unapred i da se optužuju i drugi za to – ali ovo je bilo izrazito snažno i fokusirano protiv toka istorije koji je godinu dana kasnije doveo do pada Berlinskog zida i ostavio Srbiju van svih glavnih civilizacijskih tokova. Rat, sankcije, samoizolovanost potrošili su i devastirali i ono što smo imali i što smo mogli imati.

Sve se ovo desilo pre trideset godina, dakle pre nego što se rodilo skoro 2,5 miliona naših današnjih sugrađana, i pre nego što je postala punoletna skoro polovina današnje Srbije!

Zabrinem se kada čujem da nam “nikada nije bilo gore”. Pa mi sad imamo preko dva i po miliona vlasnika nekretnina, skoro tri miliona vlasnika automobila – po strukturi i ceni vrednijih nego ikada. Moglo bi se o ovome i nadugačko, ali ne treba jer je lako dokazivati da je čak nepristojno porediti sadašnju ekonomiju sa ekonomijom npr. devedesetih, kada smo zarađivali milijarde, trilijarde bezvrednih para kojima nismo mogli da kupimo ni pet litara benzina u bocama koka kole, i kada su se sati i dani provodili u redovima – od redova za ulje i brašno do redova na granici.

Zapravo, u materijalnom pogledu nije bilo bolje ni u vremenima kada smo stvarno živeli lepo, kada su Drugi svetski rat i njegove žrtve i razaranja, pa Goli otok, pa 1948. bili daleko iza nas. U dobra vremena socijalizma bilo je strašnih stvari, ali koje nisu bile surove kao pre toga – razni obračuni s neistomišljenicima, od Đilasa i Rankovića preko neuspeha protesta i reformni 1968. do Maspoka i, posebno važno za budućnost države, sloma liberala u Srbiji. Međutim u celom tom periodu većina građana je, na duži rok, popravljala svoj standard, putovala po Jugoslaviji i svetu, dobijala sve bolje škole i sve značajnije kulturne manifestacije. Nismo bili ni Istok ni Zapad, i to je velikom broju ljudi imponovalo. Konačno, sve se to odslikavalo na ljudima sa više osmeha na licima.

Nova era pobrisala je te osmehe, i to ne samo kada je bilo mnogo gore nego evo i sada, kada je bolje – materijalno. A što je najgore, kako da se smejemo kada svakog dana iz medija slušamo užasnim rečnikom izrečene optužbe koje razmenjuju vlast i opozicija, s terminima poput: izdajnici, špijuni, fašisti, autokrate, diktatori, lažovi, lopovi, pljačkaši, zaverenici...), a ne kao da imaju isti zadatak – da vode Srbiju napred.

I na kraju, savet političarima: budite zadovoljni kada na ulici vidite više nasmejanih od namrgođenih i neka vam to bude važnije od svih ostalih pokazatelja vaših uspeha.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Strah od recesije Dimitrije Boarov: Strah od recesije

    U proteklih nekoliko dana, sa ekonomske tačke gledišta, pojavile su se dve važnije vesti: ona o odluci Narodne banke Srbije da posle samo mesec dana ponovo snizi svoju referentnu kamatnu stopu (na 2,5 odsto) i ponovna najava predsednika države Aleksandra Vučića da će u naredne četiri godine Srbija pokrenuti novi “investicioni ciklus” sa oko 12 milijardi evra javnih ulaganja (ovoga puta sa okvirnom specifikacijom područja investiranja).

  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu

    Dok na plaži u prelepoj Istri čitam hrvatske novine, vidim da i njihove “visoke dužnosnike” opterećuje pitanje može li se Hrvatska suprotstaviti novoj krizi?

  • Jelena Aleksić: Ne(pristojnost) Jelena Aleksić: Ne(pristojnost)

    “Da li je moguće da se ti tri godine mučiš umesto da smo kao ljudi iz medija povukli neke veze i rešili ti to”, pitaće jedna od koleginica dok objašnjavam kako se nadam da će mi nova inspektorka otpisati kamatu na nepostojeći dug posle tri godine čekanja. Kakav dug?

  • Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri? Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri?

    "Velika je laž njihove nauke da se čovek rađa sa tim sklonostima, to uopšte nije tačno. Rođenje deteta se već vrši u utrobi majke. Čim je začeto, ono je rođeno. Ono se već tada vaspitava. Međutim, majke su sad zaposlene u fiminističkim pokretima, pa nemaju vremena kad da vaspitavaju svoju decu", ovim rečima je jedan od učesnika protesta protiv održavanja Prajda u Beogradu, otac Antonije, obrazložio razloge zbog kojih je protiv ove manifestacije i šta je to što on zamera "onim drugima".

  • Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike

    Obrni-okreni, naša politika se vrti oko medija. Opozicija poteže ponašanje nacionalnih televizija i nacionalnih dnevnih novina – navijanje, neravnopravnost … I vlast ima primedbe na medije – pre svega na nedeljnike, jedan dnevni list, nekoliko kablovskih i lokalnih TV stanica, ali i na RTS. Sa druge strane, direktor RTS se pre neki dan osvrnuo i na činjenicu da RTS uživa najveće poverenje.

  • Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija

    To je do juče stvarno delovalo neverovatno – u svetu se za relativno kratko vreme nakupilo 17 biliona državnih i korporativnih obveznica s negativnim prinosima. Uprošćeno, poverioci masovno ulažu pare u takve vrednosne papire, a dužnici obećavaju da će im vratiti manje nego što su pozajmili jer “moderni zelenaši” prihvataju “negativne kamate”.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side