05.06.2019 Beograd

Nadežda Gaće: Pregovori ili cenkanje

Nadežda Gaće: Pregovori ili cenkanje
Evropska unija je naš najveći trgovinski partner, investitor, poslodavac i prirodni geografski okvir.

EU je i zvanično cilj naše političke budućnosti, posrednik u pregovorima sa Kosovom ili o njemu. Konačno, EU je i odlučujuća u pregovorima koje vodimo o pridruživanju, a za koje postoji apsolutna saglasnost političkih elita da je ispunjavanje postavljenih uslova u najdubljem interesu Srbije i njenih građana. Taj stav iznose i najrelevantniji predstavnici ove vlasti – poput predsednika države ili premijerke, taj stav je bio veoma jak i u vreme prethodne vladajuće strukture – i čini se da o tome među prethodnim i potonjim nema nesaglasnosti.

Taktički postoji mnoštvo razlika, delom i zbog protoka vremena i izmenjenih okolnosti jer je danas Kosovo nezavisna država za pola sveta, pa je tako adaktirana jedna popularna, ali potpuno nemoguća floskula “I EU, i Kosovo”, kao što je potpuno pase nekada popularna ponuda vlasti o “Više od autonomije, a manje od nezavisnosti” za Kosovo.

Kako je očigledno Kosovo i sve oko Kosova glavna prepreka ne samo da se uđe u EU nego i da se ubrza ekonomski razvoj Srbije (a i samog Kosova), čini se da naše elite s pravom to postavljaju kao najvažniji problem koji treba rešiti. Rekla bih i da, s pravom, ulažu ogromne napore i pokazuju otvorenost prema rešenjima i idejama koje su doskoro bile tabu teme. Ali mi se čini nezrelim bagatelisanje evropskog puta Srbije iz bilo kog razloga, a reakcije vlasti (da ne pominjem i dela medija) na izveštaj o napretku Srbije bile su baš takve – bagatelisanje.

Što je najgore, ova retorika prirodan je nastavak duge prakse da se o EU priča kao cilju i kao sredstvu napretka Srbije, pre svega u pogledu životnog standarda građana (shvaćeno u najširem mogućem smislu te reči), uz istovremeno, od istih ljudi i u istim medijima, prozivanje EU za zavere protiv Srbije.

A zvanični stavovi iskazani u oceni napretka Srbije sadrže i mnoštvo pohvala i mnoštvo zamerki. Uostalom, mi smo otvorili 16 od 35 poglavlja o temama koje treba da usaglasimo sa EU. Kad se zatvori svih 35 značiće da nema više zamerki, dotle će ih sigurno biti. A naše vlasti biće efikasnije u obavljanju svog zadatka – koji je, kako ja razumem, da stvaraju ambijent u državi koji vodi boljem životu većine i jednakim šansama za sve – stvaranjem partnerstva sa EU institucijama i ako ozbiljno uzmu sve kritike koje odatle dolaze.

Ne kažem da administracija EU ne može da pogreši. Može sigurno. Tim pre treba imati dijalog. Pristupanje EU je proces i svaki previd danas će se pojaviti kao napredak sutra.

Rekla bih na kraju i da imamo semantički problem u procesu koji nas vodi ka EU. Naime, EU postoji sa svojim pravilima i ustrojstvom. PREGOVORI su strukturirani kroz pregovaračka poglavlja. Iako nisu sinonimi, pregovaranje i cenkanje se često kod nas poistovećuju, a cenkanje nas opet uvlači u priču o izvlačenju veće koristi za sebe. Kada bismo se fokusirali na ispunjenje uslova za članstvo, o kojima nema cenkanja, ali ima pregovora o rokovima, na primer, mogli bismo da izbegnemo nepotrebna provociranja reakcije suprotne strane. I da dobijemo na vremenu – koje smo uludo trošili dosad, tako da nam je baš ono, vreme, najskuplje.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta

    Otkako je posle prvog kvartala ove godine objavljeno da je Srbija u tom kratkom razdoblju povećala bruto domaći proizvod za samo 2,5 odsto, počelo je procenjivanje da li se uopšte 2019. može ostvariti projektovani privredni rast od 3,5 odsto i da li je realno očekivati povećanje te stope u narednim godinama bar do tempa od oko četiri odsto godišnje.

  • Dimitrije Boarov: Strah od recesije Dimitrije Boarov: Strah od recesije

    U proteklih nekoliko dana, sa ekonomske tačke gledišta, pojavile su se dve važnije vesti: ona o odluci Narodne banke Srbije da posle samo mesec dana ponovo snizi svoju referentnu kamatnu stopu (na 2,5 odsto) i ponovna najava predsednika države Aleksandra Vučića da će u naredne četiri godine Srbija pokrenuti novi “investicioni ciklus” sa oko 12 milijardi evra javnih ulaganja (ovoga puta sa okvirnom specifikacijom područja investiranja).

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Vladimir Gligorov: Opozicija Vladimir Gligorov: Opozicija

    U načelu bi trebalo da stranke, bilo da su na vlasti ili u opoziciji, nude programe na osnovu kojih se glasači odlučuju za koga će da glasaju.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side