25.04.2018 Beograd

Nadežda Gaće: U susret prošlosti

Nadežda Gaće: U susret prošlosti
Da mi na Balkanu konzumiramo previše prošlosti, opšte je mesto i nekako ko god to pomene … bilo da su to, na primer, Ambasadori Norveške ili Nemačke, bilo da su predsednici Hrvatske, BiH i Srbije na sastanku u Mostaru, bilo da su to privrednici regiona na učestalim sastancima na kojima žele, ne negirajući prošlost, da grade budućnost regiona na zajedničkim interesima – stalno nam se ipak vraća prošlost kao kost u grlu. Naravno, niko ne misli da se prošlost sme zaboraviti i svi se slažu da se nevinim žrtvama i žrtvama nepravdi bilo koje vrste mora odati počast.

 

Nažalost, prostor u kojem živimo ima previše istorijskih stradanja velikog broja ljudi – i, nažalost, imamo veoma mnogo razloga da izražavamo solidarnost sa žrtvama i pokazujemo poštovanje prema njima. Našim i onima koje više nisu naše! Mnogo je teških stradanja koje opominju …a svakako je Jasenovačka tragedija jedno on najmarkantnijih. April je mesec sećanja na poslednje Jasenovačko stradanje, kada je 22. aprila 1945. grupa od 1.075 zarobljenika pokušala proboj iz logora. Samo njih 127 je uspelo!

U sistemu jasenovačkih logora počinjen je ogroman zločin. I to je nedvosmisleno. Znam da istoriografija treba da se bavi i procenama brojeva, ali zar moraju time da se bave mediji i političari u dnevnopolitičke svrhe. Kažu da su u strahu ogromne oči, kažu da je prirodno da ljudi preteruju kada opisuju nesreću – nisam se uverila ni u jedno, ali jesam svedok stalnih licitacija brojem žrtava i neretkog prebacivanja diskusije sa terena tragedije i zločina na teren statističkog prebrojavanja. Kao da jedna žrtva nije previše, kao da samo evidentiranih poimenice nije zastrašujuće mnogo. Videla sam jednu od tih evidencija – čitava stranica sa istim prezimenom i istim datumom smrti. Dece, odraslih i starih. Dovoljno da se zanemi. Dovoljno da se zgroziš nad svakom zloupotrebom te tragedije. Verujem da treba da se nastavi sa izučavanjem, ali neće se doznati ništa novo što će opravdati one koji se bave samo prebrojavanjem, one kojima su ove smrti nebitne – jer postoje neke “njihove”, važnije i pravije, smrti. Ne mogu da razumem ni one koji nisu u stanju da odaju počast žrtvama, ne misleći ko stoji u istom redu žalosti.

A nekako baš oko godišnjice Jasenovca je i godišnjica Blajburških stradanja, pre svega Ustaša i Domobrana, oko kojih istoriografija još uvek ima posla. I nimalo mi ne smeta to što postoji veliki broj ljudi zainteresovan da se do istine dođe niti mi smetaju obeležavanja koje organizuju crkve i različita udruženja. Smeta mi da hrvatski Sabor i Hrvatsko nacionalno veće BiH ima ulogu pokrovitelja okupljanja – iako je, na primer, upitno i da li će Austrija to dozvoliti. Smeta mi što onda taj isti sabor nije uspeo da pruži podršku obeležavanju jasenovačke tragedije, bar do mere koja bi onemogućila profašističke provokacije i koja ne bi terala sve one koji imaju poriv da se poklone žrtvama, da bez zazora jedni od drugih to učine na dan godišnjice. Više bi uradili i za prošlost i za budućnost nego bilo kakvim patriotskim pokličem.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: O malinama i ruži Mijat Lakićević: O malinama i ruži

    Ruža je, da izvinete, svinjska, ali su zato maline prave. Koje su, da pođem od njih, u Srbiji postale večna tema – čim grane proleće, počne preganjanje. Koju je, međutim, vladajuća partija izgleda rešila da prekine. Pa je oformila radnu grupu koja je nedavno, tj. 20. marta, gde bi nego u Čačku, utvrdila – zamislite šta – proizvođačku cenu maline. Koja iznosi tačno i precizno – 139,3 dinara.

  • Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji

    Počeću od stilizovanih činjenica. U stabilnim konkurentskim parlamentarnim demokratijama više od dva mandata na vlasti je izuzetak, uostalom kao i manje. U tek demokratizovanim zemljama stabilnost bi trebalo da se postigne posle dve nenasilne, dakle izborne, uredne promene na vlasti, svako posle jednog mandata. U evropskim postsocijalističkim parlamentarnim demokratijama uredna smena na vlasti na prevremenim izborima trebalo bi da obezbedi stabilnost demokratskom načinu odlučivanja.

  • Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik

    “Vanredno ugrožavate istraživačko novinarstvo i slobodu izražavanja. Ma kakvi, najzad je dolijao kradljivac državnih tajni.” “Neće biti da je tako, onaj ko je otkrio tuđa nepočinstva ne može biti proganjan.” “Pravdajte ga koliko hoćete, ali veliki remetilac internacionalnih odnosa konačno je dopao u ruke nacionalnih pravdi.”

  • Dimitrije Boarov: Nelegalne šljunkare Dimitrije Boarov: Nelegalne šljunkare

    Nekoliko srpskih novina prenelo je pre neki dan agencijsku vest da je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture zatvorilo “nelegalno mesto za pretovar šljunka i peska kod Apatina”.

  • Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO

    Iskreni, pravi srpski nacionalista, Srbin sa dna kace, što se kaže, on bi se danas svom snagom zalagao za članstvo Srbije u Severnoatlantskoj ugovornoj organizaciji (North Atlantic Treaty Organisation), poznatoj kao NATO.

  • Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati? Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati?

    Na samom početku ovog, “prigodnog” prvomajskog teksta sve koji na pomen radnika i sindikata prezrivo odmahnu rukom zamoliću da se, ako se već bacaju kamenom/ciničnim komentarom, prisete šta su sami učinili da siromaštva, nejednakosti, uniženosti bude manje?

  • Mijat Lakićević: Doba izdaje. Ili: vakat za fakat Mijat Lakićević: Doba izdaje. Ili: vakat za fakat

    Crkve su izdale vernike, sindikati su izdali radnike, partije su izdale birače, države su izdale građane, građani su izdali sami sebe.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side