25.04.2018 Beograd

Nadežda Gaće: U susret prošlosti

Nadežda Gaće: U susret prošlosti
Da mi na Balkanu konzumiramo previše prošlosti, opšte je mesto i nekako ko god to pomene … bilo da su to, na primer, Ambasadori Norveške ili Nemačke, bilo da su predsednici Hrvatske, BiH i Srbije na sastanku u Mostaru, bilo da su to privrednici regiona na učestalim sastancima na kojima žele, ne negirajući prošlost, da grade budućnost regiona na zajedničkim interesima – stalno nam se ipak vraća prošlost kao kost u grlu. Naravno, niko ne misli da se prošlost sme zaboraviti i svi se slažu da se nevinim žrtvama i žrtvama nepravdi bilo koje vrste mora odati počast.

 

Nažalost, prostor u kojem živimo ima previše istorijskih stradanja velikog broja ljudi – i, nažalost, imamo veoma mnogo razloga da izražavamo solidarnost sa žrtvama i pokazujemo poštovanje prema njima. Našim i onima koje više nisu naše! Mnogo je teških stradanja koje opominju …a svakako je Jasenovačka tragedija jedno on najmarkantnijih. April je mesec sećanja na poslednje Jasenovačko stradanje, kada je 22. aprila 1945. grupa od 1.075 zarobljenika pokušala proboj iz logora. Samo njih 127 je uspelo!

U sistemu jasenovačkih logora počinjen je ogroman zločin. I to je nedvosmisleno. Znam da istoriografija treba da se bavi i procenama brojeva, ali zar moraju time da se bave mediji i političari u dnevnopolitičke svrhe. Kažu da su u strahu ogromne oči, kažu da je prirodno da ljudi preteruju kada opisuju nesreću – nisam se uverila ni u jedno, ali jesam svedok stalnih licitacija brojem žrtava i neretkog prebacivanja diskusije sa terena tragedije i zločina na teren statističkog prebrojavanja. Kao da jedna žrtva nije previše, kao da samo evidentiranih poimenice nije zastrašujuće mnogo. Videla sam jednu od tih evidencija – čitava stranica sa istim prezimenom i istim datumom smrti. Dece, odraslih i starih. Dovoljno da se zanemi. Dovoljno da se zgroziš nad svakom zloupotrebom te tragedije. Verujem da treba da se nastavi sa izučavanjem, ali neće se doznati ništa novo što će opravdati one koji se bave samo prebrojavanjem, one kojima su ove smrti nebitne – jer postoje neke “njihove”, važnije i pravije, smrti. Ne mogu da razumem ni one koji nisu u stanju da odaju počast žrtvama, ne misleći ko stoji u istom redu žalosti.

A nekako baš oko godišnjice Jasenovca je i godišnjica Blajburških stradanja, pre svega Ustaša i Domobrana, oko kojih istoriografija još uvek ima posla. I nimalo mi ne smeta to što postoji veliki broj ljudi zainteresovan da se do istine dođe niti mi smetaju obeležavanja koje organizuju crkve i različita udruženja. Smeta mi da hrvatski Sabor i Hrvatsko nacionalno veće BiH ima ulogu pokrovitelja okupljanja – iako je, na primer, upitno i da li će Austrija to dozvoliti. Smeta mi što onda taj isti sabor nije uspeo da pruži podršku obeležavanju jasenovačke tragedije, bar do mere koja bi onemogućila profašističke provokacije i koja ne bi terala sve one koji imaju poriv da se poklone žrtvama, da bez zazora jedni od drugih to učine na dan godišnjice. Više bi uradili i za prošlost i za budućnost nego bilo kakvim patriotskim pokličem.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Tranzicija u Koreji Vladimir Gligorov: Tranzicija u Koreji

    Tramp je Kimu pustio futuristički film o Koreji, Severnoj, ako prihvati mir, odrekne se nuklearnog naoružanja i posveti se, uz pomoć SAD, privrednom razvoju.

  • Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna

    Ovih dana počela je žetva pšenice, koja je u Srbiji zasejana na (poslednje dve decenije) rekordnih 675.000 hektara. Seljaci očekuju dobar, natprosečan rod, u Vojvodini prosečno oko šest tona po hektaru, a u Šumadiji nešto preko pet tona po hektaru. To bi značilo da će se u narednim sedmicama u Srbiji ovršiti oko 3,3 miliona tona pšenice, što dalje upućuje na zaključak da bi se ove sezone moglo izvesti oko 1,7 miliona tona hlebnog žita.

  • Nadežda Gaće: Da li to Rusi dolaze ili su oduvek bili tu? Nadežda Gaće: Da li to Rusi dolaze ili su oduvek bili tu?

    Velika tema Evrope danas je – ruska propaganda. Ona, ta propaganda, ne bi trebalo nikoga da iznenađuje – značajna su iskustva i ruskih tajnih službi i raznih “agitpropova”, i o tome se i mnogo zna i mnogo se pisalo.

  • Vladimir Gligorov: Strana ulaganja Vladimir Gligorov: Strana ulaganja

    Ulaganjima stranci zarađuju, što je gore nego ista ta ulaganja, ali od domaćih preduzetnika. To nije tačno. Zašto?

  • Jelka Jovanović: Smrt i još brža smrt Jelka Jovanović: Smrt i još brža smrt

    Vaša mila devojčica je umorna, podočnjaci su joj do pola lica, naprasita je, naglo menja raspoloženje, ne interesuje je ništa više u kući... Eh, tinejdžeri, a do juče je bila med i mleko. Dečkić se vuče kao prebijen, a onda skakuće, ma skače, pa sikće, pun je snage, pa se zatvori u sobu, sam ili s najboljim drugarom, simpatijom...

  • Mijat Lakićević: Može li Francuska opet da bude Francuska Mijat Lakićević: Može li Francuska opet da bude Francuska

    Ali za to je potrebno, kao što stoji u naslovu ovog teksta, da Francuska ponovo bude Francuska; zemlja sa vizijom i misijom.

  • Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE

    Kada je početkom ovoga jula Ministarstvo privrede zatražilo da se otvori stečajni postupak za HIP Azotaru u Pančevu, postavilo se pitanje, “zašto baš sada, kada ova firma radi normalno”, umesto da se postavi pitanje zašto je nadležno ministarstvo toliko dugo oklevalo da izađe sa nekom dugoročnijom projekcijom opstanka ili gašenja ove firme koja protekle dve decenije, pa i duže, ne može da uskladi ulazne troškove sa cenama po kojima prodaje svoje proizvode.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side