03.07.2019 Beograd

Nadežda Gaće: Vreme koje nestaje

Nadežda Gaće: Vreme koje nestaje
Sve mi je bliži i sve shvatljiviji genijalan vapaj Desanke Maksimović za vremenom koje se topi i nestaje. Kraj juna je obeležio odlazak tri moje bliske drugarice. Mnogo smo toga prošle zajedno, mnogo noći provele pričajući i dana brinući. “Bebibumeri” polako odlaze, a problemi zbog kojih smo brinuli i koji su uništavali živote generacija ostaju.

Uvek mi je bilo jasno da niko ne zaslužuje da pati. Projekti koji prevazilaze životni vek i koji su u stanju da lako žrtvuju generacije, najbolji su zaklon za one koji skriveni iza zavese ideala hrane sopstvenu gramzivost i pohlepu, zloću i neosetljivost, površnost i podleganje trenutnim porivima ne mareći o drugima.

A zapravo niko nema vremena za rasipanje – ni tek rođene bebe, ni pubertetlije, ni oni u najboljim ili najsnažnijim godinama, ni oni u poznim godinama. Niko ne treba ni da pati, ni da se brine i sekira, ni da drugi zbog njega pate. Energija i resursi potrošeni na međudržavne ratove, međunacionalne sukobe, međureligijska nadmetanja, navijačko divljanje, lične netrpeljivosti i sukobe… daleko prevazilazi energiju potrebnu da se život učini dostojnim i vrednim po sebi i za sebe i za druge.

Iskustvo nam kaže da vreme najlakše iscuri i krajnje neprimetno se potroši.

Predug je ovo uvod za prostu poruku. Od 1989. – godine koja je donela prekretnicu i nama ovde na prostoru bivše Jugoslavije započela eru ratova, sukoba, stradanja – prošlo je trideset godina. Od hiperinflacije iskazane milijardama procenata je prošlo više od 25 godina, a od bombardovanja (i čudesne igranke naših glavešina i NATO-a) 20 godina. U međuvremenu je Srbija odlukom Crne Gore postala država i Kosovo je proglasilo nezavisnost – uz veoma loš život i Albanaca i Srba tamo, a za Srbe je Kosovo i nebezbedno.

U samoj Srbiji se smenjuju vlasti, rađaju, a ne umiru stranke, bivalo je bolje ekonomski zbog lakog novca u jednom periodu i nedavno sprovedenih reformi… Najveći problem – nezaposlenost – sve manje pritiska; delom jer ima više posla, ali značajnim delom jer ima sve manje ljudi. Manje nas se rađa, mnogo njih odlazi – sve u svemu, Srbija se smanjuje za skoro 40 hiljada stanovnika godišnje, a radni kontingent manji je za bar 50.000 ljudi za godinu dana.

Pa kada sve to znamo i kada smo sve to preživeli i doživeli – kako je moguće da svi koji imaju ikakvog uticaja nemaju bar nekoliko zajedničkih ciljeva: da breme kosovskog čvora podele i vlast i opozicija i zajedno traže rešenje bez ikakvih dnevnopolitičkih zamki. Ili, kako je moguće da smo loše i udvoričke medije napravili još lošijima i još udvoričkijim, grozno navijačkim i spremnim čak i na širenje paranoje, ksenofobije, pa i ratnih pokliča.

Pa kojoj to vlasti ili opoziciji treba? Uverena sam – nema takvih, a opet, nema ni borbe za normalnost medija. Dotakla sam dva od mnogih problema koje možemo, a nismo rešili. Ne kažem da ih je lako rešili, ali kada je jasno da nema mnogo izbora i da je alternativa apokaliptična, ne razumem da postoje ljudi od političkog uticaja, a da se svi do jednoga ne bude svakog jutra sa željom da se makar milimetar približe rešenju – i zbog sebe i zbog svih nas ovde. I zbog onih koji su otišli, a još više zbog onih koji dolaze.

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Srbija na opasnom putu Mijat Lakićević: Srbija na opasnom putu

    Đe smo bili svuđ smo poginuli – da parafraziram naziv one nezaboravne pozorišne predstave – ostalo je još samo fudbalsko polje Kosovo, ali i tu će uskoro “krvca da procveta”.

  • Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja” Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja”

    Kako to da će u septembru biti 25 godina od prve posjete Ivana Pavla Drugog Hrvatskoj, kada je Papa pozvao kršćane i druge na odlučno suočavanje s prošlošću, na oprost i pomirenje, a da se hrvatski biskupi dosad nisu odvažili izraditi jedan temeljiti i sveobuhvatni dokument na temu “povjesnog pamćenja na očišćen način”

  • Dimitrije Boarov: Štiglic i Srbija Dimitrije Boarov: Štiglic i Srbija

    Kad god neke novine u Srbiji prenesu neki tekst čuvenog ekonomiste, nobelovca i kolumniste Džozefa Štiglica, pozovu me neki stari drugovi da me pitaju šta ja mislim o “fijasku neoliberalizma” i tezi da se “neoliberalizam mora proglasiti mrtvim”, što je lajtmotiv ovog ekonomskog velikana – i pitaju me zašto Srbija, uprkos tome, i dalje istrajava na “neoliberalističkoj ekonomskoj filozofiji”.

  • Vladimir Gligorov: Transferi iz EU budžeta Vladimir Gligorov: Transferi iz EU budžeta

    Koji su efekti transfera iz razvijenijih u manje razvijene zemlje članice Evropske unije?

  • Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet

    Predstojeći izbori biće referendum o njemu. On je lider koji je okupirao javni prostor, pa kao da ne postoji nijedna tema koja se masovnije i sudbinskije tretira od podržavanja i osporavanja njegovog lika i dela. Da li je dotični zaista borac protiv elite zarad prosperiteta zapostavljenih slojeva, kako se diči, ili samo vulgarni narcis koji ne poštuje vladavinu zakona i institucije?

  • Dimitrije Boarov: Premijerka nije zabrinuta Dimitrije Boarov: Premijerka nije zabrinuta

    Izjava premijerke Ane Brnabić da nije zabrinuta za evropski put Srbije, data povodom prilično kritički intoniranog Izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije ka članstvu u EU, deluje, upravo suprotno – prilično zabrinjavajuće.

  • Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku? Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku?

    Ovo bi bilo pitanje od milion dolara, i to ne samo za 21. već i za prethodne vekove i istorijske okolnosti, da kultura iole nešto vredi u Srbiji.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side