03.07.2019 Beograd

Nadežda Gaće: Vreme koje nestaje

Nadežda Gaće: Vreme koje nestaje
Sve mi je bliži i sve shvatljiviji genijalan vapaj Desanke Maksimović za vremenom koje se topi i nestaje. Kraj juna je obeležio odlazak tri moje bliske drugarice. Mnogo smo toga prošle zajedno, mnogo noći provele pričajući i dana brinući. “Bebibumeri” polako odlaze, a problemi zbog kojih smo brinuli i koji su uništavali živote generacija ostaju.

Uvek mi je bilo jasno da niko ne zaslužuje da pati. Projekti koji prevazilaze životni vek i koji su u stanju da lako žrtvuju generacije, najbolji su zaklon za one koji skriveni iza zavese ideala hrane sopstvenu gramzivost i pohlepu, zloću i neosetljivost, površnost i podleganje trenutnim porivima ne mareći o drugima.

A zapravo niko nema vremena za rasipanje – ni tek rođene bebe, ni pubertetlije, ni oni u najboljim ili najsnažnijim godinama, ni oni u poznim godinama. Niko ne treba ni da pati, ni da se brine i sekira, ni da drugi zbog njega pate. Energija i resursi potrošeni na međudržavne ratove, međunacionalne sukobe, međureligijska nadmetanja, navijačko divljanje, lične netrpeljivosti i sukobe… daleko prevazilazi energiju potrebnu da se život učini dostojnim i vrednim po sebi i za sebe i za druge.

Iskustvo nam kaže da vreme najlakše iscuri i krajnje neprimetno se potroši.

Predug je ovo uvod za prostu poruku. Od 1989. – godine koja je donela prekretnicu i nama ovde na prostoru bivše Jugoslavije započela eru ratova, sukoba, stradanja – prošlo je trideset godina. Od hiperinflacije iskazane milijardama procenata je prošlo više od 25 godina, a od bombardovanja (i čudesne igranke naših glavešina i NATO-a) 20 godina. U međuvremenu je Srbija odlukom Crne Gore postala država i Kosovo je proglasilo nezavisnost – uz veoma loš život i Albanaca i Srba tamo, a za Srbe je Kosovo i nebezbedno.

U samoj Srbiji se smenjuju vlasti, rađaju, a ne umiru stranke, bivalo je bolje ekonomski zbog lakog novca u jednom periodu i nedavno sprovedenih reformi… Najveći problem – nezaposlenost – sve manje pritiska; delom jer ima više posla, ali značajnim delom jer ima sve manje ljudi. Manje nas se rađa, mnogo njih odlazi – sve u svemu, Srbija se smanjuje za skoro 40 hiljada stanovnika godišnje, a radni kontingent manji je za bar 50.000 ljudi za godinu dana.

Pa kada sve to znamo i kada smo sve to preživeli i doživeli – kako je moguće da svi koji imaju ikakvog uticaja nemaju bar nekoliko zajedničkih ciljeva: da breme kosovskog čvora podele i vlast i opozicija i zajedno traže rešenje bez ikakvih dnevnopolitičkih zamki. Ili, kako je moguće da smo loše i udvoričke medije napravili još lošijima i još udvoričkijim, grozno navijačkim i spremnim čak i na širenje paranoje, ksenofobije, pa i ratnih pokliča.

Pa kojoj to vlasti ili opoziciji treba? Uverena sam – nema takvih, a opet, nema ni borbe za normalnost medija. Dotakla sam dva od mnogih problema koje možemo, a nismo rešili. Ne kažem da ih je lako rešili, ali kada je jasno da nema mnogo izbora i da je alternativa apokaliptična, ne razumem da postoje ljudi od političkog uticaja, a da se svi do jednoga ne bude svakog jutra sa željom da se makar milimetar približe rešenju – i zbog sebe i zbog svih nas ovde. I zbog onih koji su otišli, a još više zbog onih koji dolaze.

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Paradigma Požega Mijat Lakićević: Paradigma Požega

    Kao što se pre tri decenije Srbija nije branila (ni odbranila) u Kninu, tako se ni danas ne brani na Cetinju nego, da izvinete, u Požegi.

  • Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora

    Nemam nameru da pišem o političkim odnosima, a ni o crkvenim. Ne ovde, u svakom slučaju. Već o tome kako je ko prošao posle osamostaljivanja Crne Gore. Mislim da nije nerazumno pretpostaviti da bi se Crna Gora razvijala, privredno, otprilike kao i Srbija da su ostali u istoj državi. To, naravno, ne možemo znati jer je to protivčinjenična tvrdnja. Tako da je to više pretpostavka o tome koja su bila očekivanja, ako su bila, crnogorskih glasača kada su se izjašnjavali na referendumu. U svakom slučaju, očekivanja su bila da će proći bolje ako povrate sopstvenu državnost. Da li su?

  • Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti

    Paradoksalno je da strateška dokumenta u oblasti odbrane i bezbednosti ne definišu neposredne izazove, rizike i pretnje po naciju, ali nosilac izrade tih dokumenata ipak je predložio, a Vlada usvojila, primenu koncepta totalne odbrane

  • Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli

    Vidim Čarlsa Simića kao klinca u ulici Majke Jevrosime, kome je svaki čas neko govorio: – Ej, poručio ti Pera da će da te prebije.

  • Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse

    Evo, i čuveni Forum u Davosu počeo je pre neki dan najviše u znaku zahteva da se spreči “klimatska apokalipsa”, a ta svetska briga napokon je počela bolje da se shvata i u Srbiji nakon protekle sedmice – kada su Beograd i još neki naši gradovi bili pod takvom mešavinom magle i smoga, da su se probili među najzagađenije u svetu.

  • Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte

    Otkako se Kina suočila sa epidemijom koju izaziva još nedovoljno proučeni korona virus, zbog čega su “u karantinu” i neki milionski gradovi, a čitav saobraćajni protok kroz ovu ogromnu zemlju samo u desetak dana skoro je prepolovljen, cene sirove nafte na svetskim tržištima konstantno padaju.

  • Dimitrije Boarov: Iznenađenje u Hrvatskoj Dimitrije Boarov: Iznenađenje u Hrvatskoj

    U senci velike histerije koju je u Srbiji i Crnoj Gori izazvalo famozno donošenje zakona o “nacionalizaciji” delova imovine Srpske pravoslavne crkve, koji je izglasala Skupština Crne Gore u Podgorici, u Hrvatskoj je, na opšte iznenađenje, na izborima za petog predsednika ove republike – pobedio Zoran Milanović, lider levog centra i kandidat Socijaldemokratske partije iako je za protivkandidata imao Kolindu Grabar Kitarević, koju je podržala Hrvatska demokratska zajednica, stranka koja kontroliše tamošnju vlast (od Vlade, pa naniže).

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side