05.12.2018 Beograd

Nadežda Gaće: Zašto baš uvek dajemo autogolove

Nadežda Gaće: Zašto baš uvek dajemo autogolove
Čini mi se da nam neprijatelji i nisu potrebni jer sami sebi štetimo više. Mnogi naši mediji, političari, intelektualci i “intelektualci” sa malih ekrana utrkuju se u otkrivanju zavera i neprijatelja: “Ameri obučavaju Šiptare za rat protiv Srba”, “Britanski ambasador je najveći zaverenik i direktni eksponent sve-svetske borbe protiv Srbije”, “Impotentna Evropa, koja se raspada, šuruje sa Prištinom protiv nas”, “Između Putina i Tačija postoji tajna veza” , “Susedi se udružuju protiv nas”…

A analiza međunarodne pozicije ili ekonomije Srbije pokazuje da imamo samo jedan baš ogroman problem na međunarodnom planu, čije rešenje otvara i ekonomske perspektive – Kosovo. Sa svima ostalima uglavnom nemamo suštinskih problema koji se mogu i moraju rešiti brzo – ali imamo emotivnih. Međutim, države se ne vole – imaju interes. Nama, na Balkanu, neki đavo ne da mira da se jedni drugima ne rugamo i da jedni druge ne optužujemo. Mogla bih ovo da analiziram unedogled, ali je jasno da nema aktuelnih razloga za tolike tenzije između nas i većine zapadnobalkanskih, odnosno ex-YU zemalja. Čak i kada postoje razlozi za neslaganje, to se ne rešava mangupiranjem i doskočicama. Kao da druga strana i Svet nikada neće saznati koje sve pogrdne reči koristimo, pre svega u medijima. Naravno, slično je ponašanje i “suprotne” strane.

Pri čemu, u međunarodnoj zajednici mi nosimo epitet “loših momaka”, koji smo zaradili ignorisanjem realnosti, pa potom i inicijalizacijom zločina koji se lako proširio na sve, u svih osam parova etničkih sukoba i ratova. A kada je Priština počela da pravi niz loših poteza i da gubi podršku sveta, umesto to da koristimo u svoju korist, mi, kroz usta nekih visokih zvaničnika vlasti (A. Vulin, I. Dačić i drugi), dobro pozicioniranih opozicionara (kao što je Šešelj i ostali) i medijski eksponiranih analitičara, trudimo se da izigravamo mangaše – i da vređamo sve i svakoga. Pri čemu u govorima predsednika države ima elementa koje bi mogli da budu temelj mnogo mudrije komunikacije. Rekla bih i da imamo više aduta nego ranije. I više šansi. Kosovski Albanci su očigledno u ćorsokaku – pre će biti još povlačenja priznanja nego pridobijanja novih, zemlje iz Evrope koje ih nisu priznale, Kina i Rusija su za svakoga malog, pa i za Prištinu, skoro nepremostiva prepreka. Izgubili su svoju bitku za UNESCO i Interpol. Sigurna sam da bi za nas bilo bolje da uporno upozoravamo na formalno-proceduralne stvari, a ne da vređajući značajne igrače aboliramo loše poteze Albanca iz prištinskog establišmenta i tako prednost poništimo koju su nam oni dali.

Jer, ako u međunarodnim odnosima preovlađuju interesi, a u međunarodnoj pravdi ipak vlada pravo jačeg, a tako je – onda nam je ideja da “im izlazimo na crtu”, šta reći nego – glupa. A artikulacija našeg interesa da ne bude u suprotnosti sa vladajućim odnosnom snaga je imperativ koji je sada lakše nego ikada ispuniti – upravo zato što postoje i očigledne nepravde prema Srbiji. No, sve to mora da se radi jezikom koji razumeju vladajuće birokratije sveta, a ne “mangaškim rečnikom” i ponašanjem kočopernih tinejdžera, čitavog spektra uticajnih ljudi i tiražnih medija.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Paradigma Požega Mijat Lakićević: Paradigma Požega

    Kao što se pre tri decenije Srbija nije branila (ni odbranila) u Kninu, tako se ni danas ne brani na Cetinju nego, da izvinete, u Požegi.

  • Vladimir Gligorov: Trideset godina Vladimir Gligorov: Trideset godina

    Pre trideset godina osnovana je Demokratska stranka. Prošlo je dovoljno vremena za valjanu istoriju nastanka i početnog delanja stranke. S moje tačke gledišta, stranka je ispunila zadatak 10 godina kasnije, kada je padao Miloševićev režim. Kada je nastala, vlast je bila u usponu, a opozicija je bila razjedinjena. Tako da je valjalo čekati da se režim i ne mali deo opozicije polako uruše da bi došlo vreme za demokrate.

  • Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora

    Nemam nameru da pišem o političkim odnosima, a ni o crkvenim. Ne ovde, u svakom slučaju. Već o tome kako je ko prošao posle osamostaljivanja Crne Gore. Mislim da nije nerazumno pretpostaviti da bi se Crna Gora razvijala, privredno, otprilike kao i Srbija da su ostali u istoj državi. To, naravno, ne možemo znati jer je to protivčinjenična tvrdnja. Tako da je to više pretpostavka o tome koja su bila očekivanja, ako su bila, crnogorskih glasača kada su se izjašnjavali na referendumu. U svakom slučaju, očekivanja su bila da će proći bolje ako povrate sopstvenu državnost. Da li su?

  • Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti

    Paradoksalno je da strateška dokumenta u oblasti odbrane i bezbednosti ne definišu neposredne izazove, rizike i pretnje po naciju, ali nosilac izrade tih dokumenata ipak je predložio, a Vlada usvojila, primenu koncepta totalne odbrane

  • Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli

    Vidim Čarlsa Simića kao klinca u ulici Majke Jevrosime, kome je svaki čas neko govorio: – Ej, poručio ti Pera da će da te prebije.

  • Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse

    Evo, i čuveni Forum u Davosu počeo je pre neki dan najviše u znaku zahteva da se spreči “klimatska apokalipsa”, a ta svetska briga napokon je počela bolje da se shvata i u Srbiji nakon protekle sedmice – kada su Beograd i još neki naši gradovi bili pod takvom mešavinom magle i smoga, da su se probili među najzagađenije u svetu.

  • Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte

    Otkako se Kina suočila sa epidemijom koju izaziva još nedovoljno proučeni korona virus, zbog čega su “u karantinu” i neki milionski gradovi, a čitav saobraćajni protok kroz ovu ogromnu zemlju samo u desetak dana skoro je prepolovljen, cene sirove nafte na svetskim tržištima konstantno padaju.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side