17.04.2019 Beograd

Nadežda Gaće: Zveckanje brojevima

Nadežda Gaće: Zveckanje brojevima
Uobičajeno je da se prebrojava koliko je ljudi na koncertu ili na utakmici. Meri se popularnost i moć. Danas širom planete, a posebno Evrope, ima mnoštvo protesta – i svuda se licitira brojevima onih koji protestuju. I nigde se lako ne prihvataju ti brojevi protestujućih jer ih većina tumači kao meru podrške onima koji zovu na proteste.

Kako politička scena u celom svetu postaje oslobođena ideologije i kako sve više i vlasti i opozicije promovišu svoje lidere, a ne svoje ideje – tako je i sve više štosova i doskočica u političkoj komunikaciji, a sve manje sukoba ideja. I ne mislim da je za sukob ideja nužno lično sučeljavanje i niz specijalnih debatnih emisija niti da dobre ideje imaju problem da nađu put do ljudi, odnosno do birača. Uostalom, “Arapsko proleće” je pokazalo snagu interneta, čak i u društvima male internet penetracije. Vreme dominacije samo nekoliko velikih i važnih medija je prošlo i danas je razuđenost kanala komunikacija takva da nije problem naći put do publike.

Problem je uveriti publiku u nešto. Sa gubitkom ideologije kao osnove političkog delovanja, i s pluralizmom i kakofonijom na medijskom prostoru koji su uneli internet, tabloidi i socijalne mreže, čini mi se da su se rodile dve novine: (1) političke debate su uprošćene, pune lapidarnih poruka i često lišene ozbiljnosti koju zaslužuje politika, imajući u vidu kako dramatično utiče na sudbine generacija; i (2) protesti su postali novi mediji – sami po sebi.

Srbija u poslednje tri decenije jeste zemlja čestih protesta. I uvek je broj onih koji protestuju postajao jedna od tema medija, ali i samih protesta. Ovih dana je posebno aktuelno prepucavanje o brojevima na protestu opozicije 13. aprila: 7.300 do 7.500 po policiji, 35.000 po jednom govorniku na protestu, 50.000 po Sputnjiku, 100.000 po drugom govorniku sa protesta... Ne mislim da je to važno, ali jeste važno šta neka velika grupa ljudi želi toliko da je spremna da uporno izlazi na ulicu. I kako to razumeju političari koji predvode tu grupu ili pretenduju da je zastupaju; i, posebno, kako na to reaguje vlast.

Stekla sam utisak, prateći tradicionalne i elektronske medije, ali i sam protest kao najnoviji medij, da je bitka brojevima mnogima važnija od bitke za bolji standard, ili bitke za očuvanje stanovništva, ili za put ka EU... Ili od bitke za izborne uslove… Zvecka se brojkama. Pri tome vlast širi temu i projektuje petnaestostruki broj prisutnih koji će se pojaviti na njihovom okupljanju 19. aprila. Iako je i to potpuno nebitno; pa oni su toliko superiorno osvojili vlast, da nije sporno da imaju mnoštvo pristalica.

Bolje bi bilo da odgovaraju na pitanja koja im protest postavlja o izbornim uslovima, kao što bi bolje bilo da opozicija kaže sve svoje stavove o vrućim pitanjima politike Srbije. I ne moraju za debatu političari da sednu zajedno, neka svako kaže gde hoće i kako hoće – saznaćemo sve što su rekli. I neka se isto tako odgovori. Stvarno nije bitno što se opozicija bavi estetikom vlasti, pa kada zatreba doda etiku, a vlast nekulturom opozicije, a ne njenim zahtevima.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO

    Iskreni, pravi srpski nacionalista, Srbin sa dna kace, što se kaže, on bi se danas svom snagom zalagao za članstvo Srbije u Severnoatlantskoj ugovornoj organizaciji (North Atlantic Treaty Organisation), poznatoj kao NATO.

  • Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji

    Počeću od stilizovanih činjenica. U stabilnim konkurentskim parlamentarnim demokratijama više od dva mandata na vlasti je izuzetak, uostalom kao i manje. U tek demokratizovanim zemljama stabilnost bi trebalo da se postigne posle dve nenasilne, dakle izborne, uredne promene na vlasti, svako posle jednog mandata. U evropskim postsocijalističkim parlamentarnim demokratijama uredna smena na vlasti na prevremenim izborima trebalo bi da obezbedi stabilnost demokratskom načinu odlučivanja.

  • Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik

    “Vanredno ugrožavate istraživačko novinarstvo i slobodu izražavanja. Ma kakvi, najzad je dolijao kradljivac državnih tajni.” “Neće biti da je tako, onaj ko je otkrio tuđa nepočinstva ne može biti proganjan.” “Pravdajte ga koliko hoćete, ali veliki remetilac internacionalnih odnosa konačno je dopao u ruke nacionalnih pravdi.”

  • Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati? Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati?

    Na samom početku ovog, “prigodnog” prvomajskog teksta sve koji na pomen radnika i sindikata prezrivo odmahnu rukom zamoliću da se, ako se već bacaju kamenom/ciničnim komentarom, prisete šta su sami učinili da siromaštva, nejednakosti, uniženosti bude manje?

  • Mijat Lakićević: Doba izdaje. Ili: vakat za fakat Mijat Lakićević: Doba izdaje. Ili: vakat za fakat

    Crkve su izdale vernike, sindikati su izdali radnike, partije su izdale birače, države su izdale građane, građani su izdali sami sebe.

  • Dimitrije Boarov: Konfuzija Dimitrije Boarov: Konfuzija

    Bizarna izjava Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, da je njegov plan za Kosovo propao jer ga nije prihvatio narod, te da će Srbiju to odbijanje skupo koštati kroz nekoliko decenija, verovatno je namenjena ne samo domaćoj nego i stranoj javnosti.

  • Dimitrije Boarov: Privreda u senci politike Dimitrije Boarov: Privreda u senci politike

    Nije jednostavno pisati o ekonomskim tokovima u zemlji u kojoj su svi državni (pa i oni vojni) i društveni resursi upregnuti u neprestanu političku bitku za vlast i gde buka sa uličnih mitinga gura privredne vesti na marginu javnog života.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side