12.10.2016 Beograd

Nebojša Pešić: Lekarska greška ili raspad sistema

Nebojša Pešić: Lekarska greška ili raspad sistema
I to se u Srbiji događa. Radenko Nikodinović(8), dečak iz okoline Loznice, preminuo je od sepsešest dana nakon što je tokom igre polomio ruku.

Inspekcija je utvrdila da je lekar načinio greške i neuredno upisivao procedure tokom lečenja.

Ne znam zbog čega, ali imam utisak da će se sve završiti na tome ili nekom maratonskom sudskom procesu, kakvi se već dugo bez presude vode protiv lekara odgovornih za smrt pacijenata. Da su efikasno procesuirani svi zbog kojih je neki pacijent umro ili mu je zbog pogrešnog lečenja bitnije narušeno zdravlje, možda se tragedija u Loznici ne bi ni dogodila.

Nije ovde, međutim, reč samo o grešci lekara. Reč je o nemaru i raspadu sistema. Ovoga puta zdravstvenog. Godinama se zna da se u zdravstvu ne poklanja dovoljno pažnje stručnosti, da su važniji nepotizam i partijsko opredeljenje. Struka postaje sve manje bitna.

 

Godinama se takođe zna da su nam zdravstvene ustanove u lošem stanju, da kubure s higijenom, a o modernim uređajima mogu samo da sanjaju. Godinama je lekarska struka nipodaštavana, a plate lekara tretirane isključivo kao trošak za budžet. Pa su zato oni najbolji otišli u svet jer ne žele da ih iko ponižava smanjenjem plata.

Godinama se zna da je kontrola stanja u bolnicama slaba ili nikakva, da se krše procedure, a da takvo ponašanje niko ne sankcioniše.

Samo ovih nekoliko stvari govori nam da je sistem zdravstvene zaštite potpuno urušen. Svi kažu da će lekar, koji je krajnjim nemarom skrivio smrt malog Radenka, odgovarati. Ko će odgovarati za urušavanje sistema u kojem je moguće da dete umre zbog bezazlenog preloma.

Valjda je po svim mogućim zakonima za zdravstveni sistem odgovoran ministar zdravlja. Premijer Aleksandar Vučić rekao je da je ovaj događaj opomena za ministra Zlatibora Lončara. Koja po redu?

Možda treba poslušati zahtev Granskog sindikata zdravstva ASNS jer valjda oni znaju u kojim uslovima rade. A ovi zdravstveni radnici traže ostavku ministra i svih drugih odgovornih. Uz to, poručuju da im je dosta suficita u budžetu i deficita svega u zdravstvu, pa i najobičnijeg deterdženta.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (2) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 13.10.2016, 15:04h Vaki mail (3)

    Cestitam novinaru na hrabrosti da kaze ocitu istinu koju svi a pre svega politicari precutkuju da vode ga dezintegraciji drustva a u okviru njega i zdravstva bravo

  • 12.10.2016, 18:41h Vesna Tomic

    Pozdravljam ovu trezvenu analizu problema u zdravstvu. Cak i kada lekari u svoj rad ulazu velikii trud, kako mi kao pacijenti i ocekujemo, a da su sramotno malo placeni (za sta je odgovorna drzava), sama higijena se ne moze odrzavati bez troskova. Nemojmo dozvoliti da nam drzava zapustanjem zdravstva nametne misljenje da je spas u privatnom zdravstvenom sistemu. To nije interes nas, obicnih ljudi! Najmanje sto mozemo je da u svakoj prilici vrsimo pritisak na drzavu, da od nje ocekujemo da sistem javnog zdravlja dostojno odrzava i da ga unapredjuje! Da u zdravstvo ulaze, a ne da kaznjava lekare.

Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Novo razmatranje o Jugoslaviji Dimitrije Boarov: Novo razmatranje o Jugoslaviji

    Iako je praktično nestala još pre 27 godina, Jugoslavija očigledno ponovo provocira istraživanja i izjašnjavanja u Srbiji.

  • Dimitrije Boarov: Sto godina "Crvenog oktobra" Dimitrije Boarov: Sto godina "Crvenog oktobra"

    Kao i u samoj Rusiji, tako i u Srbiji stogodišnjica Velike oktobarske revolucije (7. novembra 1917) oficijelno praktično nije ni spomenuta iako je poredak “socijalizma”, zasnovan na tekovinama ovog epohalnog događaja 20. stoleća, i kod nas trajao skoro pola veka.

  • Dimitrije Boarov: Kako iskoristiti svetski oporavak Dimitrije Boarov: Kako iskoristiti svetski oporavak

    U poslednjem, novembarskom broju MAT-a (Makroekonomske analize i trendovi) skreće se pažnja na činjenicu da najnoviji MMF-ov pregled svetskih ekonomskih kretanja donosi za iduću godinu niz optimističnih poruka i pozitivnih iznenađenja – to jest, da globalna ekonomija hvata zalet i da oporavak ide željenim pravcem i intenzitetom, stimulisan investicijama, trgovinom i industrijskom proizvodnjom.

  • Nenad Živković: O nelagodi u kulturi Nenad Živković: O nelagodi u kulturi

    Srbija je na svom putu u slavu, večnost i Evropsku uniju zaglavljena ne samo u političkom i emotivnom glibu nerešenog statusa svoje kolevke već i u patetičnim izlučevinama droba severno od svog srca – šta je kome bliže, predmet ili organ; ona je još više, čini se beznadežno, potonula u sopstvenu nesposobnost da se suoči s neophodnošću da se menja zaistinski, temeljno i iznutra, kako bi uopšte postojala.

  • Vladimir Gligorov: Kineska i ruska ulaganja Vladimir Gligorov: Kineska i ruska ulaganja

    Zemlje koje imaju suficite u razmeni sa svetom moraju da ih ulože u inostranstvu. Zašto ne kod kuće? To nije pitanje lišeno smisla, ali onda naravno ne bi bilo tih suficita.

  • Dimitrije Boarov: Koliko je nastradala poljoprivreda Dimitrije Boarov: Koliko je nastradala poljoprivreda

    Nakon ovogodišnje strahovite suše bilo je jesenas različitih procena o visini štete koju je pretrpela naša poljoprivreda.

  • Jelka Jovanović: Roditelji ili krvnici Jelka Jovanović: Roditelji ili krvnici

    Teška optužba? Možda, posebno što nije reč o psihopatama koje zlostavljaju svoju decu na sve zamislive i nezamislive načine.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije bmw